NAPUSTIO GRAD I OTIŠAO NA DEDOVINU – SANDŽAKLIJA (27) na 20 hektara imanja drži stoku i JEDINI je stalni stanovnik sela (VIDEO)
Đorđe Matović se nakon školovanja u gradu vratio na selo Kosaticu kod Prijepolja, gde živi sam na imanju od 20 hektara
Odlučio je da obnovi porodično domaćinstvo i danas se bavi uzgojem ovaca, krava i svinja
Đorđe Matović (27) iz Nove Varoši, 2018. godine odlučio je da napusti gradski život i vrati se na dedovinu – u prijepoljsko selo Kosatica, na imanje gde je odrastao uz baku i deku. Vođen ljubavlju prema ovom kraju, rešio je da ostane i obnovi porodično domaćinstvo nakon završetka školovanja.
Danas živi sam na imanju koje se prostire na više od 20 hektara. Uzgoj ovaca, krava i svinja, kao i svakodnevno održavanje imanja, ispunjavaju mu dane obavezama. Ipak, kako kaže, ne žali se – jer je upravo takav život oduvek želeo.
“Imam 20 krava trenutno, 14 krava, teladi i junica, imam i 400 ovaca…Nađe se vremena za ono što se voli. Stigne se sve. Sam muzem i sirim i čuvam i sve petljam sam. Ja to volim, što se tiče toga, ne kajem se opšte”, govori Đorđe.
“Na selu se nekad i ne spava”
Život na selu daleko je od lakog. Rano ustajanje, celodnevni rad i kasno leganje deo su svakodnevice, ali za Đorđa Matovića ljubav prema selu i životinjama bila je jača od svih izazova.
“Moj radni dan počne ujutru u četiri, pola, pet, zavisi kako, kada i uveče, dok se sve ne završi, nije bitno, 11, 12, kad je ovako obično. Kada počnu da se jagnje ovce, onda se i ne spava, pomalo kunjaš i to je to“, priznaje on.
Roditelji nisu oduševljeni njegovom odlukom
Đorđevi roditelji nisu bili oduševljeni njegovom odlukom da živi sam na selu, ali su mu svakako pružili podršku. Povremeno ga posećuju, pomažu koliko mogu i nastoje da mu olakšaju svakodnevni rad. Ipak, kao i svaki roditelji, ne kriju brigu za sina koji se odlučio na tako težak, ali samostalan život.
“Život ovde nije nimalo lak, ali on to voli i odlučio je da se vrati. Šta ćemo, moramo pomagati. On nas nikada ne zove za pomoć, niti se žali. Nikad ga ne vidiš da mu je nešto teško, da mu je teško da ustane, da radi ili ne spava tokom noći. Dolazimo kod njega kad možemo, koliko smo u mogućnosti, posebno kad nešto zahteva više rada. Uvek mu izađemo u susret”, govore njegovi roditelji.
Jedini stalni stanovnik
U zaseoku Vranjak, gde Đorđe živi, ima devet kuća, ali danas je on jedini stalni stanovnik.
“Ostao sam samo ja ovde – da sam preko cele godine tu… Ima planinara koji zimi prođu, leti su i neki turisti dolazili, stranci, ali zimi nema nikog”, priča Đorđe.
Na pitanje o devojci, Đorđe je odgovorio iskreno.
“Teško, to nema. Ovi mlađi svi beže iz sela. Stari isto neće, a kamoli mlađi,” kaže kroz osmeh.
Na njegov odgovor se nadovezao otac, te izjavio: “Takva je današnja omladina, niti su oni agilni da se žene niti devojke hoće na selo. Šta će biti, kako će… kad naiđe prava, videćemo”.
Đorđe se suočava sa različitim izazovima – leti ima problema sa vodom, dok zimi put zatrpava sneg koji ponekad dostigne i metar visine. Iako ove prepreke nisu lako rešive, Đorđe ih smatra “slatkim mukama”, jer je ovaj život na selu njegov izbor i njegova želja.
(Jutjub kanal “Televizija 5 Užice”)
Podseća me na one naše starine, koje se nisu ničega bojale a, posebno se nisu bojali bilo kkvog pola. Danas je strah od posla i veći i teži i od samog posla. Valjda je to put kojim idu mlade generacije ili, kako ih zovu, naše “zelene grane”.Ovakvim ljudima treba pomoći jer oni to zaslužuju. Rade i stvaraju. Ne kukaju i ne čekaju milostinju.