Ako predlog AfD-a prođe, devojčice mlađe od 14 godina ne bi smele da nose hidžab u nemačkim školama
Alternativa za Nemačku (AfD) ponovo je pokrenula zahtev da se devojčicama mlađim od 14 godina zabrani nošenje muslimanske marame u javnim obrazovnim ustanovama u Nemačkoj. Stranka se pritom direktno poziva na model susedne Austrije, gde će s početkom školske 2026/27. godine početi primena slične zabrane.
Poslanica AfD-a Kerstin Przygodda ocenila je kao „alarmantne“ informacije da deo muslimanskih zajednica u Austriji namerava da se usprotivi novim pravilima. Ona smatra da bi Nemačka trebalo da uvede austrijski model, navodeći zaštitu devojčica i „zapadnih vrednosti“ kao razloge za takvu meru.
Zahtev je ponovo otvorio osetljivu raspravu u Nemačkoj o granici između zaštite dece, prava roditelja, verskih sloboda i državnih pravila u obrazovnim ustanovama.
AfD se poziva na Austriju
Prema zahtevu AfD-a, devojčicama mlađim od 14 godina trebalo bi zabraniti islamske marame u javnim predškolskim i školskim ustanovama.
Przygodda tvrdi da se pojedine devojčice iz muslimanskih porodica suočavaju sa pritiskom da nose maramu i optužuje druge nemačke partije da problem ignorišu. Kritičari AfD-a, međutim, osporavaju tvrdnju da postoji široko rasprostranjena prisila i navode da devojčice maramu mogu nositi iz verskih, porodičnih, kulturnih ili ličnih razloga.
Tema ima i snažnu političku dimenziju. Protivnici AfD-a optužuju stranku da pitanje muslimanskih marama koristi u kampanji pred pokrajinske izbore u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra, kao i izbore u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji 20. septembra.
Predlog već stigao do Bundestaga
AfD je sličan zahtev izneo još ranije ove godine, što je izazvalo burnu raspravu među nemačkim parlamentarnim strankama. Predlog su kritikovali predstavnici CDU/CSU, SPD-a, Zelenih i drugih poslaničkih grupa.
Zvanični dokument Bundestaga pokazuje da je AfD 14. aprila 2026. podneo predlog pod oznakom 21/5323, pod nazivom „Zaštititi devojčice – zabraniti nošenje dečje marame u javnim predškolskim i školskim ustanovama“. O predlogu je Bundestag raspravljao 16. aprila, nakon čega je dokument upućen nadležnim parlamentarnim odborima. To znači da zabrana u Nemačkoj trenutno nije zakon niti je uvedena na saveznom nivou.
Šta tačno uvodi Austrija
Austrijski parlament je zabranu za devojčice do navršenih 14 godina usvojio krajem 2025. godine. Zakon obuhvata pokrivala za glavu „prema islamskoj tradiciji“ i odnosi se i na javne i na privatne škole. Primena počinje sa školskom 2026/27. godinom.
Zabrana se ne odnosi na nastavu van školskog objekta, niti na školske i sa školom povezane događaje koji se održavaju izvan škole. Austrijske vlasti meru obrazlažu zaštitom razvoja, samostalnosti i ravnopravnosti maloletnih devojčica.
Austrijska pravila predviđaju i postupak u slučaju kršenja zabrane. Nastavnici treba najpre da upozore učenicu, a ponovljeni slučajevi mogu biti prosleđeni školskoj upravi. U krajnjoj fazi roditeljima mogu biti izrečene novčane kazne do 800 evra.
Zakon u Austriji već izazvao pravnu borbu
Važan detalj je i da ovo nije prvi pokušaj Austrije da uvede zabranu. Ustavni sud Austrije je 2020. godine ukinuo tadašnje pravilo o maramama u osnovnim školama, ocenivši ga protivustavnim zbog kršenja načela jednakosti u vezi sa pravom na versku slobodu.
I protiv novog zakona već su podneti zahtevi Ustavnom sudu. Sud ih je u julu 2026. odbacio kao preuranjene, jer podnosioci u tom trenutku još nisu bili neposredno pogođeni propisom. Sud se, dakle, tada nije izjasnio o tome da li je nova zabrana ustavna, pa to pitanje može ponovo završiti pred sudijama nakon početka primene zakona.
U Nemačkoj se za sada radi o političkom zahtevu AfD-a. Za uvođenje zabrane bilo bi potrebno da predlog prođe dalju parlamentarnu proceduru i dobije potrebnu većinu, dok će iskustvo Austrije nakon početka nove školske godine verovatno biti jedan od ključnih argumenata u nastavku nemačke rasprave.
