“MA NOSI GA LEKARU MANI MUŽA SADA” – Dečak stao na ribu zmaja, mama plakala od muke: Traži se heroj koji im je VRATIO OSMEH
Jedna brižna mama koja želi da se zahvali muškarcu za kog samo zna kako se zove objavila je emotivnu poruku na društvenim mrežama i otkrila zašto ju je zadužio. Nemili incident dogodio se u Grčkoj u mestu Nei Pori kada je Maša Bogdanovski iz Vršca čula sina kako jauče u plićaku, a onda je usledila panika.
Maša želi javno da se zahvali mladiću o kome samo zna da se zove Vojislav, a otkrila je i šta se dog dana desilo na grčkoj plaži.
- Deseti dan na moru, zadnje kupanje u vodi. Suprug i mlađi sin ostadoše u apartmanu da nas spakuju za put. Stariji sin Aleksa i ja izlazimo iz vode i kako sam malo ispred njega, iza sebe odjednom čujem jauk. Okrenem se i vidim da skakuće na jednoj nozi, a izraz lica u grču od bola. Priđem mu i pomognem da doskakuće do peškira. Žali se da ga ubola osa. Kakva bre osa u vodi? Tražim da vidim stopalo i ugledam mesto uboda. Pomislim da se ubo na trn ili tako nesto.
Drugar sa plaže i istog apartmana kaže: “mora da je stao na ježa”. Znam da na peščanim plažama nema ježeva. Pritisnem ispod mesta uboda i kreće jaukanje, vriska i suze. Prilazi neki Grk, cini mi se, ali na srpskom kaže “zgazio je ribu”, mora odmah kod lekara. Tu me hvata panika, prisećam se da sam nekada pročitala nešto o toj ribi iz peska plićaka. Hvatam se za mobilni da pozovem supruga. Naravno ne javlja se, zovem opet mobilni baguje, internet je bio jako slab, pišem poruku, a čujem kako neko sa plaże govori, “ma nosi ga lekaru, mani muža sada” – priseća se Maša nemilog incidenta.
Kako nije mogla da starijeg sina u naručju odnese do bolnice počela je od nemoći da plače, a onda je u tom trenutku začula “ja ću ga nositi”.
- Znam da ne mogu da ga nosim jer je veliki, ima 9 godina i krećem da plačem od nemoći. U tom trenutku jedan mladi čovek (kasnije dok ga je nosio reče da se zove Vojislav) prilazi mi i kaže odlučno “ja ću ga nositi “. Uhvati mi sina u naručje i krenuli smo u potragu za doktorom. Mladi čovek ga nosi, ja se vraćam po haljinu jer sam bila u kupaćem kostimu, a usput sam izgubila i mobilni. Dolazimo do jedne ordinacije na kojoj piše u slučaju da je hitno pozovite ovaj broj. Tako i shvatim da nisam ponela mobilni. Čovek i dalje drži mog sina, nudim se da ga ja malo nosim. On odbija i blago govori “zaista nema potrebe” – priča Maša.
Priču o fudbalu, kako kaže Maša, pokrenuo je Vojislav s Aleksom ne bi li mu malo skrenuo pažnju sa bolova dok ga je nosio.
- Još je počeo i da razgovara sa Aleksom da mu skrene pažnju sa bola. Pričali su, naravno, o fudbalu. Okrenem se i vidim drugu ordinaciju. Nastavljamo put ka njoj. U ordinaciji doktor koji priča srpski! Uf, koje olakšanje. Doktor je odmah prepoznao o čemu se radi i rekao da je stao na ribu zmaja. Vojislav je tada otišao da sačeka mog supruga. Aleksi smo oprali stopalo i doktor mu je dao injekciju. Pitam ga da li je to protivotrov, a on mi odgovara da nije i da je to anestezija.
“Istisnuću mu kristale (otrov) i potopiti nogu u toplu, skoro vruću vodu jer otrov ubija temperatura od pedeset stepeni,”. Dobija injekciju i počinje da plače koliko ga boli, ali na sreću sve prolazi u najboljem redu – priseća se žena do neba zahvalna Vojislavu zbog kojeg je njen sin već sutradan mogao da šutira loptu.
Dok je Vojislavova žena ostala na plaži sa malom bebom on se herojski pobrinuo da Aleksa dođe što brže kod doktora što je izazvalo oduševljenje i veliku zahvalnost ove porodice.
- U celoj toj zbrci uspevam samo hvala da kazem još jednom, ali nismo razmenili ni broj telefona, a kamoli da sam pitala za prezime ovih divnih ljudi. Njegova supruga je na plaži ostala sa malom bebom dok je on nosio kroz Nei Pori mog sina. Hvala i njemu i svima sa plaže koji su mi pokupili stvari i dali mi ih kasnije. Aleksa je vecćsutradan šutirao loptu – zahvalna je Maša.
Divan gest naišao je na oduševljenje velikog broja ljudi i pohvala za mladog čoveka, a mnogi su napisali da svako od nas treba da potraži “Vojislava” u nama samima koji se izgubio.
Kurir
