„Gde nađe Turčina?“ Katarina iz Valjeva nije slušala okolinu: “Svejedno mi je da li će mi se ćerka zvati Ana ili Ajla!”

Katarina iz Valjeva i Imit Acar iz Antalije nisu govorili istim jezikom kada su se upoznali, ali ih to nije sprečilo da započnu vezu koja ih je kasnije odvela do braka, deteta i zajedničkog života u Beogradu.

Njihov odnos od samog početka pratile su velike kulturološke razlike, ali i komentari ljudi koji nisu razumeli Katarininu odluku da život gradi sa muškarcem iz Turske. Pitanje koje je, kako je ispričala, više puta slušala bilo je: „Zašto baš Turčin?“

Ipak, ono što je počelo uz Google prevodilac vremenom je preraslo u porodicu u kojoj se danas prepliću srpski i turski jezik, običaji i tradicija.

Pronašao je na Instagramu, a nisu mogli ni da razgovaraju

Njihov prvi susret dogodio se u Beogradu, tokom Imitovog prvog putovanja van Turske. Katarinu je primetio u jednom kafiću i pokušao da joj priđe, a kada u tome nije uspeo, pronašao ju je na Instagramu. Ostalo mu je svega nekoliko dana do povratka u Tursku, pa ju je zamolio da mu pokaže Beograd.

Tek kada su se sreli, Katarina je shvatila koliko će komunikacija biti neobična – on nije znao srpski, engleskim se služio veoma slabo, dok ona nije govorila turski. Dopisivanje je bilo jednostavnije zahvaljujući prevodiocu, pa su i prvi razgovori uživo protekli uz telefon i Google Translate.

Jezička barijera, međutim, nije bila dovoljna da ih razdvoji.

Katarinu je, kako je opisala, posebno privuklo to što je Imit poštovao njene obaveze i radno vreme, ali i njegova smirenost i sposobnost da u problematičnim situacijama brzo pronađe rešenje.

Posle nekoliko meseci dopisivanja zajedno su krenuli na putovanje. Obišli su Sarajevo, Makedoniju i Crnu Goru, a upravo tada su, prema Katarininim rečima, shvatili da dele sličan pogled na život, muziku, hranu i odnos prema problemima.

„Zašto si morala da nađeš Turčina?“

Kako je njihova veza postajala ozbiljnija, pojavile su se i predrasude.

Katarina je govorila o komentarima ljudi kojima je bilo neobično što je izabrala partnera druge nacionalnosti, vere i kulture. Među pitanjima koja je slušala bila su „Zašto si morala da nađeš Turčina?“ i „Pored toliko naših momaka“.

Neprijatne situacije događale su se i u svakodnevnom životu, ali se odnos ljudi prema Imitu menjao nakon što bi ga upoznali.

Katarina ga opisuje kao čoveka koji je spreman da pritekne u pomoć i potpunom strancu i navodi da su ga vremenom prihvatili ljudi u njenom selu, Valjevu, ali i oni koje svakodnevno sreću u Beogradu.

„Sad moram da priznam da više vole njega nego mene“, našalila se Katarina.

Venčali se u Antaliji, a on sve ostavio i preselio se u Srbiju

Katarina i Imit venčali su se u Antaliji, nakon čega je on odlučio da napusti dotadašnji život i preseli se u Srbiju. Iako su planirali da prvih nekoliko meseci provede tražeći posao i privikavajući se na novu sredinu, Imit je posao pronašao još dok je bio u Antaliji. U Srbiju su stigli u subotu, nedelju proveli kod Katarinine porodice u Valjevu, a već u ponedeljak je otišao na prvi radni dan.

Za Katarinu je upravo taj potez bio jedan od znakova koliko ozbiljno shvata njihov zajednički život.

Nakon preseljenja sređivali su dokumentaciju, a Katarina je u međuvremenu ostala trudna. Kako je Imit tada još imao problem sa jezikom, kroz administrativne procedure prolazili su zajedno.

Danas imaju sina, a Katarina je ispričala da joj je suprug bio velika podrška nakon porođaja. Navela je da je čak i dok je zbog povrede noge nosio longetu provodio sate brinući o detetu kako bi ona mogla da završi svoje obaveze.

„Svejedno mi je da li će se dete zvati Ana ili Ajla“

Katarina kaže da je još svojoj porodici jasno stavila do znanja da joj nacionalnost i ime deteta nisu ono što će određivati sa kim će provesti život.

„Svejedno mi je da li će mi se dete zvati Ana ili Ajla“, objasnila je govoreći o razgovoru sa ocem i pritisku okoline.

Za nju je, kako kaže, mnogo važnije kakav je čovek sa kojim gradi porodicu i da li ravnopravno učestvuje u svakodnevnom životu i odrastanju deteta.

Njihov sin danas odrasta uz srpski, turski i engleski jezik i upoznaje običaje obe porodice. Katarina smatra da razlike u veri, jeziku i kulturi ne moraju biti prepreka kada između dvoje ljudi postoje isti osnovni životni principi, poštovanje i spremnost na kompromis.

Priča koja je počela slučajnim susretom u Beogradu i razgovorima preko prevodioca tako je završila potpuno drugačije od onoga što su možda očekivali ljudi koji su Katarinu nekada pitali „zašto baš Turčin“ – brakom, detetom i zajedničkim životom u Srbiji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Blic (@blic.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala