Nemački ortopedi: Intenzivno bavljenje sportom može da škodi deci
Deci i adolescentima nedeljno bi trebalo omogućiti najmanje dva dana bez treninga. Sportski lekari savetuju da deca ne bi smela da treniraju više od tri ili četiri sata istog dana, a godišnje im se preporučuje dvomesečna pauza od treninga.
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Više treniranja od navedenog ne samo da povećava rizik od akutnih povreda, poručili su stručnjaci na Kongresu specijalista ortopedije I traumatologije održanom u Berlinu, već prečeste povrede, povrede kostiju i zglobova kod mladih mogu da rezultiraju raznim nepravilnostima u razvoju ili, u najtežim slučajevima, poremećajima poput osteoartritisa.
Posebno su ugroženi mladi sportisti koji se takmičarski bave sportom. Međutim, i svi oni koji se sportom bave rekreativno mogu da zadobiju teže povrede. Preterano naporni treninzi i preintenzivan sportski angažman kod dece rezultiraju i većim brojem povreda.
Činjenica je da sve više dece danas provodi previše vremena pred televizorom ili kompjuterom na šta se svakodnevno upire prstom, ali istovremeno se sve više dece uključuje u intenzivne sportske treninge. Zaključak nemačkih ortopeda je da zbog toga raste broj povreda kao posledica previše intenzivnih sportskih aktivnosti.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Među decom koja se svakodnevno bave nekom sportskom aktivnošću često dolazi do preterivanja u količini treninga. Posledice su lomovi kostiju i razne druge povrede. Upravo one mogu presudno da utiču na odrastanje i rast deteta.
Prekomernim povredama su najizloženija deca koja se bave džudom, gimnastikom i tenisom, kažu nemački lekari. Međutim, ne treba zaboraviti ni ostale sportove koji predstavljaju rizik za mladi organizam: klasičan primjer neusklađenosti kao rezultat preteranog treniranja su razne povrede fudbalera.
Zbog čestih i dugotrajnih treninga česte su i manje povrede zbog kojih mladima kasnije prete lomovi, hronične upale tetiva, deformacija stopala, deformacija leđa i zglobova, kao i poremećaji u rastu.
Razlog je u činjenici da se skelet deteta još razvija, a dečje kosti ne rastu konstantno već u više navrata. U skladu s takvim fazama rasta, razvijaju se zglobovi i tetive, što ih čini osetljivijim upravo na manje povrede. Dok su deca u fazi rasta, treninge bi trebalo usporiti, ublažiti i svesti ih na razumnu meru.
{module Oglas 2019 – U članku 2}