„Da me đed vidi, verovao ne bi“: Priča o mantijama sa spanaćem iz Novog Pazara koja je rasplakala sve

Na društvenim mrežama se velikom brzinom širi priča iz Novog Pazara koja je mnoge dirnula i podsetila na prave vrednosti zajedništva, poštovanja i solidarnosti među ljudima različitih vera.

Gospođa Kata Bucik objavila je na svom Fejsbuk profilu priču o jednom Pazarcu, lokalnom pekaru, koji iznenadio svoje sugrađane kada je rešio da umesto tradicionalnih mantija s mesom pripremi posnu verziju – sa spanaćem. Ovaj gest ne bi bio toliko neobičan da iza njega ne stoji snažna emotivna priča.

Njen post prenosimo u celosti:

On je Pazarac, Musliman i ne mogu da ga tačno citiram, ali ću da prepričam ono što mi je ispričao..
Pa kaže… Gledam komšiju pekara juče kako nosi nekakav zeleniš sa pijace… Kaže, mora da spremi mantije sa spanaćem… Otkako znam za sebe, ta porodica pravi mantije sa mesom, ređe sa sirom, ali sa „travom“ nikada…

Zapričasmo se, pitam ga šta mu bi, pa će on meni… Ona moja manita išla za Niš onomad… majka joj svisnula od brige, ja se već spremao da zapalim grad, ma neka je i veliki, samo ako načujem da joj je dlaka sa glave zafalila… žensko je to dete…

A onda vidim da su im Nišlije priredile iftar i sehūr… i to ne naši, no Pravoslavni… Nikada video nisam niti sam čuo za mog vakta da je to iko u ovoj zemlji tako uradio… a za moje dete jesu… za puno druge dece jesu…

Oni su moje dete dočekali kao svoje, još uvek se osvestiti ne mogu od tada… a sada oni dolaze kod nas… Moram sada i ja da uzvratim… moram i bolje, da ne pomisle da samo otaljavam u zamenu… One moje smišljale kako da napravimo posne mantije… da me đed vidi, verovao ne bi… No, ima da budu najbolje, to ti ja velim…

Što reče Miljan… ova deca za par meseci napraviše ono što političari nisu umeli ili hteli za vek… Znate, ljudi su čudni i nepredvidivi, no meni je teško da poverujem da će tu porodicu sutra neko da ubedi kako ih Srbi mrze i da sa njima treba da ratuju… Tako barem ja mislim…

Ovu priču su mnogi delili uz komentare da im je naterala suze na oči, ali i ispunila srce ponosom. Kada se ljudi sretnu kao ljudi, bez predrasuda i političkih barijera, rađaju se najlepše i najiskrenije veze. I dok jedni pripremaju iftar, a drugi mantije sa „travom“, zajednički sto postaje mesto na kom raste ono što je najvrednije – poverenje.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala