NE ULAZIM U DŽAMIJU, NI U CRKVU DA PEVAM, VEĆ U KAFANU! Sejo Kalač o pričama da se ODAO ALKOHOLU, hitovima, a ovo ga najviše BOLI
Sejo Kalač, velika jugoslovenska zvezda regiona, progovorio je iskreno o alkoholizmu, porodici i pričama da je njegova karijera u sunovratu.
– Ja zaista više ne znam otkud toliko inspiracije da se bave mojom likom i delom, i to uvek u negativnom kontekstu. Ja veći deo svog vremena provodim u Hrvatskoj, moja ćerka Šejla poklonila mi je unuku Lejlu i to je sav moj svet.
Svojevremeno kada sam postao otac moja rahmetli mama je željela da joj se unuka zove Lejla, no moja supruga i ja smo se odlučili za ime Šejla.
Da je danas živa, bila bi presretna što je njena praunuka dobila ime Lejla. Eto, zbog toga me sve to na neki način vređa. Sve napisano i objavljeno ostaje trajno i ne bih voleo da se moja unučad jednog dana stide pisanja o njihovom dedi Seji – rekao je Kalač za Express.
Sejo je otkrio da je dobio poziv iz Beograda da prisustvuje dodeli muzičkih nagrada za najbolje pesme, pesme koje su obeležile decenije, koje su postale evregrin pesme, a on će to priznanje dobiti za pesme “Ala, Ala”, “Da li si me voljela ili nisi”, za “Kafansku pjevačicu” koja je postala sinonim svih dobrih kafanskih druženja.
– Eto o tome treba da se piše, o onome što će ostati iza mene, o onome što sam poklonio generacijama koje dolaze. Neka se piše o Seji kao uspešnom pevaču i vlasniku velikih hitova narodne muzike, a ne o Seji gubitniku, jer ja to nisam i nikada neću da budem. Neka se piše da sam sa Halidom Bešlićem bio na koncertu u Rijeci i da smo napravili dar-mar.
– Mene svrstavaju u alkoholičara, onda su svi alkoholičari ako popiju par čaša na nastupima. Jedno treba svima da bude jasno, mi pevači ne ulazimo niti u džamiju, niti u crkvu da pevamo, već ulazimo u kafanu ili kafane, restorane, gde se toči i konzumira alkohol.
Prisetio se i najvećeg bakšiša.
– Uh baš me vraćaš u prošlost i to davnu. Bilo je to baš poodavno i to kada sam sa svojim bendom “Paukova mreža”, kojeg su sačinjavali Redžo, Gaši, Alen i ja, i pevali u Crkvenici. Sećam se da su došli neki jaki, moćni momci i tada su bile nemačke marke.
Mi smo ti svi Pećanci, iz Peći sa Kosova, radili smo udarnički. Pevali smo do ranih jutarnjih sati, na kraju jedan veliki kofer nismo mogli da zatvorimao, koliko smo novca dobili. Bila je to zaista masa novca, kojeg današnji pevači nikada neće moći da dostignu.
