“Svaki novi pacijent ima MANJE OD 45 GODINA!”: Onkolog otkriva zašto SVE VEĆI BROJ MLADIH OBOLEVA OD RAKA i tvrdi da većina PRAVI ISTU GREŠKU
Sve više mladih u svetu boluje od raka dojke, debelog creva i drugih oblika ove teške bolesti, upozorio je dr Nikolas Deviti, čuveni onkolog iz Severne Karoline. Kakvo je stanje u našoj zemlji otkrio je gost “Jutra na Blic” onkolog dr Vladimir Kovčin.
Naime, čuveni onkolog iz Severne Karoline, Nikolas Deviti, izjavio je da svaki novi pacijent koji dođe u njegovu kliniku ima manje od 45 godina.
Generalno, u svetu sve više i više mladih oboleva od karcinoma. Sad, uzroci mogu biti mnogi, a ono što se sigurno ne menja to je genetika. Znači, karcinom se javlja u pet do 10 posto kao genetska bolest, odnosno nasleđe. Međutim, sve ostalo je vezano za rizične faktore, odnosno za kumulaciju tih rizičnih faktora, kazao je dr Kovčin tokom gostovanja u “Jutro na Blic”.
Prema rečima ovog onkologa, da bi neko oboleo od karcinoma, potrebno je da tokom vremena se u njegovom organizmu kumuliraju štetne materije i štetni faktori koji mogu da dovedu do obolevanja.
- Na primer, ako gledamo pre 50 godina kakva je bila situacija kada je moja generacija rasla, tada nije bilo toliko zagađenja, nije bila zagađena voda, vazduh, a s druge strane bilo je hrane koju su majke spremale, onako svežu, nekonzerviranu hranu. Tako da je bilo potrebno duže vremena da pojedini ljudi dobiju kumulativnu dozu koja će im izazvati oboljenje i to je bila onda bolest starije populacije, pojašnjava onkolog Kovčin.
Zagađenje imamo svuda
Međutim, kako napominje ovaj doktor, današnje vreme je takvo da oko sebe imamo zagađenje svuda – i vazduh, i voda, a i hrana koja više nije onakva kakva je bila, nego je tretirana pesticidima, herbicidima, raznim konzervansima.
Tako da sad deca kad se rađaju već ulaze u neku sredinu, u okolinu gde postoji mnogo tih štetnih faktora i mnogo brže dolazi do kumulacije, odnosno kumulativne doze koja će izazvati karcinom i to je jedan od razloga zašto se on javlja sve više i više kod mladih osoba. Ono što se jednostavno nije promenilo je pušenje, jer niko ne poštuje zakon, tako da vidite decu već u osnovnoj školi koja počinju da puše i onda je razumljivo da se karcinom kod njih javi pre 40. godine, ističe dr Kovčin.
Nažalost, mi jako malo možemo da utičemo na sve to, dodaje ovaj onkolog.
- Jer, ono što bi trebalo u suštini to su nadležni organi koji bi trebali da utiču na zagađenje u gradovima, vodu naravno tu delom možemo ili ne možemo da utičemo, ali ono što bi jednostavno mogli lakše da uradimo je da povedemo računa o ishrani, pojašnjava sagovornik.
Ishrana je važna
A na koji način povesti računa o ishrani? Kako započeti dan?
- Pa obično svi počnu sa kafom i cigarom recimo, ali naravno trebalo bi da jedemo što više svežeg voća i povrća, da pokušamo da ne jedemo konzerviranu hranu i onu hranu koja ima dugotrajne rokove, jer to je sigurno na neki način tretirano. Na zapadu čak postoji spisak emulgatora koji su zabranjeni, tako da mnoga hrana koja se nalazi kod nas i u prodavnicama koja je tretirana tako da bude dugotrajna, zabranjena je u nekim zemljama koje vode računa o tome, upozorio je dr Kovčin.
Američko društvo za rak je u aprilu ove godine objavilo studiju u koji je rečeno da je 2020. godine broj obolelih od raka u čitavom svetu 20 miliona, a da do 2050. godine možemo da očekujemo da će ta brojka porasti čak do 30 miliona.
- Sasvim je moguće jer trend porasta je oko sedam odsto svake godine u odnosu na prethodno imamo više slučajeva, novootkrivenih slučajeva karcinoma, tako da ta projekcija je vrlo realna i ono što kažu stručnjaci da će karcinom vrlo brzo prevazići broj obolelih u odnosu na kardiovaskularne bolesti koje su sada trenutno vodeći uzrok smrti, zaključio je dr Vladimir Kovčin.
Izvor:Blic
