„Ne želim da budem topovsko meso“: Panika u Moskvi zbog Putinove mobilizacije
Nakon proglašenja delimične mobilizacije u Rusiji, na hiljade muškaraca je pobeglo iz zemlje, a i veći deo onih koji su ostali pokušavaju da smisle način kako da je izbegnu, jer ne žele da služe kao “pokretne mete” ruskog predsednika Vladimira Putina na ukrajinskom frontu.
„Ne želim da budem topovsko meso. Čak sam razmišljao o tome da slomim sopstvenu ruku da bih dobio medicinsku poštedu“, rekao je za Moskov Tajms jedan 30-godišnji Moskovljanin.
Dodaje da je ovakav Putinov potez dokaz da se sada dešava je najveći neuspeh u istoriji Rusije.
„Zašto nas šalje tamo? Mislim da sve vojne kampanje treba da sprovode profesionalni vojnici i oni koji dobrovoljno potpisuju vojne ugovore“, pita se zabrinuti Moskovljanin.
Slično razmišlja na hiljade ruskih građana. Ruskinja, koja želi da ostane anonimna, kaže da ne želi u ratu da izgubi brata i da zbog toga skuplja novac kojim će mu kupiti avionsku kartu.
„On je nedavno odslužio vojni rok. Nadamo se samo da će moći da pređe rusku granicu bez ikakvih problema“, rekla je žena.
Na njenu sreću, zakon predviđa da dokle god ne uvede opštu mobilizaciju, Kremlj nije u mogućnosti da zatvori granice.
Šef komiteta ruske Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov rekao je u sredu da će granice verovatno ostati otvorene, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio da komentariše ovo pitanje.
Ali, iako granice nisu zatvorene, beg iz Rusije za one sa tanjim džepom predstavlja nemoguću misiju. Jedan od njih je i Oleg.
„Naravno, imam strahove. Zaista želim da izbegnem regrutaciju i definitivno bih napustio zemlju da mi to dozvoljavaju finansije i da imam prijatelje u inostranstvu. Pokušavam da nađem način da to uradim“, rekao je Oleg (29), koji je takođe odslužio vojni rok.
Nedovoljno objašnjenja
Problem predstavlja i to što Rusima nije sasvim jasno ko će tačno biti regrutovan.
„Situacija je trenutno nejasna“, rekao je Sergej Krivenko, direktor grupe za ljudska prava Građanin koja pruža pravnu pomoć ruskim vojnicima.
„Sudeći po dekretu… svaki građanin iz vojnog rezervnog sastava potencijalno može biti regrutovan“, rekao je Krivenk.
Drugi, ništa manji problem jeste i to što će mobilizacija biti neravnomerno primenjena u različitim regionima, pri čemu se veruje da će u sastav vojske ući oni koji žive u najsiromašnijim delovima zemlje i nemaju baš nikakvu mogućnost da se odupru.
Vjačeslav Tihonov, novinar iz Moskve kaže da bi stanovnici iz većih gradova mogli da budu i pošteđeni zbog toga što Kremlj zna da su u većoj mogućnosti da se organizuju i ustanu protiv mobilizacije.
„Siguran sam da vlastima nisu potrebne slike koje su obišle svet na kojima se vidi kako policijski i vojni komesari jure za hipsterima u metrou. Užasno je što će Moskovljani najverovatnije izbegavati regrutaciju na račun regiona, ali nemam čemu drugom da se nadam“, rekao je Tihonov.
Mobilizacija u trenutku najvećih ljudskih gubitaka
Problem predstavlja i to što su građani Rusije svesni da mobilizacija dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa nedostatkom vojnika u Ukrajini, nakon niza poraza oko Harkova na severoistoku zemlje.
Iako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je u sredu da je 5.937 ruskih vojnika ubijeno u Ukrajini tokom sedam meseci borbi stvarni broj je verovatno daleko veći. Američki zvaničnici procenjuju da je oko 80.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno od 24. februara, dok su ukrajinske procene da je ubijeno 55.000 ruskih vojnika.
