DEBAKL VLADIMIRA PUTINA O KOM BRUJI SVET Osramoćena Moskva se povukla iz Sirije pre Asadovog pada, a iza svega stoji “SULTANOV POTPIS”

Pad Bašara al Asada (Bashar al Assad) bio je skoro nezamisliv pre svega nedelju dana, kad su sirijski (Syria) pobunjenici započeli svoju ofanzivu protiv režima iz svoje baze u Idlibu, na severozapadu zemlje. Kraj petodecenijske vlasti Asadove porodice preoblikovaće balans moći u regionu. Iako još nije poznato gde se Asad nalazi, evidentne su dve stvari – poraz Vladimira Putina u Siriji i velika pobeda Redžepa Tajipa Erdogana.

Asad je došao na vlast 2000, nakon smrti svog oca Hafeza koji je vladao 29 godina, i nasledio strogo kontrolisanu, represivnu političku strukturu u kojoj se opozicija nije tolerisala. Asad je nasilno ugušio mirne proteste protiv svog režima 2011, što je dovelo do građanskog rata u kojem je ubijeno više od pola miliona ljudi, dok je šest miliona izbeglo.

Asad je tada ugušio pobunu uz pomoć Rusije i Irana – i preživeo, piše BBC.

Rusija je koristila svoju vazdušnu moć, dok je Iran slao vojne savetnike u Siriju, a Hezbolah, milicija koju Teheran podržava u Libanu, rasporedio svoje dobro obučene borce. Ali, to se nije dogodilo ovog puta. Asada su njegovi saveznici – preokupirani sopstvenim problemima – praktično napustili. Bez njihove pomoći Asadove trupe nisu bile u stanju da zaustave pobunjenike na čelu sa militantnom islamističkom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTS).

Prvo su prošle nedelje zauzeli Alep, drugi najveći grad u zemlji, i to skoro bez otpora. Onda su zauzeli Hamu, a nekoliko dana kasnije i Homs, čime su izolovali Damask. Za svega nekoliko sati su ušli u prestonicu, sedište Asadove moći.

Sirija nakon pada Asadovog režima

Kraj Asadove vlasti preoblikovaće balans moći u regionu. On je, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, u međuvremenu podneo ostavku i napustio zemlju.

Prema pojedinim, izveštajima, Asad je bio u avionu koji je nestao sa radara.

Asad je poslednje četiri godine kontrolisao većinu zemlje i najveće gradove. HTS grupa – koju Turska podržava – bila je stacionirana u enklavi u Idlibu i delovima ruralne zemlje zapadno od Alepa, dok su turske trupe i milicije koje podržava Ankara nadgledale deo nekadašnje kurdske teritorije, duž granice severno od Alepa. Na severoistoku zemlje, Sirijske demokratske snage (SDF) kojima dominiraju Kurdi – američki saveznik protiv Islamske države – uglavnom su bile prepuštene same sebi.

Ofanziva je to dramatično promenila, a posledice je teško predvideti.

Uticaj Irana pretrpeo je značajan udarac. Asadova Sirija bila je deo veze između Iranaca i Hezbolaha i bila je ključna za transfer oružja i municije toj grupi. Sam Hezbolah je ozbiljno oslabljen nakon jednogodišnje borbe sa Izraelom i njegova budućnost je neizvesna. Druga frakcija koju Iran podržava, Huti u Jemenu, više puta su bili na meti vazdušnih napada. Sve te frakcije, plus milicije u Iraku i Hamas u Gazi, formiraju ono što Teheran opisuje kao “Osovinu otpora”, koja je sada ozbiljno oštećena, navodi BBC, dodajući da će ovu novu sliku slaviti u Izraelu gde se Iran smatra egzistencijalnom pretnjom.

Dok su mnogi srećni što je Asad otišao, postoji zabrinutost da bi dramatične promene mogle dovesti do opasnog vakuuma moći i eventualno preći u haos i još veće nasilje. Sirijski premijer Mohamed Gazi al Džalali je rekao da bi zemlja trebalo da održi slobodne izbore. Ali, kako ukazuje Rojters, to bi zahtevalo glatku tranziciju u zemlju sa kompleksnim suprotstavljenim interesima, od islamista do grupa povezanih sa SAD, Rusijom i Turskom.

A mnogi veruju da do ove ofanzive ne bi došlo bez turskog blagoslova.

Ofanziva uz “turski blagoslov”

Sveobuhvatna ofanziva HTS – sa zamahom, opremom i inkluzivnom komunikacijskom strategijom, koja je uplašenim etničkim grupama u Siriji poručivala da će ih njihovo novo društvo sve posmatrati kao jedno – govori o sofisticiranoj ruci koja stoji iza nje, piše CNN. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je dao do sada najsnažniju sugestiju čija je to ruka bila kad je u petak rekao da je pokušao da pregovara o budućnosti Sirije sa Asadom i da nije uspeo.

On je tada poželeo sve najbolje ofanzivi.

– Napredovanje opozicije se nastavlja. Naša nada je da će ovo da prođe bez problema – rekao je Erdogan.

Ankara je godinama podržavala sirijske opozicione snage koje su želele da zbace Asada. Glavna zabrinutost Turske je prisustvo milicije sirijskih Kurda YPG na severu Sirije, koju Ankara smatra terorističkom grupom, blisko povezanom sa militantima u Turskoj. Turska je, međutim, negirala da podržava HTS. Erdogan je pritiskao Asada već neko vreme da se uključi u pregovore o pronalaženju diplomatskog rešenja sukoba, koje bi moglo da omogući povratak sirijskih izbeglica, kojih u Turskoj ima najmanje tri miliona.

Koga je tačno Turska osnažila ostaje nejasno, navodi CNN, ali je nesporan uticaj Ankare u ovoj ofanzivi.

Prema Hadiju al Bahri, lideru sirijske pobunjeničke opozicione grupe koju priznaje međunarodna zajednica, pripreme za napad na Alep odvijale su se od prošle godine, a uključivale su HTS i preko deset milicija u Sirijskoj nacionalnoj armiji koju podržava Turska, a koja je uglavnom usmerena protiv Kurda u Siriji.

Prema obaveštajnom izveštaju koji je objavio centar Sufan, “ofanziva na Alep je bila odložena na intervenciju Turske, koja je promenila tajming”, prenosi “Politiko”.

“Erdoganovi manevri”

Početni napad na režimske snage, koji je počeo u severnom gradu Alepu prošle nedelje, izveo je niz Asadovih protivnika, uključujući one pod zastavom Sirijske nacionalne armije. Ali, ofanzivu je uglavnom vodila džihadistička grupa HTS.

Iako je Turska možda zapalila fitilj, brzina Asadovog pada verovatno nije bila predviđena. Šiitske milicije pod komandom Irana, praćene ruskom podrškom iz vazduha su 2016. pomogle Asadu da povrati Alep od pobunjenika.

Pad Alepa – a sada i Damaska – u ruke HTS-a nije samo poniženje za Asada, već i za Iran i Rusiju.

Prema “Politiku”, pad Alepa je povezan sa stanjem Asadovih oružanih snaga – koje su demoralizovane, slabe i nemotivisane – kao i geopolitičkim manevrisanjem Erdogana, njegovim nezadovoljstvom Asadom zbog odbacivanja ponude za pomirenje, kao i rešenošću da smanji bilo kakve – stvarne ili zamišljene – pretnje od sirijskih Kurda koje podržavaju SAD.

Šta je rekao Erdogan?

Predsednik Turske izjavio je u nedelju da sada postoji nova realnost u susednoj Siriji.

– Sada postoji nova realnost u Siriji, politički i diplomatski. Sirija pripada Sirijcima sa svim svojim etničkim, sektaškim i verskim elementima – rekao je Erdogan, preneo je Rojters.

– Naša želja je da naš sused Sirija brzo povrati mir, stabilnost i spokoj za kojim je čeznula 13 godina – rekao je on i dodao da bi najbolji način da se region izbori sa situacijom bio da “odgovorni akteri i sve međunarodne organizacije” podrže očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije.

Erdogan je takođe rekao da Turska ne pretenduje na sirijsku teritoriju i kritikovao sirijsku vladu što odbija “tursku ruku prijateljstva”. Sada bi Ankara bi mogla da postane važan saveznik novog sirijskog rukovodstva.

Šta je sa Rusijom?

U prvoj reakciji na pad Asadove vlasti u Siriji iz Moskve, Konstantin Kosačjev, zamenik predsednika gornjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da će “Sirijci sada morati sami da se nose sa građanskim ratom”.

Kao i drugi Asadovi ključni saveznici Iran i Hezbolah, Moskva je trenutno fokusirana na druge prioritete – Ukrajinu. Do sada su ruski ratni avioni izvodili samo ograničene vazdušne udare kao podršku Asadu, što je dodatno podstaklo nagađanja da je Kremlj znao za predstojeću ofanzivu.

Rusija je takođe gurala Asada se pomiri sa Erdoganom i nađe političko rešenje za okončanje građanskog rada, te pokušavala tokom leta da dogovori lični sastanak između njih dvojice, ali bez uspeha.