KOLIKO PONIŽENJA PUTIN JOŠ MOŽE DA PREŽIVI – Posrnula invazija: Ruska vojska ređa debakl za DEBAKLOM, Herson je posljednji

Isterala je “skoro sve” Ruse iz Harkova, udarila na Krim, primorala Moskvu na prvu mobilizaciju od Drugog svetskog rata, a sve to je bilo praćeno brojnim smenama u vojnim redovima i previranjima u zemlji zbog posrnule invazije. Povlačenje iz Hersona, koje je upravo u toku, samo je poslednji u nizu udaraca koje je ruski predsednik unazad pretrpeo.

“Putin je ponižen”

– Vladimir Putin je ponižen na terenu – izjavio je u oktobru za “Skaj njuz” Mark Vojažer iz Centra za analizu evropske politike.

– Nije zauzeo onoliko koliko se nadao i na kraju čak razmatra neke nuklearne opcije. On preti Zapadu i Ukrajini potencijalnim napadom. Opet, ovo pokazuje da je prilično lišen pravih opcija na terenu. Pokazalo se da je njegova vojska zapravo snaga sovjetskog tipa naoružana zastarelim oružjem. Nedostaje koordinacije i discipline. Ceo svet je to video – istakao je on.

Ceo svet je to zaista video. Oglasio se čak i čuveni glumac iz “Ratova zvezda” Mark Hemila, koji je ocenio da je Putin “ponižen” u invaziji.

– Molim se da Putin nađe nešto što će mu osvetlili obraz pa da može reći “OK, postigao sam šta sam hteo i povlačimo se” – rekao je Hemil “Skaj njuzu”.

Iako njegova izjava nema vojnu težinu, ona govori da svi uviđaju posrtanje moćne ruske armije u invaziji nad manjim susedom. Izgleda se je Moskva precenila svoje snage kad je na Ukrajinu poslala oko 140.000 vojnika – radi poređenja, 1968. je 800.000 vojnika Varšavskog pakta krenulo na četiri puta manju Čehoslovačku. Ruski vojnici su takođe loše opremljeni, a moral im je još gori.

Šta se dogodilo Putinu u Ukrajini?

Prvo poniženje u invaziji koju je Rusija pokrenula u februaru bilo je neuspešni pokušaj zauzimanja Kijeva, iz čijeg se područja ogroman mehanizovani konvoj povukao početkom aprila, ostavljajući za sobom krvave tragove, poput onih u predgrađu Buča.

First video of the Moskva sinking.

Whoever was filming it, quickly got an earful from somebody else. pic.twitter.com/GJTEB4ZSX5

— Visegrád 24 (@visegrad24) April 18, 2022

Kijev je trebao da padne za nekoliko sati ili dana. Nedelju dana nakon početka invazije Rusija je sakupila ogroman mehanizovani konvoj dužine oko 65 kilometara koji je trebalo da pojača snažan napad na Kijev sa severa. Ali, konvoj je zastao za svega nekoliko dana a ofanziva je propala, dobrim delom zbog serije noćnih zaseda malog tima specijalnih ukrajinskih snaga i operatera dronova.

Fleksibilnost i kreativnost ukrajinske vojske, iznuđena nadmoćnošću ruske armije, uveliko je do sada bila zaslužna za Putinove neuspehe u Ukrajini. Dronovi i gerilske taktike, ali i moćna pomoć u naoružanju sa Zapada omogućili su Ukrajincima da danas dođu do “večno ruskog” Hersona, grada istoimene oblasti koje je Moskva zajedno sa Zaporožjem, Donjeckom i Luganskom anektirala u septembru u pokušaju da tvrdi svoje teritorije – a drugim rečima da spase što se spasiti može.

Potonuo ruski ponos

Bezmalo dve nedelje od povlačenja iz Kijeva, raketna krstarica “Moskva” oštećena je u eksploziji i potonula – kako je tvrdila Rusija “prilikom vuče”, a Ukrajina da je brod pogođen sa dva “neptun” projektila. Reč je o komandnom brodu ruske Crnomorske flote i ponosu njihove Ratne mornarice, kojem su prethodno prkosili ukrajinski branioci Zmijskog ostrva nakon što su dobili zahtev Moskve da se predaju.

Oko male ali strateški važne hridi u Crnom moru, blizu Odese, u maju su besnele žestoke borbe, da bi se Rusija na kraju povukla, predstavljajući to kao “znak dobre volje”. Ali, verovatnije je da je HIMARS koji je Kijev dobio od Vašingtona uradio svoje.

Leto je obeležilo rusko preusmeravanje fokusa na Istočnu Ukrajinu i Donbas.

Početkom jula je padom Severodonjecka i Lisičanska Moskva zauzela jednu od dve oblasti Donbasa, Lugansku, tada držeći u svojim rukama otprilike polovinu Donjecka (to se preokrenulo kad je Ukrajina pokrenula kontraofanzivu).

Napadi na Krim

U avgustu je napadnut i Krim, poluostrvo anektirano 2014. od kojeg ne odustaju ni Rusija ni Ukrajina. U stvari, već je poslednjeg dana jula dronom napadnut štab Crnomorske flote u Sevastopolju, a nedelju dana kasnije usledila je serija eksplozija kod aerodroma Saki. Slike ruskih turista kako beže u zaklon obišle su svet. Oblak dima zavijorio se i iznad ruske vojne avio-baze kod sela Gvardejsko.

Mass protests against mobilization in Dagestan: the police opened fire in the air.
Video: Ruslan Akhalchi pic.twitter.com/otJmc7ArFG

— The Insider (@InsiderEng) September 25, 2022

Ruski neuspesi praćeni su čistkama u vojnim redovima. Sredinom avgusta je procenjeno da je Putin otpustio šest generala zbog loših borbenih rezultata, dok je još 10 njih ubijeno u ratu, prema britanskoj obaveštajnoj službi. U poslednjoj izmeni, Moskva je u oktobru imenovala generala Sergeja Surovikina za svog prvog generalnog komandanta za Ukrajinu (on sada povlači vojnike iz Hersona).

Iznuđena mobilizacija

Početkom septembra je bojno polje na istoku doživelo zapanjujuću transformaciju, nakon što su se ukrajinske snage probile i prodrle duboko u područje. Za tri dana su osvojile više nego što su Rusi zauzeli od aprila. Tačno 200. dana invazije ruska vojska je bila primorana na ponižavajuće povlačenje, a Ukrajinci su probili liniju fronta istočno od Harkova.

Ni mesec kasnije, Kijev je povratio selo kod Lisičanska, u simboličnoj pobedi koja je značila da Rusija više nema punu kontrolu nad Luganskom, jednom od ključnih Putinovih ratnih ciljeva. Kolaps ruske vojske izazvao je talas kritika među uticajnim ruskim vojnim blogerima i ličnostima u državnim medijima.

Nakon brojnih poziva njegovih “jastrebova” – poput Jevgenija Prigožina i Ramzana Kadirova – za odmazdom, sabijen u ćošak, Putin je reagovao proglašavajući mobilizaciju i aneksiju četiri okupirane oblasti i preteći nuklearnim oružjem. Usledili su protesti nezadovoljnih Rusa, negde čak i oružani, kao i masovna bežanija iz zemlje.

Rat je ušao u novu fazu, sa ohrabrenim ukrajinskim snagama da povrate još teritorije. Početkom oktobra napadnut je još jedan Putinov “ponos”, most koji je povezuje Krim sa kopnenom Rusijom. On je oštećen u eksploziji kamiona-bombe dan nakon Putinovog rođendana.

Wow. The road bridge appears to have been been damaged too. So it doesn’t appear to have been a bomb under the rail carriage. pic.twitter.com/pbx2ZMOZ7U

— Oliver Carroll (@olliecarroll) October 8, 2022

Kijev sve bliži Hersonu

Taj udarac je posebno bio bolan za Putina, koji je lično otvorio Kerčki most 2017, a smatralo se da ga je “nemoguće napasti” zbog njegove robusne odbrane.

To je dovelo do nove prekretnice u ratu i Moskva je u znak osvete pokrenula niz napada na ukrajinske gradove i infrastrukturu, uključujući Kijev. Ni to nije zaustavilo Ukrajinu, koja je sada sve bliže trenutku da okači svoju zastavu u Hersonu.

Iznenadna najava ruskog povlačenja iz većeg dela Hersonske oblasti ponižavajuća je za Putina, ali – imajući u vidu dešavanja unazad – i nije iznenađujuća.

Još nije poznato kako će Ukrajina, skeptična u vezi tog povlačenja, da reaguje. Zelenski je u sredu rekao da će se Ukrajina “kretati veoma pažljivo”, ali dodao je da će povratiti “sve”, uključujući Krim i Donjeck.

Ako Rusija zaista izgubi Herson – a sve ukazuje na to da će Ukrajinci namučiti oko kontrole nad “kapijom za Krim” – to će biti još jedan ponižavajući udarac za Putina, a možda i signal da, kako je rekao Mark Hemil, nađe nešto da osvetli obraz i povuče se iz Ukrajine.