ZAŠTO NIKO NE KAŽE “PRVO, PA ŽENSKO!”?
Samo nek je živo i zdravo.
Ni veće istine ni češće fraze na našem jeziku
Kad objavite da čekate bebu – samo nek je živo i zdravo.
Kad se žalite što ne spava noću, što neće da jede, što ne voli vrtić, što hoće samo kod mame – ma nek je samo živo i zdravo.
Kad ste trudni prvi put pa vas pitaju čekate li devojčicu ili dečaka, a vi kažete dečaka – “Ooo, prvo, pa muško!”. Ali, ako kažete devojčicu? Nek je živo i zdravo. Ko veli, pa šta sad, to je što je, nek je BAR živo i zdravo, ako već nije muško.
Duboko, preduboko ukorenjene tradicionalne vrednosti (a kad kažete tradicija to je obavezno sinonim za nešto dobro) u našem društvu stvorile su tu podelu. Fraza “prvo, pa žensko” ne postoji. Ako bi je neko i izgovorio, možda bi bila shvaćena kao šala, teško kao čestitka.
Ali je zato tu druga. Žensko dete, tuđa kuća. Još jedna tradicionalna “mudra” misao. Ćerka će otići, napustiti roditeljsku kuću i brinuti o nekom drugom. Samo što to, odavno već, nije tako. Ali je opet nekako to muško dete san većine očeva, a usudiću se da kažem i mnogih majki. Ta potreba za produžetkom vrste, ali one koja će nastaviti lozu noseći isto prezime može se pripisati samo nekoj egoističnoj potrebi da moje ime nastavi da živi i kad mene ne bude.
Kad govorimo o prezimenu, tradicija nalaže da se žena odrekne svog prezimena koje joj je na rođenju s ljubavlju dato. Da kaže – to mi prezime više ne treba, nije mi važno, uzeću drugo, kao svaka dobra žena. Ako, pak, odluči da učini drugačije, onda je ona feministkinja (što je, naravno, loše), “izigrava” neku modernu ženu umesto da poštuje tradiciju i često na leđima nosi breme osude nove porodice koju je udajom dobila.
Deca će, takođe, razume se, nositi očevo prezime. Majka će ih nositi, roditi, dojiti i, nećemo se pretvarati da nije tako – brinuti o njima u 90% slučajeva, ali će oni poneti samo očevo prezime. I to je, pobogu, tradicija.
A tradicija se mora poštovati jer su to, valjda, jedine prave vrednosti. Zamišljam pakao kroz koji bi prošao muškarac koji bi uzeo ženino prezime. A onda pomislim na one koji tvrde da su muškarci i žene danas ravnopravni.
Biti žena, čak ni u ovom modernom društvu, nije privilegija. Jer i u 21. veku, ako u stomaku nosite ili ste tek rodili devojčicu, možete očekivati da čujete:
- Drugo će biti drugo (ako je prvo dete)
- Sad morate treće (ako imate dve devojčice)
- Biće treće muško
- Sad moraš na popravni
- Nema veze, SAMO NEK JE ŽIVO I ZDRAVO
Nastavi niz. Ili bolje nemoj. Dovoljno će biti da svoju ćerku odgajiš tako da, u društvu naklonjenom muškarcima učini makar jedan mali korak koji će tu razliku smanjiti.
Da bude samostalna.
Da ne pristaje na “ćuti, dobar je kakvih ima”.
Da veruje da može sve. Isto kao i muškarci. Da zaslužuje istu platu, isti tretman, isto poštovanje.
Da slobodno zadrži svoje prezime, ako joj je tako draže.
Da ne pristaje na bilo šta što joj ne prija.
Da niko nije vredan toga da se odrekne sebe.
I to će biti veliki korak. I za nju i za čovečanstvo.
Izvor:zelena ucionica
Kćerke su Božiji dar
Kćerke su pomenute kao dar i navedene u ajetu prije muškog djeteta. Najodabraniji od nas, Allahov Poslanik s.a.v.s. živio je u porodici sa ženskom djecom. Islam je donio promjene, osudio i dokinuo džahilijjetsku praksu zakopavanja žive ženske djece, jer su predislamski Arapi smatrali da im je korist samo od muškog djeteta koje može da ratuje i bude konjanik. Kaže Uzvišeni: ,,I kada se nekome od njih javi da mu se rodila kći, lice mu potamni i postaje potišten. Krije se od ljudi zbog nesreće koja mu je dojavljena. Da li ovako prezren da je zadrži ili da je u zemlju zarovi? Kako ružno oni prosuđuju!” (En Nahl, 58.-59.)
Obratimo pažnju na Allahove riječi kada mu se javi, kada bude obradovan, kada mu dođe radosna vijest da mu se rodila kći, Allah je naziva bushrom, muštulukom, radosnom viješću, a oni je smatraju zlom i poniženjem; i kraj ajeta da je zlo i ružno kako oni prosuđuju kada žensko smatraju nesrećom, te ne vide u njoj dar i sreću, jer sva su djeca lijepa, ali je žensko još nježnije i milosnije od muška, pa kako sebi tu sreću uskraćuju? Poslanik s.a.v.s. nam je objasnio kolika je dobrota i nagrada u odgoju ženske djece, navodeći da se pažnjom i opskrbljivanjem ženske djece zadobija Božija bliskost. Trud oko njih i sabur prema njima će biti nagrađeni zaštitom od vatre.
Od Ukbeta ibn Amira r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. rekao: ,,Ko imadne tri kćerke pa se strpi oko njih, hrani ih, poji i odjeva prema svojoj mogućnosti biće mu štit od vatre na Sudnjem danu.” (Ibn Madže)
A od Ebu Seida el Hudrija r.a. se prenosi hadis: ,,Ko bude uzdržavao tri kćerke pa ih odgoji, uda i plemenito prema njima postupa pripada mu za nagradu Džennet.” (Ebu Davud)
Poslanik s.a.v.s. je svoj Ummet usmjeravao ka dobročinstvu u odgoju kćerki i najljepšem postupanju sa njima. Zahvaljujući njegovim uputama ženska djeca su dobila ljubav i pažnju koja im pripada.
Čovjek teži moći i na prvi pogled mu se čini da je zadobija sinovima, jer oni nose njegovo prezime, ostaju kod njega, pomažu ga itd., dok ženska djeca se odgajaju za drugu kuću, a više radosti roditelji od njih vide dok su mala, više nego od muške djece i sve je danas više slučajeva da roditelji i u starosti više haira od njih imaju. Ovo ne znači da muška djeca nisu hair i da njih ne treba još temeljnije odgajati nego žensku, nego je ovo zbog ljudske težnje za sinovima i džahilijetske prakse, te da se ženska djeca ne bi obespravila i zapostavila.
Gospodaru naš, daj nam sreću, zadovoljstvo i hair sa našim ženama, djecom i svim potomcima i učini nas pretečama bogobojaznih. Neka je salavat i selam na našeg miljenika Muhammeda s.a.v.s. i neka je svaka hvala Allahu Gospodaru svjetova.