Rekorder iz pešterskog sela, kom je sport u genima: Ko je Elzan Bibić, osvajač evropske atletske medalje za Srbiju?
Bronza sa dvoranskog takmičenja u Istanbulu prva je velika međunardona seniorska potvrda velikog trkačkog potencijala 24-godišnjaka iz okoline Novog Pazara.
Ako je ponavljanje majka znanja onda je Elzan Bibić sa visokom ocenom savladao jednu od najvažnijih životnih lekcija, jer ne prestaje da uči i pomera lične granice na atletskoj stazi.
Kada je na upravo završenom šampionatu Evrope pod krovom treći prošao kroz cilj trke na 3.000 metara „samo“ je pokazao da s debelim pokrićem nosi nadimak „pola čovek-pola rekorder“.
„Treće mesto je u jednu ruku iznenađenje, jer su sve ovo odlični i iskusni trkači. S druge strane i nije, jer sam u finale ušao kao visokorangirani trkač“, siže je izjave srpskog atletičara posle trke.
Bibić je omiljenu mu dugu prugu savladao za 7:44.03 minuta, a premijerno senirosko odličje te težine proslavio je u društvu legendarnog Norvežanina Ingebirgsena i dobro kotiranog Španca Mekala.
Za nastavak uzlazne putanje, jer momak iz sela Karajukića Bunari iz sezonu u sezonu trči koracima od sedam milja, „usput“ rušeći nacionalne rekorde različitog profila i starosti, kao da su kule od karata.
Da visoki mršavko, odrastao na više od 1.000 metara nadmorske visine u mestu poznatom po surovim zimama, nije zapao za oko poznatom atletskom treneru Rifatu Zilkiću možda bi sada završavao medicinu.
Ovako se nesuđeni lekar, već tokom školovanja u novopazarskoj Srednjoj medicinskoj školi, opredelio za sport i sve karte bacio na život u sprintericama. Potonja dostignuća pokazala su da je napravio pravi izbor.
Od 2020. godine nizao je državne rekorde na srednjim i dugim deonicama, pa je pretrčao vreme: Gorana Nave (iz 2010.) na dvoranskih 1.500 metara, Dragana Zdravkovića na 3.000 m u istim uslovima (iz 1983),
Daneta Korice na 5.000 metara u zatvorenom (iz 1976)… Dešavalo se i da na tom putu za kratko vreme više puta popravlja svoju brzinu, pa je sve slutilo na lansiranje među evropske zvezde u vikendu za nama.
„Bio sam prva godina Srednje medicinske škole gde je moj trener Rifat Zilkić profesor. Na njegovu inicijativu sam trčao RTS kros i bio peti, dan posle ponudio mi je da treniram atletiku, što sam i prihvatio“.
Ostalo je istorija, mada poznavaoci „kraljice sportova“ tvrde da vlasnik više kontinentalnih odličja u konkurenciji juniora i mlađih seniora ima još puno prostora za napredak. Vreme svakako radi za njega.
Na radost našeg sporta, ljudi iz Srpskog atletskog saveza i Olimpijskog komiteta Srbije, o čijem trošku se već neko vreme atletski razvija, rodnog grada i matičnog kluba Novi Pazar, pešterskih gorštaka…
I, pre svega, porodice Bibić. Najviše roditelja, čije je sportske gene nasledio, jer se majka Fatima bavila odbojkom a otac Murat igrao fudbal.
(Danas)
