EVROPA OSTAJE BEZ VOJNIKA KAD SU JOJ NAJPOTREBNIJI – Pršte otkazi, ne znaju kako da ih zadrže u službi: NATO u problemima, Putin trlja ruke
Evropa ima veliki problem sa manjkom vojnog osoblja. Više se ne radi toliko o regrutovanju novih vojnika koliko o ubeđivanju postojećih trupa da ne odustanu.
Invazija Rusije na Ukrajinu i rastuća pretnja po zemlje NATO pokrenula je brojna pitanja o tome da li Evropa ima dovoljno oružja, ali i vojnog osoblja.
Dok evropski bezbednosni zvaničnici razmatraju kako da odgovore na ove izazove, ruski predsednik Vladimir Putin trlja ruke.
Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je plan zadržavanja talentovanih vojnika kako bi podstakao vojno osoblje da ostane u uniformi.
To se dešava nekoliko dana nakon što je godišnji izveštaj, koji je podnet nemačkom parlamentu, pokazao da je 2023. godine oko 1.537 vojnika napustilo Bundesver (nemačke oružane snage), što ga je smanjilo na 181.514 pripadnika, piše “Politiko”.
– Ti razgovori sada postoje u svim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalne vojske bez regrutacije. Na sastancima NATO-a možemo razgovarati o opremi, ali sada govorimo i o … nivou zadržavanja – rekao je Lekornu u ponedeljak, pominjući Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
Dok se Evropa ponovo naoružava kao deo reakcije na rat u Ukrajini, zemlje poput Hrvatske razmišljaju o vraćanju vojnog roka. Drugi, poput Danske, planiraju da ga prošire na žene. Nemačka je ukinula regrutaciju 2011. godine, ali sa mnogima koji su ostali bez službe, obnovljena je diskusija o ponovnom uvođenju neke vrste nacionalnog sistema služenja.
Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, izazov je da oružane snage učine privlačnima — nešto što je teško učiniti u vremenima niske nezaposlenosti, žestoke konkurencije iz privatnog sektora i široko rasprostranjene upotrebe rada na daljinu.
Nije samo problem u novcu
U Francuskoj, vojna lica borave u oružanim snagama u proseku godinu dana manje nego ranije. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji godišnji manjak od 1.100 vojnika – što je ekvivalentno dvaju pešadijskih bataljona – iako je vlada predala ugovaranje regrutovanja privatnoj firmi Kapita.
Novac igra ulogu u tome da ljudi ostanu. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje penzija integrisanjem bonusa; povećavaju se i plate. Ali problem je u tome što uslovi usluge jednostavno nisu toliko privlačni, sa hroničnim prekovremenim radom, višemesečnim odsustvima od kuće i manjkom perioda oporavka.
– Pitanje nije regrutovanje već zadržavanje, moramo da zadržimo i porodice – rekla je admiral Liza Franšeti, šefica pomorskih operacija američke mornarice, na konferenciji u Parizu ranije ove godine.
U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata za oko 20 odsto u nastojanju da zadrži trupe. Minimalna mesečna plata za vojnika raste sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000 zlota. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska je porasla sa 95.000 u 2015. na 215.000 ove godine.
Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristupu zdravstvenoj zaštiti i brizi o deci. Parovi koji oboje rade u ministarstvu oružanih snaga, čak i ako je jedan civil, moći će da prenesu funkcije zajedno.
U Nemačkoj, kao deo napora za jačanje nacionalne odbrane, vlada želi da poveća broj svojih oružanih snaga na 203.000 do ranih 2030-ih — ali regrutacija veoma polako raste.
Specijalna komesarka Bundestaga za oružane snage Eva Hogl rekla je da je vraćanje nekog oblika regrutacije jedan od načina da se stvari preokrenu, ali je ciljanje na žene očigledniji potez za zaustavljanje opadanja, jer jer tu postoji veliki potencijal.
Zakoni usvojeni prošle godine imaju za cilj da uslove učine privlačnijima, uključujući veću podršku za brigu o deci i povećanje penzija.
Ne postoje samo problemi sa radnim vremenom, već i sa osnovnom infrastrukturom.
„Kada posetim trupe, više ne čujem da nedostaju šlemovi i zaštitni prsluci — već ormarići“, napisala je Hogl u godišnjem izveštaju.
Prema rečima komesarke, popravljanje kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra — što je ekvivalentno polovini ukupnog specijalnog fonda koji je vlada stvorila za ažuriranje svojih vojnih snaga nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu.
(Blic)
