Srpkinja otišla u Sarajevo: Pitali su me odakle sam, kako sam rekla “iz Beograda”, SVE SE PROMIJENILO
Podigla sam noge na kofer i čekala da najave ukrcavanje u mali avion propelerac. “Da li si sigurna da hoćeš da ideš u Sarajevo” pitala me kuma par dana pre odlaska na aerodrom. Često putujem ali nikada me više ljudi nije čudno pogledalo kada sam im saopštila sledeću destinaciju. “Sigurna sam, šta je najgore šta može da mi se desi – dijabetes od baklave”, našalila sam se i uredno kupila kartu za glavni grad Bosne i Hercegovine.
Dok sam čekala poletanje gledala sam ljude oko sebe, mahom gastarbajtere koji su glasno preko telefona objašnjavali zabrinutoj rodbini kada i gde da ih sačeka razumela sam reakcije prijatelja. Nije svejedno tek tako iz Beograda krenuti da pišeš i pričaš o gradu koji je toliko promenjen i podeljen.
Znala sam da idem kod prijatelja, ali osim druženja i vrhunske jagnjetine nisam znala šta da očekujem. Neobično topao oktobar preveo me preko piste i krenuli smo. Za čas i letelica je ponirala ka kotlini okruženoj brdima i grad se prostro ispod mene kao sveže poslužena pogača. U glavi su mi se preplitale slike šarenih dućana, novih žutih tramvaja i scena iz dokumentaraca o opsadi grada. Ispred mene je bio grad kontrasta, u kojem se neobična tolerancija sudara sa raskolima, devojke u mini suknjama zaobilaze žene u burkama, a orijent i kruta evropska kultura nailaze na svoje ušće oivičeno kaldrmom Baš čaršije. Teško je objasniti grad koji me tako iznenadno primio.
Uspele su Sarajlije da pomire nove tržne centre i stare ćevapdžinice, rupe od metaka i nadu u bolju budućnost. Uspeli su, kao nigde drugde, da nastave nakon sukoba koji bi mnoge zauvek otuđio, a eto mene, kaskam Vilsonovim šetalištem i trudim se da zapamtim obrise zgrada koji se razlivaju preko Miljacke. Osim tabli sa natpisima strahota koje su se u nekim ulicama dešavale za sada se osećam kao klasičan turista. Džepova punih magneta odlazim na sva obavezna mesta, a moji domaćini se trude da iz grada odem vesela i bar par kila teža nego što sam došla.
Neobična stvar kod Bosanaca
Prva razlika koja odmah upada u oči je koliko su Bosanci neposredni. Ne mešajte ovo sa nepristojni jer to prosto nije slučaj. Pošto sam grad mahom obilazila sama dva puta mi se desilo da neko sedne za moj sto i zapodene razgovor. U jednom trenutku me žena čak upoznala sa sestrom, a drugi put mi je lekar uz čaj iznad čuvene Sebilj česme potanko objasnio šta ga to kod žena nervira da bi mi nakon dvadeset minuta jadanja rekao “nemoj bona šta zameriti”.
Trećeg dana sam već domaća i krećem tramvajem ka Latinskoj ćupriji. Prilazim vozaču da kupim kartu. Prešla sam se. Cena karte je dve marke, ja imam novčanicu od sto.
Kako sam je pružila vozaču tako me častio jednim klasičnim balkanskim – je l ti to mene zavitlavaš pogledom.
- Je li, odakle si?
-
Iz Beograda.
Ajde idi sjedi, molim te, ako uđe kontrola, reći ću da nisam imao sitno da ti vratim.
Tri puta su me potpuni stranci pitali odakle sam, tri puta kao da su se još više potrudili da se osećam dobrodošlo. Jedno jedino loše iskustvo nisam imala, a obišla sam i brda i tunele ove jedinstvene čaršije.
Šta obići u Sarajevu
Ako vas put nanese u evropski Jerusalim ili Damask severa kako mnogi zovu Sarajevo nemojte zaobići bob stazu, Trebević, vrelo Bosne i čuvenu Baš čaršiju. Topla preporuka je i za Vilsonovo šetalište i tvrđavu Bijela tabija sa koje se pruža vanserijski lep pogled na grad i danju, ali i noću. I naravno – napravite svoju ličnu degustaciju ćevapa i procenite gde su najbolji.
(Ona.rs)
