PUTIN SATERAN U ĆOŠAK – Zašto baš sada govori o miru i da li je spreman da mijenja DONBAS ZA “KRUNSKI DRAGULJ”?

Vladimir Putin ne odbacuje ideju mirovnih pregovora o Ukrajini, ali neće biti prekida vatre dok je ukrajinska vojska u ofanzivi.

Tako je poručio predsednik Rusije na samitu u Sankt Peterburgu, navodeći da afrička i kineska inicijativa mogu da posluže kao osnova za nalaženje mira.

Unazad, i Rusija i Ukrajina su rekle da neće sesti za pregovarački sto bez ispunjavanja određenih preduslova. Kijev je rekao da neće ustupiti nikakvu teritoriju, dok je Moskva rekla da Ukrajina mora da prihvati “novu teritorijalnu stvarnost”.

Bura na afričko-ruskom samitu

Ali, buru na samitu – i šire – izazvala je Putinova tvrdnja da se ruska vojska povukla iz opsade Kijeva na početku invazije prošle godine jer je to bilo “zatraženo kako bi se stvorili uslovi” za potpisivanje mirovnog sporazuma.

– U suštini, nacrt ovog (mirovnog) sporazuma je bio usaglašen. Ali, nakon povlačenja naših trupa iz blizine Kijeva, što je od nas zatraženo kako bi se stvorili uslovi za zaključivanje konačnog sporazuma, kijevske vlasti su odbile sve prethodne sporazume – rekao je Putin, preneli su “Astra” i “Sota”, ruski kanali na “Telegramu”.

Kako piše Republicworld.com, njegovo saopštenje o povlačenju trupa misteriozno je nestalo sa “Telegram” kanala Kremlja. Originalni tekst bio je prezentovan na videu i nije trenutno dostupan u vidu transkripta na sajtu Kremlja.

Putin je takođe sredinom juna javno pokazao nacrt mirovnog sporazuma koji su dve zemlje potpisale u Istanbulu tokom inicijalne faze invazije, takođe na sastanku sa afričkim liderima. Optužio je Kijev da je potpisao sporazum sa Moskvom a potom ga bacio “u smeće istorije” na sastanku sa liderima Afričke Unije u Sankt Peterburgu.

– Gde su garancije da oni neće opet odbiti neke druge sporazume u budućnosti? Rusija nikad ne odbija pregovore – rekao je tada Putin.

Ali, moguće da je bilo i suprotno. Kako je prošlog septembra pisao Rojters pozivajući se na izvore bliske ruskog rukovodstvu, Putinov izaslanik za Ukrajinu Dmitrij Kozak rekao je ruskom predsedniku na početku rata da je postigao privremeni sporazum sa Kijevom koji će zadovoljiti njihov zahtev da zemlja ostane van NATO, a li da je Putin to odbio i nastavio dalje sa svojom vojnom kampanjom.

– Iako je ranije podržavao pregovore, Putin je jasno stavio do znanja, kad mu je predstavljen Kozakov dogovor, da ustupci o kojima je pregovarao njegov pomoćnik ne idu dovoljno daleko i da je on proširio svoje ciljeve na pripajanje delova ukrajinske teritorije – rekli su izvori.

Rezultat toga bio je odbačeni dogovor, naveo je Rojters.

Zašto Putin sada ponovo govori o miru?

Rat koji je trebalo da traje “tri dana” odužio se na skoro godinu i po, danak je visok na obe strane a ishod neizvestan. Rusija je takođe pritisnuta međunarodnim sankcijama i svet se smanjio za Ruse. Haški sud izdao je poternicu za hapšenje Putina zbog ratnih zločina.

Moskva je možda svesna da u sadašnjim okolnostima njena vojska nije u stanju da ostvari ikakav veći preokret na frontu pa je oportunistička opcija da se sačuva ono što se ima. Središnje mesto u svim planovima drži Krim, “krunski dragulj” – neki navode da bi Putin vratio Donbas Ukrajini samo da mu ostane to poluostrvo.

Deluje da bi Kremlj bio sklon primirju, možda i ozbiljnim mirovnim pregovorima, jer je uveren da vreme radi u njegovu korist.

Do sada je više zemalja predložilo mirovne sporazume, uključujući Ukrajinu, Kinu i afričke države. Dok je Putin u martu rekao da se kineski mirovni plan “može uzeti kao osnova za mirno rešenje kad za to budu spremni na Zapadu i u Kijevu”, afričkim liderima je u petak poručio da Rusija “poštuje i pažljivo razmatra njihovu incijativu”. Ukrajinsku mirovnu formulu kao osnovu za pregovore je Rusija odavno odbila. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je krajem decembra rekao da smatraju da Kijev nije još spreman za pregovore.

– To što je Putin rekao da bi kineski i afrički mirovni sporazumi mogli da budu od interesa je zaista prilično značajno – rekao je bivši britanski obaveštajac Filip Ingram.

– Kad to stavimo u kontekst s onim što se dogodilo sa pokušajem puča (Jevgenija) Prigožina i grupe Vagner, i činjenicom da se pojavio u Sankt Peterburgu na ovom kongresu afričkih lidera… Kad to stavimo u kontekst sa onim što se dešava na liniji fronta – a Rusiji ne ide baš najbolje – kad to stavimo u kontekst sa onim što radi međunarodna zajednica a Rusija pokušava da koristi hranu kao oružje… Za Putina da govori o miru, iako su dva sporazuma o kojima govori su značajno drugačiji, to je upozorenje da on shvata da nije u dobroj poziciji – rekao je Ingram.

Pukotine u ruskoj strukturi moći

Nedavni pokušaj pobune Vagnera na čelu sa Prigožinom otkriva dodatne pukotine u ruskoj strukturi moći. Prigožin je napadao rusko Ministarstvo odbrane zbog nesposobnosti, a od neuspele pobune navodno se nalazi u egzilu u Belorusiji sa svojim borcima. CNN međutim piše da je on primećen na marginama rusko-afričkog samita, a otad je poručio da će grupa nastaviti svoje aktivnosti u Africi i Belorusiji.

Sad kad se suočava samo sa vojnim neuspesima, Putin verovatno želi da zaustavi rat da bi se ponovo naoružao. Takođe nastoji da eliminiše potencijalne pretnje svojih oštrih kritičara ako sledi smanjenu ratnu strategiju ili sporazumno rešenje, piše za “Hil” Maksim Skripčenko, predsednik Transatlantskog centra za dijalog.

Jasno je da je Putin u teškoj situaciji, dodao je on.

Činjenica je da je Rusija intenzivirala napade na Ukrajinu – navodno kao odgovor na ukrajinske napade na Krim i Moskvu – i da su joj potrebni saveznici.

Puna usta obećanja

Dok je pažnju privuklo prisustvo kineskih i ruskih zvaničnika na vojnoj paradi u Pjongjangu, Putin se toliko razmahao na samitu sa afričkim liderima, da je savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak ocenio je da on više ne postoji kao jak lider.

– Čak ni afričke zemlje ga ne smatraju nekim na koga treba računati… Tri dana Putin moli afričke lidere za nešto – rekao je Podoljak.

Putin je obećao je besplatno žito najsiromašnijih zemljama Afrike za nekoliko meseci – “svaka će dobiti od 25 do 50 hiljada tona”, rekao je –otpisao je dugove afričkim zemljama i obećao više od 90 miliona dolara za razvoj kontinenta, sa egipatskim Abdelom Fatahom al Sisijem razgovarao je o izgradnji nuklearne elektrane (svi su, međutim, pričali o tome kako je Putin morao da čeka El Sisija 20 sekundi tokom drugog rusko-afričkog samita), a kolegi iz Zimbabvea je čak poklonio helikopter.

– Afrički kontinent postaje novi centar moći i svi će morati da uzmu u obzir tu objektivnu realnost – rekao je Putin u petak.

On je takođe je obećao pomoć afričkim zemljama u jačanju suvereniteta. Navodi Vagnera da će “ostati aktivni u Africi” možda govore za sebe. Poznato je da je ova plaćenička grupa aktivna u više delova Afrike.

U međuvremenu, dok se Rusija fokusira na crni kontinent, Saudijska Arabija se priprema da bude domaćin samitu na kojem će se diskutovati o mirovnoj formuli Ukrajine. Prema izvorima “Volstrit žurnala” samit će se održati 5-6. avgusta u Džedi uz prisustvo 30 zemalja, uključujući Čile, Egipat, EU, Indoneziju, Meksiko, Poljsku, Veliku Britaniju, SAD i Zambiju.

Rusija nije pozvana, preneo je AP.

Zašto Kijev ne vidi smisao u pregovorima sa Moskvom?

Za Ukrajinu, razgovori se poklapaju sa njenim naporima da ojača svoj bezbednosni položaj. Andrij Jermak, šef osoblja Zelenskog, rekao je u nedelju da će Ukrajina sledeće nedelje započeti razgovore sa SAD o bilateralnom sporazumu o bezbednosnim garancijama, na osnovu deklaracije lidera G7 ranije ovog meseca.

Andreas Umland, analitičar Centra za istočnoevropske studije u Stokholmu, kaže da Ukrajinci ne vide smisla u pregovaranju sa Rusima sada jer je činjenica da se trenutni rat ne može lako okončati pregovorima.

To spada u dugi istorijski obrazac ruskog ponašanja, deo šire patologije koja čini stabilan mir neizvodljivim – ili bar većina Ukrajinaca i drugih stanovnika Centralne Evrope tako veruje, rekao je Umland u članku za “Politiko”, dodajući da je trenutni sukob “ni prvi ruski napad na Ukrajinu niti jedina tekuća ekspanzionistička operacija Kremlja u bivšoj ruskoj imperiji”.

S obzirom na ovaj istorijski mentalitet, sem ukrajinskog pokoravanja ruskim zahtevima, nije jasno kakav bi trajni kompromis sa Moskvom realno mogao da se postigne. Iako primirje možda da postane poželjno sada ili kasnije, strateški razlozi savetuju Kijev da ne veruje Moskvi, jer bi samo iskoristila pauzu da pripremi svoju vojsku, ekonomiju i stanovništvo za drugi budući napad. Ukrajinci dakle treba da čekaju na jasan i težak poraz Rusije pre nego što započnu bilo kakve ozbiljne pregovore sa Kremljom, zaključio je on.

(Blic)