Ako vidite mrtvog ježa, ovo nikako nemojte da radite: Društvenim mrežama se širi apel o ovim životinjicama koji ne smije da se ignoriše
U gradskim parkovima, dvorištima i baštama ovih dana biste mogli da zateknete neprijatnu scenu – ježa toliko usnulog da se čini kao da je mrtav. O čemu je tačno reč kao i kako se ponašati ako slučajno vidite ovakvu situaciju, govori apel koji se već nekoliko dana deli društvenim mrežama.
“Novembar je, sezona hibernacije ježa. Ako pronađete “mrtvog” ježa, nemojte ga zakopati, niti bacati u smeće… Znam da niko ne želi videti mrtvu životinju u svom dvorištu ali možda je jež u hibernaciji. Ježevi hiberniraju od novembra do marta, obično se zakopaju zbog sigurnosti ali kako imamo manje zelenih površina, grmlja ili šuma i sve je teže pronaći sigurnost. Neki mogu doći u vaše domove tražeći sigurnost i toplinu za hibernaciju, neki se toliko iscrpljuju od potrage da zaspu na najčudnijim mestima poput ceste ili šetališta. Kada hibernirate otkucaji srca i celokupno funkcionisanje tela se usporava kao način da sačuvate energiju, što može otežati razlikovanje između hibernacije ili smrti”, piše u objavi.
U slučaju da vidite “zaspalog” ježa, navodi se u objavi, pobrinite se da je na sigurnom, toplom mestu gde može da ostane narednih pet meseci.
“Ukoliko u svom dvorištu, kući ili ulici pronađete dezorijentiranog ježa, napravite otvor na kartonskoj kutiji, ispunite je slamom i ostavite na suvom, sigurnom i tihom mestu kako bi se mogao odmoriti. Ježevi su ugrožena vrsta, potpuno su bezopasni i vrlo su važni u našem ekosistemu. Molim vas budite svesni i zaštitite ježeve, pomoć ovako krhkoj životinji ne košta ništa”, piše na kraju objave.
Ove informacije proverili smo sa biologom Branislavom Tomić i došli do interesantnih saznanja o ovim bodljikavim sugrađanima.
“Ježevi su sisari, hrane se uglavnom bubama i jako su korisni za ljude. Noćne su životinje sklone su pravljenju “jazbina” gde provode vreme. U potrazi za hranom mogu da pređu i po nekoliko kilometara tokom noći i, kao što znamo, u slučaju opasnosti se brane tako što se sklupčaju u “lopticu”. Autohtona vrsta ježa u Evropi i kod nas je severni belogrudi jež, koji se zove Erinaceus roumanicus. Naseljava šume i polja, a živi i u blizini naselja i u gradskim parkovima, baštama, grmlju”, kaže Tomićeva.
Kako kaže stručna literatura, jedino ova vrsta ježeva pada u pravi zimski san, odnosno hibernaciju.
“Dolaskom jeseni kreće i priprema za hibernaciju, i to je obično već tokom oktobra. Iz hibernacije se bude krajem aprila i tada su spremni za parenje. Početak hibernacije nije vezan za određeno vreme, već zavisi od temperature vazduha, od organizma jedinke, od dostupnosti hrane i slično. Ježevi su zaštićena vrsta na području Srbije.
Znači da je ilegalno bilo šta raditi sa njim, odnosno svako ko ga povredi ili ubije mogao bi da plati novčanu kaznu. Jež se nalazi u pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Ove životinje u prirodi trenutno nisu ugrožene u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritično ugrožene”, navodi Tomićeva.
Zato bi se sa ovim, izuzetno korisnim živim bićima (i ne samo zbog bojazni od visoke novčane kazne) trebalo ophoditi na način koji nikako neće ugroziti njihov život i zdravlje, navodi biolog, posebno u ovom delikatnom i važnom periodu za njihov opstanak tokom zime.
Izvor:Blic
