MISTERIJE MASAKRA NA CETINJU – Nerazjašnjeni detalji najmasovnijeg zločina u Crnoj Gori: Ko je ubio Borilovića i da li je napad mogao biti spriječen?

Još su nerazjašnjeni motivi ovog najmasovnijeg zločina u istoriji Crne Gore, ali prva svedočenja onih koji su poznavali ubicu govore da je u poslednje vreme bio naglašeno psihički nestabilan. Da je ovakav zločin verovatno i planirao, ukazuje i činjenica da je suprugu i njihovo troje dece neki dan ranije prebacio u Herceg Novi.

Borilović je inače bio lovac i imao dosta oružja i municije u kući. U petak po podne, oko 15.30 sati, zakucao je na vrata zasebnog stana u njegovoj kući, stana u kojem je živela četvoročlana porodica Martinović. Bili su njegovi podstanari. U stanu je bila medicinska sestra Nataša Pajović Martinović (35) i njena dva sina – jedanaestogodišnji Marko i tri godine mlađi Mašan. Prema onom što je do sada poznato, navodno je izbila svađa posle koje je Borilović zapucao.

Dečaci su pokušali da se sakriju, ali ubica ih nije poštedeo – ubio je bez milosti nevinu decu. Njihovu majku je teško ranio, i ona će nešto kasnije podleći povredama u podgoričkom Kliničkom centru. Pošto je izmasakrirao nevinu ženu i njena dva sina, ubica izlazi iz kuće i mobilnim telefonom zove Miloša Martinovića, supruga teško ranjene Nataše. Nesrećnom čoveku rekao je: “Pobio sam i tvoju i moju porodicu!”. I krenuo u komšiluk da nastavi svoj krvavi pir.

Direktor Uprave policije Zoran Brđanin potvrdio je da je, prema zasad poznatim okolnostima, Borilović prve žrtve – Martinoviće, ubio oko 15.30 časova:

– Pucao je na porodicu čiji su članovi boravili u prostorijama njegove kuće kao podstanari u naselju Medovina. On je, tom prilikom, upotrebom vatrenog oružja, lovačke puške, lišio života dvoje dece, jedno starosti osam, a drugo jedanaest godina i ranio njihovu majku koja je u medicinskoj ustanovi podlegla povredama. Potom je izašao i pucao na stanovnike ovog naselja i tom prilikom je lišio života još sedam osoba, a ranio šest – kazao je Brđanin.

Ušao je Borilović, posle ubistva nesrećne Nataše i njene dece, u dom sledećih komšija, porodice Drecun, otvorio vatru i tamo ubio troje ljudi: bračni par Dimitrija (81) i Danicu (74) Drecun, kao i njihovog sina Rajka Drecuna (56). Teško je ranio unuka i sinovca nesrećnih ljudi Aleksandra Drecuna (32). Rajko je ubijen kada je potrčao ka roditeljskoj kući čuvši pucnjavu.

U međuvremenu, na mesto zločina stiže kum porodice Martinović, Milan Mitrović (37), koga je unezvereni Miloš Martinović posle Borilovićevog poziva zamolio da ode i vidi šta se dešava. Borilović ubija i Mitrovića iz lovačkog karabina. Borilovićev ujak Goran Đurišić (54) bio je osma žrtva kada je pokušao da umiri sestrića i ubedi ga da baci oružje.

Borilović tu ne staje nego izlazi na ulicu i tu padaju i deveta i deseta njegova žrtva. To su Danijela (51) i Aleksandra Radunović (52). U nasumičnoj pucnjavi ranjava još četvoro Cetinjana – Slavicu Zvicer (66), Filipa Đurkovića (33), Milevu Ramadanović (76) i Darinku Čelebić (88).

Prema do sada poznatim informacijama, tek tada stiže policija. Neki Cetinjani kažu da se Borilović tada zabarikadirao na jednom uzvišenju i odatle pucao na policiju. Očevici užasa su za portal Standard.me rekli da su molili policiju da im da oružje da probaju oni da ga zaustave, ali da im to nije bilo dozvoljeno.

Borilović je, prema njihovim rečima, pucao i u pravcu Hitne pomoći sprečavajući ih da dođu do žrtava.

– Tražili smo policiji oružje da pokušamo mi da mu priđemo i da ga zaustavimo, ali zalud. Oni su pokušavali da pregovaraju sa njim, ali nama je bilo jasno da je čovjek neuračunljiv – kazao je jedan od očevidaca.

Kada je u razmeni vatre Borilović ranio i policajca Ljubišu Maksimovića, izgleda da je policiji postalo jasno da pregovori sa neuračunljivim čovekom nisu rešenje. Različite su verzije šta se potom dešavalo. Prema jednoj, policija je uspela da rani Borilovića, kome se tada neopaženo prikrao Cetinjanin Nenad Kaluđerović i ubio ga iz svog oružja.

Ubica najavio zlo, pretio komšijama

Kako navode meštani naselja Medovina, Borilović je u poslednje vreme bio izuzetno podozriv, nepoverljiv prema komšijama sa kojima godinama živi, pokazivao je i neke znake paranoičnog ponašanja, ali ipak niko nije mogao da nasluti što će se 12. avgusta desiti u njihovom gradu.

Komšijama se, kažu, nije mnogo obraćao, niti s njima razgovarao. Vuk Borilović rođen je na Cetinju. Osnovnu školu završio je na Cetinju, a Srednju brodomašinsku u Beogradu. Bio je oženjen i imao troje dece.

– Vuk je više od pet godina radio u Nacionalnom parku, bio je šef službe za ambijentalnu higijenu, zadužen za održavanje urednosti parka, postavljanje mobilijara… Bio je radan i vredan čovek, ali u poslednje vreme je bilo upadljivo da se povukao. Došao bi na posao, uradio što treba, a onda bi se osamio, distancirao od kolega. Bio je kolega i drug da sve u životu pomogne onome koga je voleo, a koga nije voleo i to mu se na licu videlo – ispričao je za „Pobjedu“ jedan od Borilovićevih kolega iz Nacionalnog parka Lovćen, navodeći da ovakav masakr može biti rezultat jedino pomračenja uma.

Meštani pričaju da je pre 15 dana Borilović upao u kuću jednog od komšija i napravio haos. Portal Standard.me piše da je Borilović tada upao u kuću komšija i polomio im stvari! A upravo je u petak, prema navodima izvora ovog lista, trebalo da ode na pregled u Psihijatrijsku bolnicu u Dobroti zbog psihičkih problema koje je imao u poslednje vreme.

– Da je policija na vreme, nakon tog prvog napada na komšije, reagovala i pretresla kuću Borilovića, našla bi oružje i oduzela ga, ovako čekalo se da on ode na posmatranje u bolnicu u Dobroti – kaže jedan od Borilovićevih sugrađana.

Nakon nezapamćene tragedije čitavo Cetinje je u šoku. Pričaju da je Borilović u poslednje vreme umislio da ga komšije progone i da “bacaju čini na njega”, da ga potkradaju. Nedavno je zbog toga postavio i nadzorne kamere.

Meštani navode da je suprugu i troje dece Borilović pre nekoliko dana odveo u Herceg Novi i da se čudno ponašao.

Jedan od očevidaca zločina potvrdio je da je Vuk nekoliko dana ranije kupio i postavio nadzornu kameru ispred kuće da, kako je rekao, snima komšije koji mu “bacaju magiju i kradu stvari ispred kuće”.

– Ubio je one za koje je mislio da su mu bili krivi. On je porodičan čovek, ima decu, ali i kratak fitilj – navodi jedan Cetinjanin koji još kaže da je Vuk iz “poštene porodice”. Kako dalje očevidac priča, Boriloviću je u jednom trenutku hteo da priđe zajedno sa njegovim ujakom Đurišićem koji je pokušao da spreči da ubije još nekoga.

– Ujak mu je prišao i rekao: “Stani, Vučko”. On mu je odgovorio: “Što si ti došao, ko te je poslao?” i samo ga je upucao. Ja sam stajao pored i nisam znao gde sam, Đurišić je pao mrtav pored mene – ispričao je on.

Da li ga je ubila policija ili Neno Kaluđerović kome je već suđeno za ubistvo?

Prema za sada nepotvrđenim informacijama, njega je usmrtio sugrađanin Nenad Neno Kaluđerović nakon što je policija prethodno Borilovića ranila. Crnogorski portal navodi da se u tom trenutku pojavio Nenad Neno Kaluđerović koji je uspeo da se ubici prišunja sa druge strane gde je bio nepristupačni teren i “da ga već ranjenog dokrajči pucavši u njega”. Kaluđerović je pošto je pucao na Borilovića, pobegao sa mesta okršaja. Crnogorski “Standard” prenosi da policija sad pregovara sa Kaluđerovićem o predaji.

Kako prenose “Vijesti”, obdukcija pokazuje da na Borilovićevom telu ima barem pet ulaznih rana, a balističari i patolozi će dati ocenu iz kojih oružja je Borilović pogođen i koje su rane bile smrtonosne.

Na Instagram profilu pg_forass juče je objavljena fotografija Cetinjanina Nenada Nena Kaluđerovića, za koga se tvrdi da je likvidirao hicima iz vatrenog oružja Borilovića, a što je potvrdila i dežurna tužiteljka Andrijana Nastić i navela kako taj čovek za sada nije uhapšen i da još nije jasno kako će sve biti kvalifikovano. Kaluđerovića su ubrzo građani počeli da slave na društvenim mrežama raznim porukama:

– Čovjek koji je očistio cetinjiske ulice od demona! Heroj, junak! Spasio si nekoliko života danas! Ta ulica da dobije ime po tebi! Zatvor nije za tebe jer se ti nijesi ogriješio o zakonu, ti si branio, sačuvao veliki broj svojih komšija, kumova, prijatelja, živ bio 100 god. Neno, uz tebe je cijela Crna Gora u ovim teškim trenucima! Zlo činiti od zla se braneći, tu zločinstva nema nikakvog – bio je jedan od komentara.

Nenad Kaluđerović inače ima “bogatu” ali i bizarnu biografiju, čiji najzanimljiviji detalji sežu do 2006. godine i još jednog zločina koji je te godine uzdrmao Cetinje. Te 2006. godine, 13. avgusta – skoro pa tačno 16 godina pre krvavog pira Borilovića – oko 22 sata je u Bajovoj ulici na Cetinju, ispred ugostiteljskog objekta Ambasador, ubijen Željko Jovanović. Kako je tada saopštila policija, za ubistvo je bio osumnjičen Nenad Kaluđerović, za kojim je bila raspisana potraga.

Kako su 2006. posle ubistva Jovanovića pisali mediji, porodica ubijenog Željka Jovanovića je u pismima crnogorkim vlastima tvrdila da je Kaluđeroviću omogućeno da pobegne posle ubistva, da cetinjska policija uopšte nije blokirala grad i da ga MUP praktično i ne traži energično. Posle više od dve godine bekstva, Kaluđerović se prijavio pravosudnim organima Crne Gore u novembru 2008. Na suđenju je izjavio da se ne oseća krivim i da nije ubio Željka Jovanovića. Naveo je da je ranije bio u pritvoru pod sumnjom za pokušaj ubistva, ali da je na kraju oslobođen, te da nije želeo da bez razloga bude ponovo zatvaran.

Prema pisanju “Monitora”, u oktobru 2010. Viši sud u Podgorici je nepravosnažno osudio Kaluđerovića na 10 godina zatvora zbog ubistva Željka Jovanovića. U presudi se navodilo da je pri tuči okrivljeni Nenad Kaluđerović iz pištolja prema Željku Jovanoviću ispalio hitac koji ga je pogodio u glavu, nanoseći mu tešku telesnu povredu od koje je preminuo. Posle sedam meseci, Apelacioni sud Crne Gore je vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim sudskim većem. Istog dana je Kaluđerović pušten iz pritvora. Apelacioni sud je tvrdio da “činjenice utvrđene u postupku iz posrednih dokaza-indicija nijesu dovoljne da bi se doneo siguran zaključak da je optuženi Kaluđerović Nenad lišio života oštećenog Jovanović Željka”.

Kaluđerović je konačno u oktobru 2012. godine oslobođen optužbe da je ubio Jovanovića. Oslobađajuća presuda je izazvala burnu reakciju Vidosave Jovanović, majke ubijenog Željka. Telo Vidosave Jovanović nađeno je u dva dana kasnije u Morači. Muke je prekratila samoubistvom.

Medijski trag Kaluđerovića se gubi sve do septembra prošle godine. Tada je hapšen pod sumnjom da je počinio krivično delo terorizma, pošto je bio deo grupe koja je pokušala da spreči ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju.

Borilovići i Martinovići vekovima povezani

Glavni akteri masovnog ubistva koje je juče na Cetinju počinio Vuk Borilović povezani su plemenskim, kumovskim, komšijskim vezama i zajedničkom istorijom koja seže i do Njegoševog “Gorskog vijenca”.

Pre nego što će ga mecima zaustaviti policija i sugrađanin Nenad Kaluđerović, Vuk Borilović je u krvavom pohodu na Cetinju ubio 10 sugrađana, a najpre ženu i decu Miloša Martinovića, jednog od potomaka porodice koja je sa Borilovićima isprepletana vekovima unazad.

Koliko početkom godine, tačnije pred Božić, 6. januara, članovi poznatih cetinjskih porodica Martinović i Borilović zajedno su spremile badnjak i donele ga na Dvroski trg na Cetinju.

A njihova zajednička istorija počinje u zaseoku Gornič, na samo tri kilometra od Nacionalnog parka „Lovćen“, koje pripada plemenu Bajice. Upravo taj drevni zaseok nastanjuju dva bratstva – Martinovići i Borilovići.

– U plemenu za koje se kaže dalje predstavnik državotvornog crnogorskog naroda rodilo se mnogo pametara, vladika, vojskovođa, junaka, heroja. U znamenitoj kući Martinovića rođene su majke svetorodne dinastije Petrović, sv. Petra i kralja Nikole – opisuje se u prošlogodišnjem putopisu na portalu „Radio skale“.

U tekstu se navodi da je isti zaseok iznedrio i Boriloviće, među kojima je i vitez Vuk Borilović o kojem je pisao i Njegoš u „Gorskom vijencu“. Uz pomenutog viteza, čije ime igrom sudbine nosi i masovni ubica sa Cetinja, iz iste porodice ponikao je i mitropolit Visarion Borilović-Bajica.

Ovako je pričao Vuk Borilović

Novinari koji su obišli zaseok Gornič, opisuju da ga krase brojne stare kuće isklesane od kamena, ali i one novijeg datuma.

Ekipa „Radio skale“ je u ovom zaseoku naišla upravo na čoveka koji će godinu kasnije doći na zao glas kao najgori masovni ubica u istoriji Crne Gore – Vuka Borilovića.

Iz reportaže saznajemo i da je Vuk u ranoj mladosti ostao bez oca Svetozara, koji je umro sa svega 43 godine. Vuk je tada imao pet godina, a ima i brata i sestru.

– Nesebično su stric i tetke pomagali da Svetovu decu izvedu na pravi put. Porodična sloga je ono što krasi ovu porodicu – piše u ovoj reportaži.

Vuk je predstavljen kao službenik u Nacionalnom parku „Lovćen“, njegov brat kao pomorski oficir, a sestra kao domaćica.

– Vuk Borilović je nasledio ljubav prema Gorniču i mestu gde je njegov otac prvi put otvorio oči. Zavoleo je planinu i od ranog detinstva mu je u srcu. Ljubav prema Lovćenu pokazao je i na taj način što je jedan od odgovornih službenika NP „Lovćen“ – opisali su ga novinari.

Zabeležili su i njegovu izjavu.

– Moj zavičaj je moja tvrđava, moj topli dom, moje utočište! Čujem i vidim poznate mi tonove, opijaju me mirisi i dok živim i dok me ima, imaće i njega u meni, i na javi i u snovima čuvaću u svakom kamenu svu ispisanu istoriju koja je često i gorkom suzom optočena… – poručio je tada Vuk Borilović.

Još jedna važna veza između glavnih aktera jeste i kumovska. Jedna od žrtava Borilovića, Mitar Mitrović, kumovao je i Martinovićima i Kaluđeroviću, koji je na kraju i pucao u masovnog ubicu Borilovića.

Mitar Mitrović je, kao i Martinoviću, kumovao i Nenadu Nenu Kaluđeroviću, koji je na kraju, pod još nerazjašnjenim okolnostima, pucao u Borilovića, ubicu svog kuma. Istraga će utvrditi da li je njegov metak bio i onaj koji je zadao smrtonosne povrede.

(Blic)