„Pola sata posle očeve sahrane mi stiže poruka od žene – Dođi po stvari, više nećemo živeti zajedno“: Poznati pevač prvi put otkriva delove svoje filmske biografije
Pevač Dejan Živić se na estradu probio duetskom pesmom “Srce balkansko” koju je otpevao sa Ćemom, a onda nestao sa scene, godinama živeo u inostranstvu, a posle mnogo životnih nedaća odlučio je da se vrati u svoju rodni kraj i snimi novu pesmu.
Dejan Živić je devedesetih godina napustio Srbiju zbog loše političke i finansijske situacije, te je spas našao u Nemačkoj gde se i oženio prvi put. Pevač je početkom dvehiljaditih godina odlučio da se posveti pevanju i uplovi u estradne vode, jako brzo je počeo da puni klubove i nastupa na privatnim veseljima, a onda je doživeo emotivni brodolom koji ga je udaljio od muzike.
Živić je u razgovoru sa Nemanjom Vasiljevićem, novinarom Nova.rs, podelio svoju emotivnu životnu priču, otkrio kako se suočio sa razvodom, kako je podneo smrt roditelja, ali i gde je našao spas od svih problema.
Nedavno si objavio novu pesmu „Danas rekla si mi da“, kakve su reakcije publike?
„Ja sam pisao tu pesmu, radio sam i muziku. U karijeri sam sarađivao sam mnogo dobrih muzičara, puno sam snimao, ali mi najbolje leže moje pesme, to me je naučio pokojni Sinan Sakić, on mi je govorio da kada snimam snimam nešto što osećam i što je vezano za svoj život.“
Kada si počeo da se bavim muzikom?
„Muzikom sam počeo da se bavim sa 12 godina. Ja sam dete devedesetih, bili smo siromašni, tata se bavio muzikom, ali mi nije davao da sviram, pa kada ode od kuće ja onda uzmem bubnjeve. Na jednoj svirci sam bio sa tatom, bubnjar je otišao da se odmori, a ja sam seo i krenuo da sviram. Tata ulazi i gleda me, a nakon toga počeo je da me šalje na svirke. Tada je škola bila manje popularna, sve drugo je bilo bolje, sve što donosi novac odmah, da bi se preživelo. Sa 15 godina otišao sam preko. Tamo sam imao neke situacije gde su me uhvatili u Nemačkoj, pa su me vratili u Srbiju 1997. godine i na granici mi uzeli pasoš i poslali me u vojsku. Kad sam izašao već je bila 1999. godina, rat, nemiri, uništavanje zemlje. Tokom bombardovanja smo se nekako snalazili, mi mlađi smo radili, švercovali, cigare i to, morali smo. Kada sedneš u kafić svi šuškaju – ‘ovaj ima vezu za Hrvatsku’, ‘ovaj može da sredi papire’, a ja sam u sebi pomislio ‘pa nije kineski zid, granica je, preći ću nekako’ i onda sam opet otišao preko.“
„Imao sam kod sebe 100 maraka i potrošio sam ih do Budimpešte. Sećam se da je bila neka kiša, užas, prešao sam granicu i otišao u jedno selo u Austriji. Potom sam otišao u Italiju, pa u Amsterdam, sve je to kratko trajalo. Pokušavao sam nešto da radim, nije mi bilo bitno, ali sam gledao da se snađem. Otišao sam u Nemačku, oženio se i dobio papire, rodila se ljubav koja je trajala do 2010. godine, a posle toga je bilo ni tamo ni ovamo. Do 2007. sam izlazio po tamošnjim klubovima i video da njihov repertoar nije zahtevan, pa sam pomislio „ja ću da pevam“. A kada sam se oženio, radio sam na golf terenu i tu sam jako dobro zarađivao. Ipak sam doneo odluku da pevam vikendom jer sam pokrivao troškove za auto, a tu je bio i kredit.“
Koliko godine je trajala ta borba sa selidbama?
„Par godina. Ja sam prelazio granicu sa kamionom, ako kamiondžija, imao sam kačket, a ja minijatura, baš sam bio mali, imao kao neke papire, haos je to bio. Vojska mi je mnogo značila, ali u Nemačku bolje da nikada nisam ni išao, drago mi je što sam se vratio ovde.“
Kada si počeo da nastupaš u Nemačkoj i da živiš od toga?
„Posle izlaska albuma, 2009. godine smo izdali Sinan Sakić i ja album za VIP produkciju, on je njima dao uslov da moraju da izdaju i mene ako žele da izdaju njegov CD. Pera i Srđan su bili producenti, oni su dobijali pare od autorsih prava. Od 2009. meni krene posao, pojavljivao sam se na DM Sat-u, bilo je skupo ali je vredelo,vratile su se te pare.“
Da li si sebe doživeljao kao poznatog, popularnog?
„Išao sam, pa gde me put odvede. Muka je to baviti se muzikom, to je ozbiljna stvar, prvo je skupo, u to vreme je bila Marina Tucaković, sada je Saša Lazić, bio je Braja. Meni Pera Stokanović nije hteo da proda pesmu dok nije video šta može da mi ponudi, bila je to muka ali je bilo bolje vreme. Meni su nudili neke pesme koje su hit, ‘Gas do daske’ mi je nuđena, ali sam odbio i posle sam je pevao po svirkama.“
Kada velika imena kao što su Lukas i Ceca snime pesmu, reklama sama ide, a nama početnicima je bilo teško. Imao sam jednu duetsku pesmu i pitao sam Peđu i Nenada Blizanca sa kim bih mogao da je snimim, oni su mi rekli da je Ćemo tad najtraženiji. Pitao sam ga da uradimo „Srce balkansko“. Snimili smo i spot. Sećam se da sam veče pre pio i onda sam mamuran bio na snimanju spota. Kada smo završili snimatelj mi kaže da materijal ne valja, da moramo ponovo. Ja sam morao za Nemačku, čekali su me tamo nastupi. On mi kaže jedino da izbaci crno-beli spot, ja sam mislio da je to u redu, ali Ćemi se to nije svidelo, pa je rekao da izlazi iz priče. Nije mi bilo bitno, tada su me zvali svuda i nudili mi da gostujem po klubovima za velike pare.“
U kakvom je raspoloženju tada bio Ćemo? Da li je bio previše velika zvezda ili?
„On je tada bio najtraženiji klubski pevač u Srbiji, njemu dijaspora nije ni bila potrebna, lepo je ovde zarađivao. Mene obradovalo to što je on hteo da snimi pesmu, ali ja sam tada bio u haosu, živeo sam u Nemačkoj, napustio sam posao na golf terenu… Ovi što su radili spot su to radili drugarski, zato sada govorim svima da je bolje da se plati, estrada je skup biznis… Moraš dobro da izgledaš, da imaš neku tetovažu…“
Ti imaš više tetovaža, vidim tu jednu na vratu, šta piše?
„To je ime ćerke, nije ovo trajna tetovaža, radi se za 20 godina, za nekih pet godina će da nestane.“
Znači imaš ćerku od 15 godina?
„Ćerka iz prvog braka mi ima 18.“
Sa koliko godina si postao otac prvi put?
„Imao sam 28, relativno mlad, ali sam bio finansijski spreman, posle toga je krenula muzika, noćni život. Žena je to drugačije gledala, nije sve to shvatila, krenule su novine tada i napadi što je meni odgovaralo. Ona je sve vreme mislila da ja nju varam, tada je počeo Fejsbuk, pa mi neke žene pisale, pa su njoj javljali sve i svašta i onda je ona mene prevarila i što je najgore prevarila me sa ružnijim od sebe.“
„To je bio neki bivši dečko, iz srednje škole drug, saznao sam sve i tu je krenula hladnoća i onda sam jedva čekao da se vratim u Srbiju. Dete kada krene u školu to je taj mentalitet i tu nema povratka. Krenula je muzika, a vamo sve nizbrdo. Mene je baka odgajila, ona je umrla 2014. godine i ni sestra ni ja nismo mogli da odemo kući. 2018. godine mi je otac bio bolestan, imao je karcinom debelog creva, pa je to metastaziralo, to je sve krio, lečio se poslednje tri godine, lekar mi je rekao da je teško da može da izdrži 2-3 meseca, a ja i dalje u inostrastvu.“
Žena i ja smo već imali svoje živote, samo smo živeli zajedno zbog deteta. Moja sestra i ja smo samo čekali da nam jave da je otac umro i da krenemo. U jednom trenutku me pozvala sestra plačući i rekla „majka je umrla“. Sestra je u to vreme bila bolesna imala je problem sa narkoticima. Ja sam joj rekao da ona ne ide, ja i ujak smo otišli. Sahranio sam majku i pogubljen sam se vratio u Nemačku. Na 40. dan od njene smrti, na njen pomen, umro mi je otac.
„Pola sata posle očeve sahrane mi stiže poruka od žene „Dođi po stvari, više nećemo živeti zajedno“. Tu poruku sam pokazao kumu koji je bio pored mene i rekao mu da odmah posle večere idem u Nemačku. On je sve vreme vozio, otišao sam tamo da pokupim stvari i odmah se vratio za Srbiju.“
„Jedan moj prijatelj je radio kao konobar, pa mi je obezbedio smeštaj. Otišao sam u apoteku da kupim nešto za smirenje, iako nikada nisam pio takve lekove. Apotekarki nisam ni smeo da kažem šta mi je da mi ne bi dala nešto jako. Dala mi je neke tablete, a ispostavilo se da živi blizu mene. Znala je neke moje pesme i rekla mi da joj ostavim broj telefona. Ujutru sam video da me je zvala par puta, pa sam otišao u apoteku i pitao je da idemo na ručak kada završi smenu. Sa tom ženom danas imam dve ćerke i ponovo napravio srećnu porodicu.“
Ljubav ti je pomogla da izlečiš rane.
„Jeste, mama je imala infarkt, njena majka je bila iza nje i gledale su TV, i posle sat vremena je htela da joj kaže da idu u sobu da spavaju, a ona je već bila hladna. To su veliki stresovi, tek kada prođe sahrana i sve – tek onda shvatiš da si izgubio roditelje…“
Spomenuo si sestru i njene probleme, je li uspela da ih reši?
„Uspela je, mi smo bili gore blizu Holandije, tamo svaki treći čovek puši travu. Njoj je to bilo malo, pa je počela sa nekim praškovima, sada se hvala Bogu skinula sa toga i vratila na travu. Ni to nije dobro, ali bolje nego ono.“
Imaš kafanu, privatan biznis, kada si to pokrenuo?
„To sam oko korone počeo da radim, svi muzičari su ostali bez posla. Pomagao sam kolegama da dođu kod mene i uzmu neki dinar. Moje selo je jako bogato, ima ljudi. Nekada smo i prekoračili radno vreme, ali ja sam bio odgovoran za to. Kod mene u selu su ljudi uglavnom privrednici, bave se proizvodnjom nameštaja, betonske ograde i tako dalje. Mnogi se bave i poljoprivredom.“
Šta pripremaš od muzike?
„Snimio sam jednu baladu, treba da je izdam uskoro. Ova pesma ‘Danas rekla si mi da’ je svadbena baš. Inače sam pevao jedan razvod braka u Holandiji, to je bilo ludilo, jedan menadžer me poslao, ja nisam ni znao gde idem. Muškarac je slavio, zvao je ženu i čestitao joj preko telefona i ona je posle slavila. Tu sam možda i najviše bakšiša uzeo. Danas niko nikoga neće da trpi, dobar loš razvod nego loš brak.“
Koje pesme si pevao na tom veselju?
„Isto kao da je svadba, ja nisam ni znao gde sam došao, pitam gde je mlada, oni mi kaže da je se slavi razvod. Posle su se zvali na video kol i ona je isto slavila sa drugaricama.“
Izvor:Nova S
