Onaj ko reši problem ateroskleroze, taj će rešiti problem dugotrajnog, možda čak i večnog života. Zato što ateroskleroza danas ubija kroz infarkte i šlogove svakog drugog stanovnika Srbije i mi moramo, pošto već ne možemo da je zaustavimo, mi moramo da usporimo progresiju ateroskleroze i to je ono što Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju i infarkte šloga “Hispa” radi – kaže dr Tasić.
Vežbanje produžava život, fizička aktivnost je lek
Od toga kako se krećemo zavisi naše celokupno zdravlje, navodi čuveni kardiolog.
– Fizička aktivnost je lek i na taj način je to i lek za zdravlje. Definitivno koliko i kako se krećemo toga nam zavisi zdravlje. Takođe, svi moraju shvatiti da ulaganje u zdravlje u mlađem dobu i redovni pregledi, dovodi do zdrave starosti – kaže dr Tasić.
Krvni sudovi i promena vremena
Vid vežbanja krvnih sudova je i promena vremena. Ipak, ovo je jedna loša vrsta vežbe i najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike, kojima je i pod terapijom loše pod ovakvim vremenom, navodi čuveni kardiolog.
– Imate promenu od minus 10 do plus 15 stepeni. I to je vid vežbanja krvnih sudova, zato što zna se da se na hladnoći krvni sudovi organizma odnosno sužavaju, dolazi do vazospazma, vazokonstrikcije, kako god, da se na toplom šire, između ostalog je tu i znojenje, da biste smanjili količinu tečnosti, da biste smanjili telesnu temperaturu i tako dalje. Drugim rečima, i to je vrsta vežbe, na žalost, to je opet primer jedne loše vežbe, koju ne mogu svi, pogotovo hronični bolesnici, da adekvatno isprate – kaže dr Tasić.
Ovakvim mehanizmom hroničnim bolesnicima loše je i pod terapijom, a još veći problem predstavlja to što u takvim momentima pacijenti sami menjaju sebi terapiju, ističe dr Tasić.
– Apelujem na sve da ne menjaju terapiju na svoju ruku, već da se konsultuju sa lekarom. Neka dođu do nas i mi ćemo to rešiti. Nemojte ignorisati zdravstvene probleme i tome smo skloni – kaže dr Tasić.
Problem sa cirkulacijom
Ljudi kojima je uvek hladno, čak i leti, najverovatnije imaju problem sa cirkulacijom, ističe dr Tasić.
– To su pre svega vaskularni problemi, ali mogu biti delom i neurogene prirode, delom i hormonalne prirode, i mogu biti kombinacija svega ovoga – kaže dr Tasić za “Prva TV”.
Blic