Fotografija iz Novog Pazara izazvala lavinu komentara – Kad mantije liče na buhtle

Sedam znakova da algoritam pokušava da te prevari – i kako da ne budeš sledeći u nizu.

Da postoji diploma za nasedanje na AI generisane slike, Balkan bi bio Harvard. Ovih dana, društvene mreže zapalila je „fotografija“ studentskih protesta u Novom Pazaru – upečatljiva, emotivna, sa jasnom porukom. Samo, jedan problem: nije prava.

Jedna korisnica X-a (bivšeg Twittera) objasnila je da je slika generisana pomoću AI-ja, ali su mnogi krenuli da je komentarišu kao da je vest. Iako zvuči kao epizoda iz serije „Black  Mirror“, ovakve greške više nisu retkost – pogotovo kad AI postane dovoljno ubedljiv da nas prevari čak i kad gledamo pravo u nepostojeće ljude, zgrade i transparente.

Zato, ako ne želiš da te sledeći put ismeva internet jer si lajkovao sliku sa protestom na kojem niko zapravo nije bio – evo vodiča kako da provališ da je fotka fejk.

1. Ruke koje ne znaju matematiku

AI još uvek ne ume da nacrta šaku kao čovek – a to je čudno, s obzirom na to koliko često koristimo ruke na slikama. Na AI fotkama, ruke često imaju šest prstiju, ili prste koji liče na korenje drveta posle oluje. Ako vidiš transparent koji drži nešto što izgleda kao Frankenštajnova ruka – velika je verovatnoća da gledate AI izmišljotinu.

2. Tekst koji ne postoji ni u jednom jeziku

Pogledaj transparente, majice, nazive prodavnica u pozadini… AI voli da napiše nešto što liči na slova, ali zapravo nije ništa. Ako transparent poručuje „PR0T3STO X ZA B1L0KOG“, to nije kreativna igra reči – to je AI pokušaj pisanja bez razumevanja jezika.

3. Ljudi koji liče… ali nešto tu ne štima

AI je sjajan u pravljenju „tipičnih“ lica – onih koja izgledaju kao da bi mogla biti stvarna, ali ne znaš tačno odakle ih znaš. Kad pogledaš grupu ljudi i shvatiš da svi liče kao da su izašli iz iste casting agencije za reklamu iz 2011 – možda gledate AI generisanu sliku.

4. Uniformisanost i simetrija

Pogledaj kako su ljudi raspoređeni. Ako svi gledaju u istom pravcu, imaju slične poze, svi drže transparente istom rukom, i svi deluju kao da su „lepo uklopljeni“ u kadar – AI ti je tu podvalio nešto. Stvarni protesti su haotični, neuredni, živi. AI voli uredan haos – što je oksimoron, baš kao i njegove slike.

5. Nepostojeće senke i svetlost iz „Narnije“

Osoba baca senku ulevo, ali joj lice osvetljeno s desna? Na transparentu senka ide dole, ali na faci gore? AI nije loš u fizici, ali još uvek nije položio ispit iz svetlosnih zakona. Ako svetlo na slici deluje kao da dolazi iz paralelne dimenzije – imamo sumnjivca.

6. Pozadina iz snova – bukvalno

Zgrade koje se gube u magli bez razloga, planine koje izranjaju iz centra grada, znakovi koji vise ni na čemu… Pozadina često odaje AI jer je napravljena kao kulisa – da stvori atmosferu, ali ne i smisao. Ako deluje kao da bi ti arhitekta rekao „ne bih ja tu prolazio“, verovatno je to zato što taj prolaz ne postoji.

7. Emocija bez duše

AI slike često pokušavaju da izgledaju emotivno – ljudi viču, plaču, mašu. Ali ako zastaneš i pogledaš lica, često vidiš… ništa. Pogled izgubljen u prostoru. Usta otvorena bez zvuka. Kao kada si na video pozivu i neko zaboravi da se smeje – tu znaš da nešto fali.

Kako da proveriš da li je slika stvarna ili AI maštarija?

Najbolji trik: obrni sliku unazad. Ne bukvalno – već uradi reverse image search na Google-u ili pomoću alata kao što je TinEye. Ako je slika generisana, verovatno nećeš naći izvor ili ćeš naleteti na AI platformu kao što je Midjourney, DALL·E ili ideogram.ai.
Možeš i da ubaciš fotku u neki od AI detektora – kao što je AI or Not – koji analizira vizuelne tragove i kaže ti da li ima smisla da veruješ toj slici.

A ponekad, najbolji alat si ti – tvoj nos za sumnjivo, osećaj da nešto „ne štima“ i pola minuta više gledanja. Jer u 2025, koliko god da je tehnologija napredna, ljudska intuicija i dalje pobeđuje algoritam. Samo treba da je uključimo.

Napomena: Tekst i naslov napisao ChatGPT

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala