Seddina Bosna progovorila o onome što je doživela na KCUS-u: „Molila sam za pomoć, a doživela najgore traume“
Seddina Bosna javno je iznela ozbiljne optužbe o postupanju pojedinih lekara i medicinskih sestara tokom njenog lečenja na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS). Tvrdi da je u trenucima kada joj je medicinska pomoć bila najpotrebnija doživela ponižavanja, zanemarivanje i bolna iskustva koja su na nju ostavila duboke posledice.
Svoja iskustva opisala je u izjavi na čak 32 stranice, koju je, prema njenim rečima, u aprilu 2026. godine dostavila upravi KCUS-a. Ipak, tvrdi da do 12. novembra nije dobila odgovor.
Na javno istupanje podstakla ju je smrt Kristiana Josipa Periša u Hrvatskoj, čiji su je slučaj i uznemirujući prizori podsetili na sopstveno lečenje.
Periš (32) preminuo je 21. oktobra 2026. u zagrebačkoj Klinici za psihijatriju „Sveti Ivan“, a četvorica medicinskih tehničara osumnjičena su za teško ubistvo.
Tvrdi da je trpela bolove i ostala bez pomoći
Bosna je objasnila da se zbog imunodeficijencije i učestalih infekcija više puta nalazila u situacijama kada je zavisila od pomoći medicinskog osoblja.
Iako naglašava da je većina zdravstvenih radnika prema njoj postupala profesionalno, tvrdi da je zbog ponašanja nekoliko pojedinaca doživela izuzetno traumatična iskustva.
Posebno je opisala bolne medicinske zahvate tokom kojih su joj igle ubadane u vrat. Prema njenim tvrdnjama, u drugim zdravstvenim ustanovama takve intervencije obavljane su uz anesteziju, dok joj ona na KCUS-u nije bila omogućena.
Navela je i da se osećala naročito nezaštićeno kada su bile odsutne dve doktorke u koje je imala veliko poverenje.
Tvrdi da je tada od pojedinih zaposlenih slušala ponižavajuće komentare zbog činjenice da je često tražila pomoć upravo tih doktorki.
O takvim situacijama, kako objašnjava, nije odmah govorila lekarkama kojima je verovala, plašeći se da joj neće poverovati.
Temperatura 40 stepeni, čekanje i rana bez previjanja
Među najtežim iskustvima izdvojila je boravak na Infektivnoj klinici.
Prema njenim rečima, prijatelji su je najpre odveli u Vojnu bolnicu, odakle je zbog zabrinjavajućih nalaza upućena na Infektivnu kliniku KCUS-a.
Tvrdi da je tada imala temperaturu od 40 stepeni i da je, uprkos izrazito lošem zdravstvenom stanju, po dolasku na kliniku oko 50 minuta provela ispod prozora.
Opisala je i situaciju u kojoj joj je, kako tvrdi, medicinska sestra prosula sok koji joj je druga žena donela na njenu molbu.
Posebno ozbiljna je njena tvrdnja da joj rana nije previjana punih deset dana.
Kada se zbog toga požalila doktorki, ona je, prema Seddininim rečima, odmah reagovala. Međutim, medicinska sestra je navodno prvo negirala da previjanje nije obavljeno, da bi nakon provere dokumentacije priznala da je pacijentkinja u pravu.
Bosna tvrdi da rana ni tada nije previjena, uz obrazloženje da nema sterilnih gaza.
Kasnije je, kako navodi, u drugoj zdravstvenoj ustanovi saznala da ima infekciju bakterijom MRSA. Nije nezavisno potvrđeno gde je došlo do infekcije niti da li je ona povezana sa opisanim postupanjem.
Direktoru pisala još prošle godine
Seddina tvrdi da se generalnom direktoru KCUS-a Alenu Pilavu prvi put privatno obratila u decembru 2025. godine.
Prema njenim rečima, direktor ju je uputio da svoja iskustva zvanično dostavi upravi ustanove.
Pisanje izjave trajalo je mesecima, jer joj je ponovno prisećanje na događaje bilo psihički veoma teško.
U aprilu 2026. dostavila je dokument na 32 stranice, ali navodi da odgovor nije dobila.
Zbog straha od ponavljanja neprijatnih iskustava, prestala je sama da odlazi na lečenje. Uz nju su, kako kaže, počeli da dolaze članovi porodice, prijatelji, a u pojedinim situacijama i advokatica.
Navodi i da poseduje fotografije i audio-snimke pojedinih događaja, koje je pravila kako bi mogla da dokumentuje ono kroz šta je prolazila.
Prema objavljenim informacijama, postoji i uznemirujući audio-zapis na kojem se čuju njeni bolni povici i molbe tokom medicinske intervencije. Taj snimak nije javno objavljen.
„Ne govorim o svim zdravstvenim radnicima“
Uprkos ozbiljnim optužbama, Bosna insistira na tome da njene reči ne smeju biti shvaćene kao osuda svih zaposlenih na KCUS-u.
Naglasila je da je sa ogromnom većinom medicinskog osoblja imala veoma dobra iskustva i da je zahvalna lekarima i sestrama koji su joj pomogli i spasili život.
Prema njenoj proceni, čak 99 odsto zaposlenih sa kojima je dolazila u kontakt postupalo je profesionalno i pokazalo znanje i humanost.
Njen cilj je, kako ističe, da se ispita odgovornost onih pojedinaca za koje smatra da su svojim ponašanjem ugrozili dostojanstvo i prava pacijenata.
Za sada nema nezavisne potvrde svih njenih navoda, niti je dostupno zvanično izjašnjenje KCUS-a o konkretnim optužbama.
Seddina Bosna tvrdi da i dalje čeka odgovor uprave na dokumentaciju dostavljenu u aprilu, dok ostaje otvoreno pitanje da li će nadležni sprovesti proveru okolnosti koje je opisala.
Sandzaklive/Avaz
