“PRED SMRT JE GOVORIO DA ĆE SE DESITI NEŠTO LOŠE” Ispovest majke Stefana Hrke stradalog u Novom Sadu, njene reči kidaju dušu: “Nemam snage da izbrišem njegov broj, sve mislim ZVAĆE ON SVOJU MAJKU”
Četiri dana pre nesreće Stefan je rekao drugarici da ima neki čudan osećaj i da će se desiti nešto loše. Imala sam i ja predosećaj, ali sam mislila da će preminuti moja bolesna baka koja ima 90 godina, a ne da ću ostati bez svog prvenca.
U crnini, sa fotografijom sina u rukama, započinje ispovest Dijana Hrka (47), majka Beograđanina Stefana Hrke (27) koji je 1. novembra nastradao kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad. Neutešna Dijana ispričala nam je kada se poslednji put čula sa sinom.
Čuli smo se dan pre tog užasa i dogovarali da se vidimo. U petak sam se uselila u novi stan, nakon što sam se vratila sa puta. Planirala sam da za vikend sredim stan i da onda idem kod njega u Novi Sad, jer je poslednjih pet godina tamo živeo. Šalio se sa mnom i rekao: “Majka, videćemo ko će koga da iznenadi”. Nažalost, iznenadio je on mene – kaže potresnim glasom.
Ova žena dodaje da se skamenila kada je videla vest o nesreći na novosadskoj stanici.
- Znala sam da je Stefan voleo da sedi na toj klupici na stanici, ali sam se molila da u tom trenutku nije tamo. Zvali smo ga, ali se nije javljao. Pozvao me je mlađi sin Nemanja i pitao me je da li imam neki osećaj, ja potom njemu uputila isto pitanje, on je ćutao… Dogovorili smo se da javljamo ko prvi sazna neku informaciju.
Porodica Hrka od tog momenta preživljava pravu agoniju, a kako kaže Dijana, u jednom momentu je otišla u Policijsku stanicu Voždovac.
Policajci su se spremali da me obaveste da sam ostala bez sina, ali ja sam ih preduhitrila svojim dolaskom. Nisu znali kako da mi saopšte. Pitala sam policajca šta on misli da li da idem za Novi Sad, klimnuo je glavom i počeo da plače…Dalje se ničeg ne sećam, znam da sam završila na podu – kaže Dijana.
Ona dodaje da je uspela nekako da ode do Novog Sada, gde je identifikovala telo na Institutu za sudsku medicinu.
- Kad sam došla na tu stanicu, nisam znala gde da ga tražim, da li tamo gde je pala nadstrešnica, ili tamo gde im pale sveće. Gde da tražim moje milo, gde – kaže neutešna majka dok snažno grli i mazi fotografiju sina:
Nije mogla da čeka bivšeg supruga i sina da stignu, morala je, kaže, odmah da ga vidi.
– Ušla sam sama u tu prostoriju na Institutu za sudsku medicinu, ne znam ni ja kako. Imala sam snagu, želela sam da se uverim da je to moj divni dečak plavih očiju, moj nasmejani Stefan, kaže ova neutešna majka.
Dijana Hrka objašnjava nam da je imala brojne probleme dok nije preuzela telo sina, ali da je na kraju uspela dostojanstveno da ga sahrani. Kako nam je rekla, sinu nije obukla odelo.
- Moj Stefan je voleo da nosi trenerke i neke dobre patike, tako sam odlučila da se obuče. Stavili smo mu i telefon. Nemam snage da izbrišem njegov broj. Krenem, pa ne mogu, sve mislim zvaće on svoju majku – priča Dijana, dok suze samo liju niz lice:
Kako dodaje, ostaje joj žal što ga nisje zagrlila, što ga nije dotakla poslednji put.
- Željna sam ga ostala, priča Dijana.
I dalje ne može da prihvati da ga nema, iako je svesna da ga je sahranila. – Ja svako jutro pričam sa njim. Skuvam nam kafu i mi tako pričamo. Pomislim, ljudi će misliti da sam luda, ali ja ga osetim, on je tu i nasmeje mi se – kaže Dijana.
Ispod ruševina, pored Stefana život je izgubilo još 13 ljudi, dok je troje teško povređeno.
Pola srca mi je otišlo
Dijana Hrka kaže da nakon tragedije ima bojazan zbog mlađeg sina Nemanje koji je ostao bez svog oslonca.
- Nemanja se dobro držao, a na dan sahrane kažu mi da se krio iz krsta i plakao. Duša moja. Pola srca mi je otišlo, a za drugu polovina, za mog Nemanju moram da živim. Moram da se trgnem. Sedim tako i gledam u jednu tačku, a onda se trgnem i tražim Nemanju. Plašim se sad za njega, on mi je ostao – kaže ona.
