Kurti: Vlada ne može da proglasi Srpsku listu „terorističkom organizacijom“, to je posao za sud i tužilaštvo
„Neslaganja sa Sjedinjenim Američkim Državama uvek su bila u vezi sa našim pristupom prema Beogradu, odnosno najveće kritike bile su zbog akcija na Severu“, kazao je sinoć lider Samoopredeljenja i kosovski premijer u tehničkom mandatu, te kandidat za novog – Aljbin Kurti.
Uoči vanrednih parlemantarnih izbora na Kosovu, odnosno početka predizborne kampanje, Kurti je sinoć gostovao u emisiji „Politiko“ na Kanalu 10.
Gvorio je o dešavanjima na Kosovu, odnosu sa SAD-om, akcijama na Severu, ali i, nezaobilazno, o Srpskoj listi.
Kao i uvek, nije propustio priliku da uputi kritike na račun ove partije.
Naime, Kurti je kazao da kosovska Vlada ne može da proglasi Srpsku listu „terorističkom organizacijom“, već da je to, kako je naveo, „posao za sud i tužilaštvo“.
„Srpska lista je politička partija. Mi smo proglasili dve organizacije terorističkim, ali međunarodni faktori to nisu učinili, i verujem da smo u pravu. Vlada ne može da proglasi političku partiju terorističkom organizacijom. Za dve druge organizacije postojali su dokazi da imaju članove povezane sa terorizmom. Sa Srpskom listom to ne možemo, jer pravdu moraju da donesu Tužilaštvo i Sud“, rekao je Kurti, prenosi Express.
„Naši odnosi sa SAD su trodimenzionalni: razvoj, diplomatija i odbrana“
On je ujedno komentarisao odnose Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Priznao je, kako tvrdi, da je bilo „trenutaka tenzije“, ali je dodao da partnerstvo ostaje nezamenjivo i da je, prema njegovim rečima, na najvišem nivou kada je u pitanju „bezbednost i odbrana“.
„Čak i ako se čini da u nekom trenutku nemamo odlične odnose sa nekim američkim zvaničnikom, to ne znači da naši odnosi nisu dobri. Naši odnosi sa SAD su trodimenzionalni: razvoj, diplomatija i odbrana. Što se tiče odbrane, nikada nisu bili bolji. Nalazimo se na vrhuncu saradnje“, kazao je sinoć Kurti.
Kurti je ujedno potvrdio i da je Kosovo počelo da prihvata migrante koje Sjedinjene Američke Države (SAD) žele da deportuju, u skladu sa sporazumom sa administracijom predsednika Donalda Trampa.
Potvrdio je da su jedna ili dve osobe već stigle na Kosovo.
Prekid Strateškog dijaloga nazvao je „zabrinjavajućim“, ali i dalje tvrdi da „bilateralni odnosi imaju više dimenzija i da se ne smeju posmatrati kroz prizmu samo jednog pitanja“.
Najveće kritike zbog akcija na Severu
Kurti tvrdi da su sva neslaganja uvek bila u vezi sa pristupom prema Beogradu, a ne sa bilateralnim pitanjima.
On je, naime, kazao da je najveća kritika iz SAD upućena njemu u maju 2023. godine, kada su albanski gradonačelnici ušli u četiri opštine na Severu Kosova.
Potom je branio odluke koje je sprovodio na Severu Kosova, navodeći da su, prema njegovim tvrdnjama, „donele konkretne rezultate“, odnosno:
Nema više Banke Poštanske štedionice na Severu, nema više Pošte Srbije, paralelne opštine su zatvorene, nema više velikih kriminalaca iz Srbije na Severu. Integritet, suverenitet, red i bezbednost su nepregovarivi. Zbog toga su me i birali
Vašington je, kako dalje tvrdi Kurti, ponekad smatrao njegov stav prema Srbiji „rigoroznim“, ali ističe da Kosovo, prema njegovim rečima, „ne može tražiti od SAD da imaju isti pristup“.
„Ja predstavljam narod koji je četiri puta doživeo genocid od strane Srbije. Ne mogu da očekujem da Bela kuća ima isti stav prema Beogradu kao ja“, rekao je Kurti.
Ipak, Kurti tvrdi da, uprkos kritikama koje su mu upućene, Kosovo mnogo više dobija.
„Neko može da misli da je Kosovo nešto izgubilo, ali ono što je dobilo je mnogo veće i vrednije“, kazao je, prenose Reporteri.
„Montiran razgovor“
Kurti se osvrnuo i na razgovor koji je u oktobru prošle godine objavio Paparaci, a u kojem su učestvovali Kusari-Ljilja, Slavko Simić i Milan Radojičić.
Prema Kurtijevim rečima, u pitanju je „montiran razgovor“ i tu nema, prema njegovim tvrdnjama, „ničega istinitog“.
Potom je zatražio istragu novinara koji su objavili ovaj razgovor.
„Sasvim sigurno je deo hibridnog rata i montaži koje su urađene gospođi Mimozi Kusari-Ljilji. Još jednom moram da citiram svoje kolege. Nemam ništa da dodam, to je montirano i verujem da bi oni koji su to preneli trebalo da budu istraženi – kako je takva montaža nastala, ko im je to dao i na koji način? Tu nema ničega istinitog. Pokušaj da se Mimoza Kusari-Ljilja poveže sa Milanom Radojičićem je zlobna, loša stvar, osim što je netačna“, rekao je on, prenela je EO.
„Nikada nisam nazivao kosovske medije ‘medijima Srbije’“
Kurti se potom osvrnuo na medije na Kosovu, ali i na novinarstvo uopšte.
Inače, u ne baš prijateljskom odnosu prema delu medija na Kosovu, već duže vreme put utire zapravo sam Kurti.
On se čak u više navrata tokom obraćanja „obračunavao“ sa medijima.
Međutim, sinoć je kazao da kosovske medije nikada nije nazivao „medijima Srbije“.
„Nikada nisam nazivao kosovske medije ‘medijima Srbije’. To sam rekao samo za jedan medij koji je registrovao svoj medij u Srbiji. Ja sam tačno napravio razliku i nemam potrebu da sada uključujem sve medije“, rekao je Kurti.
Mediji u Kosovu i svetu su se promenili, dodao je on:
„Istraživački novinar sve češće nailazi na mišljenja koja se predstavljaju kao činjenice. Nikada nije bilo više dezinformacija; ako uporedimo sa pre 30 godina, tada smo imali informativni mrak, dok danas u mnogim aspektima imamo maglu dezinformacija. Nije lako ni za novinare ni za političare koji uglavnom moraju da odgovaraju“, preneo je Kallxo.
