KAKO IZGLEDA Božić u NOVOPAZARSKOJ porodici Asović
Božić je najveći i najradosniji hrišćanski praznik, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, pa se vernici tokom tri dana praznovanja pozdravljaju sa „Mir božji Hristos se rodi“, a otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Osim što slavi Hristivo rođenje, epitet najradosnijeg od svih velikih praznika u hrišćanstvu, kako objašnjava Novopazarac Goran Asović, Božić nosi i zbog toga što je danas svaka porodica na okupu.
„Božić je satkan posebnim emocijama i meni je danas, kao roditelju, puno srce. Deca su mi tu i porodica je na okupu, što je u današnje vreme, kada se neverovatno brzo živi, posebno značajno“, naglašava on.
Goran sa suprugom Vanjom, sinom Danilom i ćerkom Stašom, Božić proslavlja na tradicionalan način. Nakon jutarnje liturgije i pričešća u crkvi, položajnik je bio njihov prvi gost na ovaj veliki dan.
„Moja supruga je jutros dočekala položajnika sa sitom u kojem je česnica i žito. Dok je on prilazio peći, supruga je bacala žito po njemu, a on je ubacio badnjak u kamin peć i džarajući vatru govorio: Što više varnica, to više parica, što više varnica, to više zdravlja, sreće i veselja u porodici“, priča nam Goran.
Objašnjava da je položajnik neko ko je veoma poštovan, odabran da donese porodici sreću i da se o njemu sa uvažavanjem priča, jer je prijatelj kuće broj jedan.
Prema običajima za tu važnu ulogu bira se neko od rodbine, prijatelja ili komšija. Mora biti muškarac, jer prema narodnom verovanju, kada muško uđe u kuću biće muške dece.
„Ja sam dugo godina bio položajnik kod mog najboljeg druga. Kada mi se sin rodio, tražili su da moj sin preuzme tu dužnost, jer svi vole da im je položajnik mlad muškarac“, navodi on.
Ističući važnost očuvanja narodnih verovanja, ovaj osvedočeni čuvar tradicije, koji uspešno rukovodi Kulturno-umetničkim društvom (KUD) „Ras“, kaže da je i improvizacija dozvoljena.
„Neke moje kolege folkloraši po Srbiji improvizuju na različite načine, sa tanjiračom na terasi, kako ko ima uslova i tako nalože vatru da bi položajnik imao gde da džara. Bitno je da se badnjak unese u kuću. A nekada se položajnik ogrtao čergom ili nekim gunjom, što u mojoj tazbini i dalje praktikuju, pokušavajući da sedne na tronožac, koji mu izmiču. Tek kada bi uspeo da sedne dolazila bi kafa i posluženje“, dodaje Goran.
On kaže da ne postoje obavezna jela za Božić, ali da se kod Asovića praktikuje bogata i mrsna zimska trpeza.
„Mi smo danas, kao i obično, lomili česnicu, imali smo na trpezi kiseli kupus sa dosta mesa, sarmu, pečenje i ova modernija jela koja žene spremaju, supice, čorbice i obavezno pršuta, koja se nekada pakovala uz dar položajniku. Odvajkada se čuvalo najlepše parče, koje se zvalo ’Božićnjak’ i prvo se njemu služilo, uz meze, kafu, rakiju ili vino. Za položajnika se sprema dar u garderobi ili novcu, a moja supruga je unapred pripremila poklon sa kojim smo ga ispratili“, priča nam Goran.
Objašnjava da se bogata božićna trpeza, nakon četrdesetodnevnog posta, lakše podnosi nego kad se čovek prejede običnim danima.
Goranov sin Danilo, koji je po završetku studija ostao da živi i radi u Novom Sadu, nije bio kod kuće za Novu godinu, ali je na Badnji dan i Božić obavezno uz porodicu.
Nova godina za Asoviće predstavlja uvertiru za veliko slavlje.
„Pretpraznična euforija, golicanje u stomaku i pripreme počinju danima ranije, a pravo slavlje počelo je juče, na Badnje jutro. Teško je opisati kako se čovek oseća ovih dana. Sada razumem moje roditelje i njihovu radost, koju, kada sam bio mlad nisam doživljavao potpuno, kao sada kada sam ja roditelj i kada su moji najmiliji tu“, objašnjava Goran.
Napominje da se u badnjake, prema običajima išlo rano ujutru, ali da se sada, zbog radnih obaveza, više praktikuje odlazak u popodnevnim satima.
„Mi u badnjake uvek idemo sa poznatom grupom ljudi koja je rodbinski i prijateljstki vezana, što dodatno ulepšava čari praznika. Sve nam je bilo lepo i prijalo nam je to druženje uz posnu hranu, rakiju i vino. Kada osečemo badnjak i iznad njega prelomimo česnicu, ona prva ljuskica koja otpadne prilikom sečenja, posebno se čuva da se stavi u božićnu česnicu. Za onog ko je pronađe, to označava napredak i zdravlje, a najveći srećnik je onaj koji izvuče dukat, što simbolizuje finansijski napredak“, naglašava on.
Objašnjava da se hrastovo drvo bira, jer se sam Hrist po rođenju grejao na vatri od hrastovog drveta.
„U badnjake obično ide muška populacija, a u novije vreme ima i ženskih naslednika, jer, kako će tatina ćera da ne pođe, ako je izrazila želju da pođe. Ipak, badnjak seku isključivo muškarci“, naglašava Goran.
Njegov sin Danilo je sinoć uneo badnjak u kuću, dok je onaj namenjen položajniku ostao ispred kuće, i porodica Asović je otišla u crkvu na liturgiju.
„Nakon sinoćnje liturgije nismo išli nigde, jer se Badnje veče provodi u kući sa porodicom. Sedeli smo za sofrom, uz vino, sok i rakiju. Jeli smo posnu hranu, malo prebranca, kupus salate, kao i razne salate i različite vrste ribe, koje se pripremaju u novije vreme. Bilo je i raznovrsnog svežeg i sušenog voća i nezostavno orasi. To je veče kada se krcaju orasi, a prema narodnom verovanju čiji orah je najpuniji, taj će imati najviše para“, priča Goran, ističući da vatra koja gori te večeri, ne sme da se ugasi.
On je pre večere okadio trpezu, ikonu porodičnog sveca i sve prostorije u kući, pa su Asovići proveli još jedno prijatno porodično Badnje veče, koje naredne godine očekuju da će dočekati u proširenom sastavu.
„Rođen sam u komunističko vreme, kada smo krijući slavili slavu, Božić ili Bajram. Krenuo sam u nekim starijim godinama da idem u badnjake, ali najdraži odlazak mi je bio kad sam sa sobom svoju budućnost poveo. Moj sin je bio mnogo mali, nosio sam ga, ali je već tada mogao da razume neke stvari i to mi je bio najdraži Božić ikada“, priseća se Goran, izražavajući nadu da će uskoro i sa unukom ići u badnjake.
Poručuje roditeljima da razgovaraju sa decom i da ih od najranije dobi uče običajima.
Mnogo je važno čuvati tradiciju i običaje. Ako to izobičajimo, nema nas više. Mislim da je važno decu usmeravati na vreme. Ne treba da se stidimo svojih predaka, nečega što je bilo veoma dobro, korisno i lepo. Zar treba da ne znamo ko smo i kako smo nastali, da brišemo sve ono što su naši preci negovali vekovima? Bojim se da u većim sredinama, sve manje ima običaja. Moje kolege koje se bave folklorom i očuvanjem tradicionalnih vrednosti to veoma dobro rade i trude se. Ako nemaju gde da oseku badnjak mogu da ga kupe“, ističe on.
Pohvalio je običaj Crkvene opštine, koja je pre Božića i ove godine darovala decu poklon paketićima.
„Tri nedelje pre Božića slave se Detinjci, kada deca spremaju poklone roditeljima, sledeće nedelje su Materice, kada majke spremaju poklone deci, a u nedelji pred Božić su Oci, kada očevi spremaju poklone. Običaj je da se veže da bi se dobio poklon, a Crkvena opština je i ove godine na Oce obezbedila poklon paketiće za mališane“, ponosno ističe Goran.
Asovići će sutra, drugog dana Božića krenuti u obilazak šire familije, komšija i prijatelja, a večeras će odgovarati na poruke, kojih je, kaže Goran i ove godine baš mnogo stiglo.
„Moja ćerka i dalje kiti jelku, čuva čestitke i šara prozore, pa je posle problem ko će da ih čisti, ali tata za ćeru ništa ne žali. Najlepše vreme je bilo kada su se slale čestitke poštom, sada stižu telefonom u velikom broju. Posebno mi je drago što mnogo čestitki dođe od mojih prijatelja, kolega, komšija, drugara Bošnjaka. To je jedan vid poštovanja, oličenje našeg druženja i svega što vredi. Tek večeras, kada se sve malo stiša, pristupićemo odgovaranju na poruke“, najavljuje on.
Free Media
Sretan Bozic komsije
Sta nas briga za cetnike.
Lep članak. Da li u ovome postoji bilo šta od čega se čovek treba plašiti?
Neka ih neka slave, oni imaju slobodu izbora, a to sto cine gresku i Allahu prepisuju dijete, oni ce odgovarati. Nase je da prenesemo poruku, a na njima je da odluce sta ce.