Ahmo iz Novog Pazara ne može ni da stoji na nogama, a plastenik održava kao pod konac: “Invalid sam, ali nema umora i nema predaje”

Dok mnogi zdravi odustaju od poljoprivrede i traže izgovore, Ahmo Plojović, 75-godišnji penzioner i invalid iz sela Lukare kod Novog Pazara, pokazuje da radost i dostojanstvo mogu da procvetaju i iz plastenika, i iz ljudske tuge. Iako je izgubio suprugu i suočen je sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama, Ahmo svakog dana dolazi u svoj plastenik – ne zbog zarade, već da bi sačuvao sebe i svoje dostojanstvo.

“Ne mogu da sedim u sobi, ću da puknem. Ja saam čovek, da Bog da, niko ne ostao sam”, kaže Ahmo dok pokazuje redove paprike, somborke stare preko 40 godina, koje uzgaja s ljubavlju, bez ikakvog hemijskog tretmana.

“Zakleo sam se Bogom da nikad neću da prskam, da ne ubijem nijedno dete, jer decu najviše volim na svetu”, dodaje on.

Ahmo ne traži ni tuđu pomoć ni državnu milostinju.

“Tuđe nisam uzeo nikad ništa”, kaže ponosno.

Bez obzira na invaliditet – spušteno stopalo i operacije kičme i prostate – Ahmo sam priprema zemlju, sadi papriku, šparta, zaliva i bere plodove.

“Ova leja od 25 metara – sam sam je završio za jedan dan”, kaže, pokazujući alat i improvizovanu stolicu na kojoj se okreće dok radi.

Njegove paprike, paradajz i bostani ne idu na pijacu – sve se proda na kućnom pragu.

“Prošle godine sam imao bostan po 17 kilograma – med, medeni!”, priča, ne krijući ponos. “To nosim deci – ovo je prirodno. Ne dajem da se laže i ne tražim pare.”

U plasteniku provodi cele dane.

“Kući idem samo da jedem i prespavam. Mrzim da ležim. Kad ti ostaneš bez žene, to ti je kao da ti je srce otkinuto. Vi žene vredite više nego što svetske banke mogu da plate”, kaže sa suzom u oku.

Ono što Ahmu najviše boli nije ni noga ni kičma, već što sve manje ljudi ceni rad.

“Pita me jedan: ‘Zašto su ti proizvodi skupi?’ Kažem mu: ‘Pogledaj selo – nema nijedne krave, kokoške, ni živka… A svi bi jeftino i prirodno'”.

Njegov doktor, neuropsihijatar Rahić Aziz, rekao mu je: “Ako legneš 20 dana – atrofiraće ti mišići. Gotov si.” I Ahmo ga sluša: “On mi je prijatelj. Ne dam da ležim – idem, radim, i živim.”

Ahmo Plojović nije poznat široj javnosti, ali njegova borba nije samo borba jednog čoveka sa invaliditetom – to je borba za dostojanstvo, radnu etiku, ljubav prema prirodi, poštovanje prema životu i veru da čovek vredi – dok god nešto stvara.

RTVNP

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala