”ŽIVEO SAM U ŠVAJCARSKOJ I NIKADA SE NE BIH VRATIO” – Nenad je otišao iz Srbije, radio u najboljem restoranu na svetu
Pre osam godina Nenad Jovanović iz Beograda otišao je u Švajcarsku na usavršavanje, a danas je jedan od najboljih srpskih kuvara. Dobitnik mnogih nagrada trenutno je šef kuhinje u jednom čuvenom restoranu u Pragu, gde živi i radi.
Imali smo priliku da sa njim porazgovaramo o mnogim zanimljivostima iz sveta kuvanja. Nenad za “Blic” otkriva zbog čega je rešio da ode iz naše zemlje, kao i sa čim se sve suočio na putu ka uspehu.
– Prvu odluku da odem u inostranstvo doneo sam pre nekih osam godina kada sam otišao u Švajcarsku na doškolovavanje. Hteo sam da naučim i vidim nešto novo kako u životnom tako i u profesionalnom smilsu. Imao sam priliku da se usavršavam u privatnoj školi – švajcarskom Internacionalnom internatu koja inače nije ni nalik njihovim školama. Reč je o potpuno drugačijem nivou. Glavna razlika koju sam zapazio je sam pogled na svet kuvanja i pristup tome.
Zahvaljujući svojoj profesiji, Nenad je pored Češke, živeo i radio i u Danskoj i u Švajcarskoj, u koju se kako kaže nikada više ne bi vratio.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
– Skoro dve godine sam proveo u Švajcarskoj i nikada se ne bih vratio tamo da živim. Život u Danskoj i rad restoranu “Geranium” bio je najlepši period mog života, radio sam i družio se sa sjajnim ljudima iz celog sveta i svi smo imali jedan cilj, a to je bilo da u svemu što radimo dajemo 200 odsto svojih mogućnosti i da uvek stremimo ka nečemu jos boljem.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
– To je bilo sjajno iskustvo, upoznao sa, mnogo ljudi iz celog sveta, ali ne može da se kaže da su na primer Francuzi bolji od Engleza ili obrnuto. Sve je od osobe do osobe. U Švajcarskoj na primer nisam stekao mnogo prijatelja. Možda za samo jednog mogu da kažem da mi je iskren prijatelj jer su oni veoma zatvoreni i imaju veoma čudan način razmišljanja koji meni nikako nije odgovarao, a kao Srbin, dok živiš u Švajcarskoj nosiš posebnu značku na sebi, iz razloga što je mnogo naših ljudi tamo i rade ne toliko legalne i dobre stvari i ti si samim tim odmah svrstan u taj koš. Svaka nacija ima neke svoje navike i razlike u mentalitetu. Jedna od stvari u kojoj se razlikujemo je gostoprimstvo – mi imamo to nešto i drugačiji pristup tome od stranaca, kao i pojedinačno plaćanje računa kada se ode na kafu ili ručak. Kod stranaca je to striktno – svako svoje plaća, a mi smo navikli drugačije.
Nenad do sada nije doživeo nikakvo loše iskustvo u nekoj od zemalja u kojima je živeo, ali ne krije da mu je bilo i te kako teško. Ni jedan početak nije lak, jezička barijera predstavlja problem, ali ovaj mladi momak je bio istrajan u svom cilju, te je ubrzo sve došlo na svoje mesto. Srpsku hranu ne spema, jer to nije njegov stil, ali priznaje da nekad za svoju dušu spremi neko naše, tradicionalno jelo, pa tako kolege i prijatelji imaju priliku da probaju i našu hranu.
Sada sam svakako iskusniji, ali nikada nisam pridavao mnogo značaja kada sam odlazio u neku novu zemlju ili menjao životnu sredinu iz razloga što sam uvek bio tu negde takoreći u blizini na par sati avinom od kuće ako negde zapne ili nešto zatreba. Na kraju krajeva, nisam otišao na drugu planetu, tu sam na zemaljskoj kugli, a ona je okrgla pa kad zatreba skotraljaću se gde bude potrebno (smeh).
Nenad je zahvaljujući svom talentu radio u jednom od najboljih restorana na svetu, a kako kaže to mu je najboje životno i profesionalno iskustvo, jer je prešao na neki drugi nivo u životu i karijeri. Beskrajno je zahvalan što je imao priliku da bude deo najboljeg tima skoro tri godine.
Trenutno živi u Pragu, u Beograd često dolazi, a njegova plata je mnogo veća iznad prosečne češke plate. U srpskoj prestonici mu je smetalo to što svi gledaju tuđa posla, kao i bahato ponašanje, dok mu Češkoj najteže padaju ogromne količine turista.
Ljudi ovde su okej, malo su specifični i nisu preterano iskreni. Imam par prijatelja, ali iskreno nemam ni preterano slobodnog vremena tako da shodno tome i ovo je dobro.
Nenad za sada ne razmišlja da se vrati u Srbiju. Ne krije da mu porodica i prijatelji veoma nedostaju, a ima i poruku za sve one koji razmišljaju da krenu njegovim stopama.
– Svako ko pomišlja da proba nešto u inostranstvu, savetujem mu da pažljivo razmisli šta je neki dalji cilj tog odlaska. Savetujem im da ne idu iz zemlje samo da bi otišli, već da to planirano učine zarad nečega što ce im u budućnosti značiti.
Izvor:Blic/Foto.Blic
