Svetlana se udala za Turčina, živi u Istanbulu i kaže da je sultanova žena
Svetlana je blogerka iz Rusije i sebe u šali zove “supruga turskog sultana”. Iz Sankt Petersburga preselila se u Istanbul pijre nešto više od godinu dana zbog ljubavi, jer je u svojoj domovini upoznala sadašnjeg supruga, koji je u Rusiju došao na odmor.
Govorili su joj da to ne čini, upozoravali u šta će se njen život pretvoriti, ali ona nikog nije slušala. I sada je riješila da otkrije “u šta se to njen život pretvorio”.
“Svi su me plašili pričama o posljedicama udaje za muškarca iz Turske. Nakon godinu dana braka sada čujem još gore stvari, poput: Nemoj da rađaš djecu, jer ako budeš htjela da se razvedeš, nećeš ih nikad više vidjeti.
Mi sada imamo dvoje djece. Da li nam se veza promijenila? Jeste. Sada sam zaista shvatila da sam udata. Pre braka sam radila 12 godina, od toga pet bez slobodnih dana i odmora. Sada ne radim, moj muž obezbjeđuje sve što je potrebno našoj porodici. Osećam njegovu podršku i zaštitu svakog dana”, objašnjava Svetlana.
Blogerka kaže da joj djecu često nazivaju pogrdnim imenima, ali da postoji razlog za to.
“Nakaza, Žabac, Magarčevo dijete i druge slične riječi mnogo puta su bile upućene mojoj djeci na ulici, a ja ne njih reagujem osmjehom. Zašto? To nije prvi put, a nije ni posljednji. Moju stariju kćerku su zvali ružnom i vješticom. Stvar je u tome što ljudi ovde ne žele da ureknu dijete, i zato im ne govore lijepe i slatke riječi!
“Muž se iznervira što ne nosim dugu haljinu”
– Moj muž se uvek iznervira kad vidi da po kući nosim samo dugačku majicu. Kaže da oko naše kuće ima mnogo drugih kuća i da bi neko mogao da me vidi. Takođe ne voli kada deci spremam svinjetinu – kaže da je nezdrava i da ružno miriše. Iskrena da budem, ovčetina miriše mnogo gore!
Iskreno, ne volim lokalni doručak. Brinula sam zbog ovoga jer, kako ću biti bloger iz Turske ako ne volim čak ni njihov doručak? Uvek sam se pitala zašto bi neko ujutro jeo kobasice, masline i džem… To jednostavno nije hrana koja se jede za doručak!
Sa druge strane, prvo mi je zapalo za oko da su svi turski deserti preliveni šećernim sirupom. Glavna jela se spremaju sa puno paradajza i mnogo ulja. Svaki kafić prodaje donere, mesno jelo koje zahvaljujući neobičnoj tehnici pečenja nema nimalo masti u sebi.
“Nošenje obuće po kući je gotovo zločin”
Kad odete u posjetu prijatelju, morate da skinete cipele prije ulaska u hodnik. Turci nikada ne nose obuću po kući i to je američki običaj koji ih najviše šokira. Obuća se obavezno izuva i ispred džamije, koje se smatraju domovima svih vjernika.
“Pokloni se najčešće vraćaju u radnje”
Svakog 1. januara moj muž i ja idemo u lokalni tržni centar, kao i mnogi drugi Turci, kako bismo zamenili novogodišnje poklone. Stvar je u tome što se ovde uglavnom kao poklon daruje odjeća, jer je jeftina i pravi se ovde, u Turskoj. Ove godine smo našim majkama kupili po jedan pulover, a one su nama darovale džempere. Nikome od nas pokloni nisu odgovarali, ali to nije nikakav problem, jer možete da ih vratite u bilo koju prodavnicu koja pripada lancu u kojem ste ga kupili.
“Mnogo novca je potrebno za kvalitetno obrazovanje djece”
U Turskoj je dobro obrazovanje rezervisano za veoma pametne ili veoma bogate. U državni vrtić dijete može da krene tek nakon što napuni četiri godine, i to samo četiri sata dnevno, od 8 ujutro do 12. Ako želite da dete ostane duže, na primer do 17 časova, moraćete da platite.
U privatnim školama morate da platite za sve – hranu, školsku i sportsku uniformu, a vaše dijete već od prvog razreda mora da ima ajpod, kako bi moglo da završava deo zadataka preko interneta. Godišnje morate da izdvojite oko 3.000 eura za školu.
“Žene se ne porađaju prirodno”
Žene se porađaju uglavnom u privatnim bolnicama. Cene variraju od 150 do 3.000 evra, a neki troškovi pokriveni su osiguranjem. Carski rez je uobičajen iz nekoliko razloga – ljekarima više odgovara, a koja god žena kaže da se plaši prirodnog porođaja, dobija pristanak za carski rez. Ako je sve u redu, iz bolnice izlazite već sutradan.
“Neki brakovi u Turskoj defnitivno nisu iz ljubavi”
Suprotno vjerovanju, u Turskoj parovi ne kriju svoje veze od roditelja, putuju zajedno, žive zajedno. Ali, u malim gradovima i dalje se poštuje striktna tradicija, postoje čak i slučajevi brakova između daljih rođaka, pod direkcijom roditelja.
“Medicinski turizam se razvija neverovatnom brzinom”
Postoji jedna fenomenalna činjenica o turskoj medicini – sva tehnologija i oprema koja se koristi je najkvalitetnija i zadovoljava standarde Amerike i Evrope, ali su cijene 20-30 odsto niže. Zato ljudi često dolaze u Tursku na operacije, pa često na ulici možete da vidite muškarce i žene sa zavojima na različitim dijelovima tijela.
“Pažljivo u prodavnicama”
Turci su izuzetno slatkorječivi, daće vam slatkiše i velike popuste, ali su u suštini veoma lukavi. U Turskoj uvijek proveravajte kese sa robom koje vam prodavci daju na kraju kupovine, na pijaci sami birajte voće i povrće. Lokalni stanovnici to rade sami, a kada naiđu na trulo voće, nije im strano ni da gađaju prodavca istim.
“Osobine čovjeka iz Turske”
Možete sebe smatrati Turčinom ili Turkinjom ako:
– posle ispijanja jutarnje kafe okrenete šoljicu i pogledate kakva vas sudbina čeka;
– kad dođu nezvani gosti, pokažete im da ste presrećni što ih vidite i ubeđujete da ste to jelo skuvali specijalno za njih, šta god u sebi mislili;
– nikad ne žurite i uvijek i svuda kasnite;
– u kafiću ne dijelite račun, nego se svađate i otimate da vi platite ovaj put;
– trubite što češće dok vozite i kroz prozor grdite druge vozače i spore pješake;
– jogurt ne smatrate desertom, već prilogom uz sve i svašta;
– ljubite druge ljude u obraz, čak iako ste ih tek upoznali.
Svetlana i dalje poštuje svoje pravoslavne običaje koje nosi iz rodne Rusije, a njen muž nema ništa protiv toga. Ne brani joj ni da djecu podušava hrišćanskim običajima i praznicima. Tako je Svetlana za Vaskrs umijesila tradicionalni ruski kolač, ofarbala jaja i pohvalila se time na Instagramu.
Izvor: Blic Žena
