Ispovest Srpkinje koja se čita sa knedlom u grlu: “Ne grize me savest što ocu nikad nisam otišla na grob. Ni ne znam tačno gde je tačno sahranjen”
“Ništa ne ostavi emotivne posledice kao egocentrični, samoživi roditelj”, komentar je ispod ispovesti jedne Beograđanke koja je javno priznala da je zgrožena očevim ponašanjem i sebičnošću koju on ima od kako kaže, zna za sebe.
Žena iz Beograda, koja se na Iks mreži potpisuje kao “gospodicna” pokrenula je čitavu raspravu o lošim roditeljima onda kada je priznala da njen otac spada u tu grupu. Svojim priznanjem navela je i druge da priznaju kako izgleda kada se živi u u uslovima suprotnim porodičnoj harmoniji.
“Žena sa kojom je moj otac već više od 10 godina, koja je ginula kad je on imao koronu, koja je uvek bila više nego korektna prema svima nama i kod koje on živi, ima kancer pankreasa. Moj otac, smećar smećarski celog života, pa naravno i sad, koji je i ovu ženu našao jer mu treba da neko brine o njemu, a ne jer on hoće da brine o nekome – da je to hteo brinuo bi o nama ćerkama – nije umeo ni u nabavku da ode, a kamoli da se stara o ženi posle operacije, koja se sprema za hemoterapiju i muči se.
I eno, sprema se da se iseli. Veli nema ko kafu da mu skuva, kuka jer njemu je najteže i očekuje da mu pomognemo da se snađe… Bože hvala ti što je sestri i meni uspelo da ne ispadnemo go*na u životu, imale smo na koga očigledno, i što su mamini geni, ljubav i velikodušnost od nas napravili ljude. Mama je, nažalost, umrla davno, zbog čega je činjenica da odolevamo narcisu i dalje još impresivnija”, napisala je ona.
“Svom ocu nisam otišla na grob”
Da su roditelji stub stabilne i srećne porodice, priznali su oni koji tako nešto, baš kao i Beograđanka, nisu imali. A bilo je primera gde deca nisu mogla da oproste čak ni pred smrt svojih roditelja.
“Mene je otac prebio da sam bila sva modra, jer sam uz pomoć mame upisala gimnaziju, a ne zanat za dimnjačara. Alkoholičar, švalerčina, deca pored njega bila gladna. Umro 1961. Nikad mu nisam otišla na grob. Ni ne znam tačno gde je ukopan. Ne grize me savest!“,napisala je jedna žena.
Za njom, pisali su i drugi.
“Znam takvog čoveka. Nesposobni samoživac”, “Klasična priča, tužno je kako mogu biti tako zli”, “Nažalost, mnoga deca se sa tim suoče pre ili kasnije. Moja drugarica takvom ocu nije na kraju ni na sahranu otišla. Mislim da je pogrešila jer treba oprostiti-zbog sebe. Oko mene imam dosta takvih primera”, “Teška priča na više nivoa, a nije bilo ni lako podeliti istu” glasili su još neki komentari.
