Bolna ispovijest pjevačice o borbi sa karcinomom: “Nisam smjela naglas da izgovorim da imam rak”

Pevačica je u ispovesti za 24sedam ispričala najintimnije trenutke borbe sa bolešću, prisetila se trenutka kada je dobila nalaz, kao i da li se posle svega vraća na scenu

Naida Bešlagić bilo je ime koje se izgovaralo sa velikim očekivanjima. Finalistkinja takmičenja „Zvezda Granda“, mlada, primećena i sigurna u korak kojim ide, nizala je uspehe i gradila put ka ozbiljnoj karijeri. Duet „Premija“ sa Bubom Korelijem otvorio joj je vrata velikog uspeha i činilo se da je pred njom samo jedno moguće poglavlje, ono u kome se snovi ostvaruju brže nego što se stignu izgovoriti. Publika ju je zavolela, estrada prepoznala, dok je budućnost delovala jasno i svetlo.

A onda se sve zaustavlja. Bez najave i bez buke. Jedan papir briše planove, menja ritam i ruši sliku života kakav je poznavala. Umesto bine dolaze bolnički hodnici, umesto reflektora borba sa hemoterapijama. Naida nestaje sa scene, ali ne zato što je odustala, već zato što je morala da se bori za ono najvažnije – život!

Pevačica se kroz borbu sa karcinomom oslanjala na porodicu. Supruga je i majka dva sina, a njihova ljubav i prisustvo davali su joj snagu kada joj je bilo najteže. Upravo njihova podrška bila je njen oslonac, dok je sama pronalazila mir u veri i razgovoru sa sobom.

Naida Bešlagić je iz borbe sa karcinomom jajnika izašla kao pobedenica i svoju borbu danas koristi za pomoć drugim ženama. U ispovesti za 24sedam ogolila je svoju borbu, pobedu, ali i sve ono što javnost nije imala prilike da čuje.

„Ta rečenica je imala težinu planine“

Naidi Bešlagić karcinom je dijagnostikovan tokom 2023. godine, suočena sa najtežom rečenicom koju žena može da izgovori – „Imam karcinom.“

Prvi put sam to izgovorila u sebi. Naglas nisam mogla. Ta rečenica je imala težinu planine. U meni je odzvanjala, ali nisam htela da joj dam glas dok nisam skupila snage da je prihvatim.

U toj tišini dogodio se i prvi lom. Nije to bio krik, bio je to muk.

Sećam se sekunde. Sve je utihnulo. Slomila se iluzija da se “takve stvari dešavaju nekome drugom”. Ali istovremeno, probudila se borba. Instinkt. Majka u meni. Žena koja ne odustaje – priča Naida, otkrivajući čemu je sve takav patološki nalaz doprineo.

• Taj papir mi je oduzeo bezbrižnost, ali mi je dao svesnost. Stvorio je novu Naidu, hrabriju, dublju, zahvalniju. Naučio me je da ništa ne odlažem i da živim punim plućima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 24sedam.rs (@24sedam.rs)

Nakon dijagnoze usledili su dani bolnice, terapija i neizvesnosti. Prva hemoterapija nije bila samo medicinski početak lečenja, već trenutak u kojem je morala da pogleda sopstveni strah pravo u oči.

• Prva hemoterapija bila je moj prvi konkretan korak u borbi. Nije to bio samo medicinski tretman, to je bio susret sa sopstvenim strahom. I trenutak kada sam rekla: Idemo. Borimo se. Tada više nije bilo prostora za povlačenje. Samo za izdržati – prisetila se pevačica.

Trenutak kad joj je opala kosa

Kako su terapije odmicale, telo je počelo da se menja. Za ženu koja je deo javnog sveta, ogledalo postaje još surovije. Gubitak kose bio je više od estetske promene. Bio je to trenutak u kojem je  ponovo morala da upozna sebe.

• Nije to bila samo kosa. To je bio simbol ženstvenosti, identiteta, ogledala. Bilo mi je teško jer sam gledala kako fizički nestaje ono po čemu sam se prepoznavala. Ali sam tada naučila da ženstvenost ne živi u kosi, nego u stavu – hrabro ističe ona, iako priznaje da je imala teške psihičke trenutke kada joj nimalo nije bilo lako.

Bilo je noći kada sam bila na ivici suza, na ivici straha, na ivici pitanja “Zašto ja?”. Ali nisam želela da budem slika slabosti za svoju decu i porodicu. Plakala sam tiho. Učila sam da se sastavljam sama – poručuje Naida.

Pevačica otkriva da je kroz svoju borbu sa karcinomom otkrila koliko su ljubav i podrška porodice neprocenjivi. Dok je svet spolja očekivao njenu snagu, unutra je nalazila oslonac u svom domu, među svojima koji su joj davali razlog da ne posustane.

• Porodica je bila moj temelj. Moji sinovi, suprug, moj razlog. Njihov pogled mi je davao snagu. A kada bih ostajala sama, moja tiha snaga bila je vera i razgovor sa sobom. Govorila sam sebi: “Izdržaćeš.”

Borba sa bolešću otkrila joj je i ko je stao uz nju, te Naida otvoreno govori da neki ljudi nisu mogli da podnesu stvarnost njene bolesti, dok su drugi ostali i postali pravi prijatelji i oslonac.

• Bolest je filtrirala ljude. Neki su se povukli jer nisu znali kako da se nose s tim. U početku je bolelo. Danas sam zahvalna. Ostali su oni pravi – objašnjava pevačica za 24sedam, koja je kroz društvene mreže pružala i primala podršku, ali je istovremeno morala da sačuva deo svoje privatnosti. Neki trenuci su ostali samo njeni, što je bilo ključno za unutrašnje isceljenje.

• Podrška mi je značila mnogo. Ljudi koje ne poznajem lično slali su energiju i molitve. Ali sam pažljivo birala šta delim. Neke bitke sam vodila u tišini. To je bio moj prostor za isceljenje.

Tiha zahvalnost posle pobede bolesti

Reakcije estradnog sveta bile su različite.

• Bilo je iskrenih poruka, podrške koja me dirnula. Bilo je i tišine tamo gde sam možda očekivala glas. Ali naučila sam da očekivanja treba smanjiti, a zahvalnost povećati – kaže Naida.

Kada je prebrodila bolest, osećaj trijumfa bio je miran i tih. Naida je shvatila da izlečenje nije samo završetak, već i početak novog života, sa novim telom, novim strahovima i prioritetima.

Nije to bio vatromet. Bila je tiha zahvalnost. Olakšanje. A posle pobede došlo je suočavanje s novim telom, novim strahovima, novim prioritetima. Pobeda nije kraj priče, nego početak nove.

Nakon svega, vraćanje u svakodnevni život donelo je strahove koje nije mogla odmah da savlada.

• Paradoksalno, normalnost zna da plaši. Pitala sam se hoću li znati opet da živim bez stalnog opreza. Trebalo je vremena da se opustim – priznala je Bešlagićeva, pa odgovorila na pitanje kako danas vidi sebe.

• Vidim ženu koja je preživela. Majku. Ratnicu. I ženu koja zna svoju vrednost.

Podiže svest o prevenciji

Nakon borbe sa karcinomom, danas svoje iskustvo koristi da ohrabri druge i podigne svest o prevenciji.

Period dijagnoze bio je prekretnica. Nije me slomio, oblikovao me je i promenio prioritete. Iz tog iskustva nastao je projekat “Ja to mogu”, kao poruka podrške svima koji prolaze kroz najteže borbe. Sa doktorkom Unom Delić pokrenula sam Udruženje “Wings of Hope”, koje se bavi prevencijom karcinoma i podseća da dijagnoza nema pol. U protekloj godini omogućili smo više od 360 besplatnih pregleda. Danas svoj glas koristim za ohrabrivanje obolelih. To je moja najvažnija uloga.

Život ju je naučio ko je i bez reflektora

Saradnja sa Bubom Korelijem i Džala Bratom bila je period energije i ambicije, trenutak kada je bila deo velikih projekata i nove scene. Danas na to gleda bez tereta, kao na važnu fazu svog puta.

To je bio trenutak energije, mladosti, hrabrosti. Saradnja sa Džalom i Bubom otvorila je neka vrata i pokazala da mogu da budem deo velikih projekata. Danas na to gledam bez težine, to je bio deo mog puta. I lepo je kad možeš da kažeš “bila sam tu”, dala sam svoj maksimum i nastavila dalje.

Bilo je i numera koje su bile namenjene njoj, ali su završile kod drugih pevačica, između ostalog i kod Maje Berović. Nekada je to doživljavala kao gubitak, danas ne.

• Nekada sam mislila da je to gubitak. Danas ne. Sve što je moje naći će me. A ono što nije, nikada ne bi ni ostalo. Ne doživljavam to kao gubitak, nego kao potvrdu da sam bila na mestu gde su se birale dobre pesme. Svako dobije svoju sudbinu, pa i svaka pesma – kaže vlasnica hita „Premija“. Ta pesma bila je snažan iskorak u njenoj karijeri, ali i prelomni trenutak koji danas posmatra iz potpuno drugačijeg ugla.

• “Premija” je bila više od pesme. Bila je dokaz da se može. U tom trenutku nisam ni bila svesna koliki talas nosi. Danas na taj uspeh gledam sa zahvalnošću, ali i sa mirom. Tada sam jurila sledeći korak, sledeći hit, sledeću stepenicu. Danas znam da uspeh nema smisla ako nemaš sebe. Muzika je mogla da ode u mnogo pravaca, ali život je izabrao da me nauči nešto dublje, ko sam ja bez reflektora.

Da li se vraća na estradu?

Estrada se promenila, ali i ona. Pevačica kaže da bi danas birala drugačiji tempo i drugačije kriterijume.

Danas bih birala sporije, ali sigurnije. Ne bih jurila trendove, već istinu. Ne bih pristajala na kompromise koji brišu ličnost. Estradu danas doživljavam kao prostor gde moraš imati kičmu jaču od ega. Da se vratim, vratila bih se kao žena koja zna da je scena prolazna, ali karakter ostaje.

Na kraju razgovora osvrnula se na povratak na scenu, jasno stavljajući do znanja da je tu odluku već donela.

• Ako me pitate da li bih se sutra vratila muzici i reflektorima, odgovor je ne. Ne zato što ne volim muziku. Nego zato što sam donela svesnu, mirnu odluku i stavila tačku na taj deo svog života – naglašava ona i dodaje da muziku ne odbacuje, već joj menja mesto u sopstvenom životu, iz profesije u lični prostor, bez pritiska i očekivanja.

• Muzika će uvek biti deo mene. Ona je moj glas i moja emocija. Pevaću u autu, kod kuće, prijateljima i porodici, na sceni humanitarnih događaja, kad mi srce zatreperi. Ali kao posao nikada više.

Iskreno priznaje da je prošla fazu u kojoj su ambicija i dokazivanje bili pokretači, ali da danas vrednosti vidi drugačije.

• Prošla sam period u kojem sam jurila uspeh i dokazivanje. Danas nemam potrebu da budem pod reflektorima da bih znala ko sam. Život me je naučio da postoje važnije stvari od aplauza – vreme, zdravlje i mir.

Njena odluka, kaže, nije poraz već lični izbor koji donosi mir.

• Ne okrećem leđa muzici, samo je vraćam tamo gde joj je mesto, u srce, a ne u obavezu. To je moja odluka. I moja sloboda – rekla je za kraj u ispovesti za 24sedam.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Naida Bešlagić Šabović (@naidabeslagic_)

24sedam.rs

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala