Emotivni oproštaj prijatelja iz srednjoškolskih dana od Aide Kožar: Bila je most među ljudima, jezicima i kulturama
Aida Kožar zauvek je ostavila trag u životima svojih prijatelja, a oni su se od nje oprostili s tugom, ali i neizmernom zahvalnošću.
Njeno društvo iz srednjoškolskih dana emotivno se rastalo s njom, prisećajući se svih trenutaka koje im je nesebično poklanjala.
Oduvek je bila njihova hroničarka – ona koja pamti, beleži i podseća na ono što je važno. Bila je most među ljudima, jezicima i kulturama.
Aida nije dopuštala da sećanja izblede. Njena sveska bila je više od običnog školskog pribora – bila je riznica uspomena, simbol pažnje, ljubavi i odanosti prijateljstvu.
Pre samo nekoliko meseci, sve ih je iznenadila i dirnula kada je u zajedničkoj WhatsApp grupi podelila fotografiju stranice iz svoje stare sveske, pisanih pre 35 godina. Nije to bila samo beleška sa časa srpskog jezika, već most ka prošlosti, dokaz da su te godine i dalje žive u njima. Tada ih je još jednom povezala – onako kako je samo ona umela.
I kasnije, kada su svako svojim putem krenuli kroz život, ostala je verna svom daru da čuva i neguje ono što vredi. Utkala je svoje talente u pozorište, novinarstvo i obrazovanje, ostavljajući trag gde god da je bila.
Njena harizma, toplina i snaga činili su je osobom kojoj su se uvek rado vraćali.
Njeni prijatelji će je pamtiti po osmehu, blagoj ironiji, rečima koje su znale da uteše, ohrabre i spoje. Pamtiće je po tome što ih je, i nakon toliko godina, podsetila koliko su značili jedni drugima.
Aida nije više s njima, ali će uvek biti deo njih i svih nas. U rečenicama koje je zapisala, u uspomenama koje je sačuvala, u prijateljstvu koje je nadživelo vreme.
a1
