“Drugi put smo ubijeni i ona i ja”: Otac Melise (15) koja je poginula u Novom Pazaru o sramnoj presudi vozaču

Tinejdžer, koji je na pešačkom prelazu udario Melisu, mesec dana je proveo u pritvoru, a potom je bio pod nadzorom Centra za socijalni rad. Melisu je u saobraćaju usmrtio 11 dana pre nego što je napunio 18 godina

Melisa Zećović (15) iz Novog pazara poginula je kada ju je prošle godine, na pešačkom prelazu, udario tada sedamnaestogodišnji Belmin Hasanović, a zatim pobegao sa lica mesta. Njemu je nedavno izrečena presuda koja je za Melisinu porodicu poražavajuća – minimalna kazna od dve godine zatvora.

– Ovom presudom niko nije zadovoljan. Ne samo tužilac, već i druge sudije, koje su takođe burno reagovale na presudu. Sam zakon navodi da je kazna od dve do 12 godina, a on je dobio dve godine. Da je po zakonu pola godine ili godina, on bi dobio toliko. Sudija je rekao da nikakvu olakšavajuću okolnost ne može da uzme u obzir, da ne postoji olakšavajuća okolnost, ali da će kao olakšavajuću okolnost da uzme što se pokajao pred sudom i što nije ranije osuđivan – kaže za Telegraf.rs Melisin otac Esko Zećović.

Kako kaže, nije mu jasno kako je, samo na osnovu tih olakšavajućih okolnosti, a uz brojne otežavajuće,  Hasanović mogao da dobije najblažu kaznu.

– On je uradio nešto najgore što je mogao. Ubio je pešaka na pešačkom prelazu. Sudiji sam rekao: “Vi ste sad ubica mog deteta i Vi ste overili ubistvo mog deteta”. Ovom presudom je drugi put ubio i moje dete i mene. Ubica je ovom presudom nagrađen, nije kažnjen. Umesto da sud pošalje poruku bahatim vozačima koji i dalje voze, on im je poslao nagradu. Ovo nije kazna, ovo je nagrada. Umesto da vide kolike kazne mogu da dobiju, pa da razmisle pre nego što prave prekršaje, da narod ne gine… – dodaje.

Sa grupom roditelja čija su deca poginula u saobraćaju zalaže se da kazne budu strože. Zna da njegovo dete niko neće da mu vrati i da se promena zakona ne bi odnosila na slučaj njegovog deteta, ali gaji nadu da bi pooštravanje kazni moglo da donese pravdu nekoj drugoj porodici ukoliko, doživi tu nesreću da izgubi dete.

– Ne daj Bože da iko doživi ovo. Ja sam ispratio oca i majku, ali to je od Boga, to je normalno. Ali sam ispratio i dete koje sam skoro 16 godina gajio, koje sam izvodio na put. Devojčica je bila, ali sam je tretirao jednako kao što bih tretirao i sina. Išla je ka tome da završi školu, da ima svoj dinar. I neko sa takvim ponašanjem dođe i ubije moje dete. Mi roditelji tehnički sada živimo na ovom svetu, ali u stvari mi samo preživljavamo. Nama su misli tamo, s njom. To je takav bol… – kaže Melisin tata.

Tinejdžer, koji je na pešačkom prelazu udario Melisu, mesec dana je proveo u pritvoru, a potom je bio pod nadzorom Centra za socijalni rad. Melisu je u saobraćaju usmrtio 11 dana pre nego što je napunio 18 godina.

– Čekamo da dobijemo presudu, kako bi smo uložili žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu, pa će oni da potvrde presudu, ili da vrate sudu u Novom Pazaru na ponovno suđenje ili će oni da odlučuju o kazni. Ako kazna bude pravosnažno potvrđena, spremni smo da idemo i na viši nivo. Imamo jaku podršku. Ja hoću da se borim. Ako budem živ, hoću da teram pravdu. Ja ne tražim da on bude osuđen na maksimalnu kaznu od 12 godina, ali neka dobije više od pola, neka dobije sedam ili osam godina. Ja da, ne daj Bože, ošamarim ženu ili da odem u šumu da ukradem traktor drva, dobio bih dve godine. A za ubistvo deteta koje je bilo za primer minimalna kazna… – dodaje.

Kada je njegova ćerka ubijena, kaže, ubijen je i on.

– Da je pravda postignuta, bilo bi drugačije. Ono što je počelo da miruje, ova presuda je dovela do toga da ponovo eksplodira. Proživljavamo sve ispočetka. Presuda je sramna. To je nagrada za bahate vozače i ubice. Ista je situacija i kod drugih. Svi jedni druge tešimo i savetujemo. Oni koji nisu dobili presude strepe, oni koji jesu, tonu, nosi ih unutrašnji bol. Nikako da se krene tim pravim putem. Grupa roditelja mnogo znači za sve nas jer delimo iskustva. Nažalost, nas je sve više, to je ono što je najstrašnije – kaže Esko.

Komunikacija sa roditeljima koji su prošli kroz isto im, kaže, da se psihički pripreme na sve što im predstoji, uključujući i ogorčenost koja nastupa kada čuju visinu kazne. Ipak, to ne znači da će sa njom da se pomire.

Kobnog jutra se seća u suzama

– Čuo sam se Melisom u 6.33 ujutru. Ona se svako jutro javi svom babu. Ja sam otišao da odrađujem svoj posao na selu, a ona u školu. Posle sam čuo od drugih ljudi… Nemam osudu za te vozače, ali ni pomilovanje. Melisu ću čuvati i pamtiti dok moja duša bude živa. Melisu će cela planeta Zemlja pamtiti jer onakva duša, onakva devojčica ne umire, niti može da se zaboravi. Uh, mogao bih da vam pričam o njoj do kraja svog života. Kod mene sada kroz kuću prođe 200 ljudi zbog nje. Joj, kakva je to bila duša. Svaki dan me obradovala peticama iz škole, a ja nju i drugaricu ručkom posle škole. Ja bih prešao 40 kilometara samo da je počastim i obradujem – ispričao je Esko u svojoj ranijoj ispovesti za Telegraf.rs.

Podsećamo, tinejdžer se tereti da je 12. decembra prošle godine, rano ujutru, upravljajući “golfom” sa probnom vozačkom dozvolom, na pešačkom prelazu, udario devojčicu koja je od zadobijenih povreda preminula.

Osim njega, policija je tada uhapsila i S. Ć. (59) iz Novog Pazara, zbog sumnje da je kombijem prešao preko tela devojčice, a potom napustio lice mesta, ne pruživši joj pomoć.

On je optužen da je počinio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, a postupak protiv njega vodi se pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

(Telegraf.rs)