ŽIVOTNA PRIČA VODITELJA PINKA KOJI JE UŽIVO DAO OTKAZ: Živio u domu za nezbrinutu decu, ostao bez ikoga
Mihajlo Pavić, srpski voditelj koji je nedavno šokirao domaću javnost kada je u programu uživo dao otkaz na televiziji Pink, otkrio je da je tri godine je proveo u domu u Zvečanskoj posle smrti majke i bake, sa kojima je tada živeo.
“Živeo sam sa samohranom majkom i njenom majkom, mojom bakom. Nažalost, u mojoj šestoj godini mami je dijagnostikovan rak pluća. Tada su joj prognozirali još devet meseci života, međutim, ona je izgurala i mnogo više od toga, što je dokaz koliko se borila “, rekao je voditelj i nastavio:
“Nakon toga sam ostao sa bakom. Bio sam voljen, ali izgubljen u celoj situaciji, jer niko nije mogao da mi objasni zašto mame više nema. Tri godine kasnije ostao sam i bez bake, a nakon toga se desio niz loših ljudi i situacija“.
Pavić je nakon dva velika gubitka menjao mesta prebivališta, da bi na kraju završio u domu za nezbrinutu decu.
“Jednog dana sam došao iz škole i zatekao baku koja bez svesti leži u sobi. Imao sam 10 godina. Komšije su pozvale hitnu pomoć, a tokom dana su se skupili prijatelji, familija, kumovi i razmatrali ko će sada da me čuva. Niko od rodbine nije želeo da me prihvati, ali su se pitali šta će biti sa bakinim nakitom, maminim bundama, kućom, vrednim pokretnostima, ali niko nije vodio računa šta će se desiti sa mnom“.
MIhajlo je otkrio da je živeo “od kuće do kuće”.
“Kumovi su izgubili starateljstvo nada mnom zbog neadekvatnog ponašanja, imali su probleme sa alkoholom. Osećao sam se zapostavljeno i maltretirano. Bolje je što su izgubili starateljstvo, jer ne znam kako bi moj život sada izgledao. Nakon odlaska iz te porodice i kratkog boravka kod sestre, ostao sam bez igde ikoga, sestri sam bio prevelika obaveza i tako sam prešao u dom u Zvečanskoj, što je bio moj i majčin najveći strah. Od tada sam bio loš đak, jer sam izgubio svaki motiv i želju da učim, bio sam potpuno povučen u sebe. Izopšten si i shvataš da tu ne pripadaš, što te svakodnevno priseća na to da nemaš roditelje. Počeo sam da bežim iz škole, bio sam već druga godina srednje škole. Preko puta se nalazila kafana sa lokalnim pijancima i ja sam ih gledao i pomislio da ću i ja tako završiti. To je bio prelomni momenat”, rekao je on koji je od tog momenta krenuo da se bori za školske stipendije i radi na sebi.
(MONDO, Blic)
