Kada će Novi Pazar da dobije zdravstvenu ustanovu koju je obećao Aleksandar Vučić
Na samom kraju prošle godine, predsednik države Aleksandar Vučić, prilikom boravka u Novom Pazaru, saopštio je veliku predizbornu vest. Saopštio je da će najveći grad u ovom delu Srbije, za godinu i po dana dobiti kliničko bolnički centar i da je ta investicija vredna 70 miliona evra.
Kako je tada rečeno, biće dograđeno i potpuno rekonstruisano 32.000 kvadrata, od čega će 15.000 biti novi, a 17.000 potpuno obnovljeni stari.
Poručio je „da država snaži zdravstvo, ali i različite delove Srbije uopšte“.
Ova informacija se danima, pa i mesecima razvlačila po medijima u paketu sa ambicioznim predizbornim obećanjima.
Za deset meseci od tada, nezagrađeni deo placa Opšte bolnice Novi Pazar dobio je žičanu ogradu, ta ustanova se našla na četvrtom mestu u lokalnom registru izvora zagađivača životne sredine, a predsednik države je, pre nekoliko dana na otvaranju rekonstruisanog puta Novi Pazar – Tutin, ponovio da će se u ovom gradu graditi kliničko bolnički centar.
Ranije, minulog leta, Uprava za javne nabavke suspendovala je tender za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju i adaptaciju novopazarske Opšte bolnice.
Saopšteno je da je jedan od potencijalnih izvođača radova „podneo zahtev za zaštitu prava“.
Tender je bio vredan 5,1 milijardu dinara. Za taj novac trebalo je da budu izgrađeni novi objekti odeljenja za psihijatriju, kotlarnicu i trafostanicu i da se dograde i rekonstruišu Interno i Hirurško odeljenje i zgrada Dona zdravlja.
Planom je predviđeno da Odeljenje za psihijatriju ima 1.937 kvadrata na dva sprata i njegova izgradnja je predviđena u blizini sadašnje zgrade Grudnog odeljenja.
Osim, izgradnje novih i rekonstrukcije starih objekata, predviđena je i kompletna zamena dotrajale instalacione mreže.
Potpisivanje ugovora sa izvođačem radova očekivalo se do kraja prošlog meseca. Čeka se odluka Komisije za zaštitu prava koja bi trebalo da razmotri da li su prava potencijalnog izvođača radova povređena na tenderu.
To je sa jedne strane. Sa druge strane su planovi razvoja zdravstvene zaštite u Srbiji za narednih 15 godina.
Prema podacima objavljenim početkom prošle godine, novopazarska Opšta bolnica je predviđena kao regionalni zdravstveni centar, ali samo za hitne slučajeve za Rašku, Tutin i Sjenicu.
Iako, su ove tri opštine najbliže Novom Pazaru, njihovi pacijenti će na dalje lečenje ići u Kraljevo, Užice ili Prijepolje.
Takva organizacija je izuzetak u Srbiji, jer Sjenica pripada Zlatiborskom okrugu i pacijenti se upućuju u užičku ili prijepoljsku bolnicu, a Novi Pazar, Raška i Tutin su u Raškom okrugu i njihovi pacijenti se upućuju u Kraljevo.
Zbog toga se razmišlja o osnivanju regionalnog centra za urgentnu medicinu.
Za izgradnju novih objekata na takozvanim „bolničkim livadama“, možda bi smetnja mogli da budu imovinsko-pravni odnosi.
„Bolničke livade“, kako tvrde u Islamskoj zajednici (IZ) u Srbiji, se nalaze delom na vakufu „Musala“.
Bivši muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorlić imao je san da izgradi najveću džamiju u Evropi.
Kao dugoročni plan, obnarodovan je pre deceniju i po, kada su lokalne vlasti objavile da će se u krugu tadašnjeg Zdravstvenog centra graditi nova zgrada Medicinske škole.
Na gradilištu su se pojavili radnici i pristalice IZ u Srbiji, koji su tvrdili da je parcela vakufska imovina i da tu treba da se izgradi džamija.
Zgrada Medicinske škole je „premeštena“ na susednu parcelu, a plac, za koji IZ u Srbiji tvrdi da je njen, je još livada, iako je, još pre desetak godina, postavljen kamen temeljac za budući islamski centar.
Odmah nakon Zukorlićeve smrti, ideju je „oživeo“ njegov naslednik Usame, koji je na svom Fejsbuk profilu objavio da će ostvariti amanet svog oca. Za sada, o tome se ćuti.
Vlada Srbije je ranije opredelila 30 miliona evra za kompletnu rekonstrukciju Opšte bolnice.
Projekat najavljenog kliničko bolničkog centra bio bi realizovan u dve faze.
U prvoj fazi gradilo bi se Odeljenje za psihijatriju i novi hirurški blok, a odeljenje starog Hirurškog odeljenja bilo bi rekonstruisano.
U drugoj fazi, planirana je izgradnja dva nova sprata na internističkom bloku, rekonstrukcija Doma zdravlja, izgradnja toplane i rušenje najstarijih objekata u krugu Opšte bolnice – Infektivnog i Dečjeg odeljenja, koja će dobiti nove zgrade, izgradnja rehabilitacionog centra, kuhinje i vešeraja i rekonstrukcija Grudnog odeljenja.
Izgradnja novog hirurškog bloka, stara je priča 10 godina.
Te 2012.godine, u predizbornoj kampanji tadašnji ministri zdravlja, rada i socijalne politike i bez portfelja, Zoran Stanković, Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, uručili su glavni projekat za izgradnju novog hirurškog bloka i najavili proširenje smeštajnih bolničkih kapaciteta, sve kao uvod u stvaranje kliničko bolničkog centra.
Posle dve godine, aktuelni državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i tadašnji direktor Zdravstvenog centra Mirsad Đerlek ocenio je da je „projekat bio politička priča“, jer je teško bilo da se obezbedi pet miliona evra.
Računalo se na donaciju Turske agencije za razvoj i saradnju (TIKA), čiji su stručnjaci ocenili da projekat nije dobar i da ima punoi propusta – „urađen je početnički“.
TIKA je odbacila taj projekat i odlučila je da finansira potpunu rekonstrukciju Ginekološko-akušerskog odeljenja.
Đerlek je tada najavio i krivičnu prijavu protiv Ugljanina, čije je ministarstvo bez portfelja dogovaralo i finansiralo izradu projekta hirurškog bloka.
Sve je ostalo lepa populistička priča. Nova je u toku.
Dok se sanja o kliničko bolničkom centru, građani imaju puno primedbi na rad zadravstvenih radnika u Opštoj bolnici.
Tvrde da u toj ustanovi rasulo na šta su, pre dve godine, ukazivali i ugledni lekari specijalisti.
Njih 37 potpisalo je peticiju i od vrha države tražili pomoć, smenu v.d. direktora dr Meha Mahmutovića i njegovih najbližih saradnika u menadžmentu.
Na svoj zahtev nikada nisu dobili odgovor, a Mahmutović je v.d. direktora od 2018. godine.
(Danas)
