Lijepu Sandžaklijku jednog dana je zaboleo stomak, porodica je naterala da ode ljekaru, ubrzo je usledila BORBA ZA ŽIVOT! Njen brat sada ima važnu poruku za sve

Ani je početkom prošle godine dijagnostikovan non-hočkinov limfom. U Srbiji je podvrgnuta svim mogućim raspoloživim terapijama koje joj nisu pomogle, a jedina nada je skupo lečenje u Nemačkoj za koje je potrebno sakupiti od 300.000 do 350.000 evra.

Anin brat Nemanja priča za “Blic” da su je bolovi u stomaku, koji su joj se pojavili u martu prošle godine, naterali da ode kod lekara.

– Ne znajući šta je uzrok, a pošto joj za bolove u stomaku nisu pomogli lekovi koje je uzimala, a to se desilo nekoliko puta, otišla je u Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Čak joj ni tamo nije pomogla terapija protiv bolova, pa su odlučili da joj urade skener, ultrazvuk i i sva ispitivanja. Tada je uočena tumorska masa za koju se nije ni znalo da li je maligna, pa je urađena iglena biopsija. Ustanovljeno je da se radi o non hočkinovom limfomu – priča Anin brat Nemanja za “Blic”:

– Taj prvobitni je bio indolentni folikularni. To je sporo rastući sa folikulom i gradus 3a. Znači, to je treći stadijum a bolest ima 4 stadijuma, što će reći da je bila u poprilično poodmakloj fazi.

Ko zna da li bi se javila lekarima…

Pitanje je, šta bi se desilo da se Ani nisu pojavili bolovi u stomaku. Nemanja tiho kaže: “Ko zna da li bi se javila lekarima…”.

Lepoj Pribojki koja godinama unazad živi u Beogradu u UKC Srbije su odmah počeli sa terapijom. Primila je nekoliko različitih, ali uprkos njihovoj agresivnosti, bolest napreduje.

– Prvo je primila ERČOP hemioterapiju koja je trebalo da traje od 6 meseci do godinu dana. Međutim, nakon tri ili četiri neuspele, lekari su izmenili terapiju pa su joj uveli drugu. Tada je Ana imala komplikacije, nakon što su joj u butini pronašli neko uvećanje. Mislilo se da je u pitanju osnovna bolest, ali na sreću, u Institutu za ortopediju “Banjica” ustanovljeno je da intramuskularni lipom – masno tkivo. Bilo je benigno, ali je to sprečilo dalji tok lečenja osnovne bolesti zbog operacije koju je imala – priča Nemanja.

Kada se malo oporavila od operacije, posle nekih mesec dana, nastavila je sa drugom, još jačom hemioterapijom u odnosu na prvu. I ona je trajala nekoliko meseci, ni ona nije dala rezultate, pa je Ana počela sa imunoterapijama, lekovima koji stimulišu imuni sistem.

– Kako ni taj treći pokušaj sa imunoterapijama nije uspeo, krenulo se sa off-label terapijom, koja se daje pacijentima kada ništa drugo nije doprinelo sprečavanju rasta, odnosno širenju bolesti. Stanje je, konačno, počelo malo da joj se popravlja. To je bio kraj 2023. i početak 2024. godine – kaže Anin brat za “Blic”.

Opet bolovi u stomaku

Taman kada je Anin lekar mislio da će bolest biti u nekoj remisiji, da bi eventualno radili transplantaciju matičnih ćelija ovde u Srbiji, Ani su se opet pojavili bolovi u stomaku.

– Bila je stabilno, ako se može reći tako, i pod kontrolom nekih možda par meseci, malo duže. Onda joj se naglo, pre dve, tri nedelje, pogoršalo stanje. Opet su joj se javili bolovi u stomaku, ponovo joj je urađen skener... Pored bolova u stomaku imala je i bolove u pankreasu, što je bilo najkomplikovanije, jer je to organ koji nije operativan, ne radi se resekcija i ne sme posebno glava pankreasa pošto je je letalno u velikom broju slučajeva. Tada smo bili baš u strahu. Nismo imali dovoljno vremena. U suštini, kad su joj tada uradili skener, bukvalno je na izveštaju napisano da je progresija osnovne bolesti, da se hitno hospitalizuje, i Ana je sada u bolnici – s tugom priča njen brat Nemanja za “Blic”.

Bori se kao lavica

Ana je po struci inženjer tehnologije, i kako nam kaže njen stariji brat, bori se kao lavica.

– Ona je baš borac. Da se meni to desilo, ne znam da li bih bio toliko hrabar i da li bi izdržao. Sve je muški podnela. Sad je malo živnula kad su se ljudi uključili u akciju da pomognu. Probali smo da dopremo do što više ljudi zbog vremena koje nemamo. Mi ne znamo da li će se njoj stanje zakomplikovati za nedelju dana, a možda neće ni za mesec. Možemo samo da se nadamo da drži pod kontrolom i da ona što pre ode – rekao je Nemanja.

Koliki je Ana borac, govori i činjenica da je i ona sama u međuvremenu kontaktirala sa klinikama u inostranstvu, tražeći alternativu, ako joj se ovde ne pomogne. Tako su i došli do one koja može da joj pomogne.

Jedino rešenje klinika u Nemačkoj

– Ispostavilo se da najbolje intervenciju tim CAR-T ćelijama, tu personalizovanu imunsku terapiju rade u nemačkim klinikama. Čak i ostale zemlje u Evropi prime pacijenta, odrade uzimanje ćelija, te ćelije šalju u Nemačku, u komore gde se one modifikuju, pa onda i pacijenta šalju za Nemačku. Oni nama nisu dali jedinične troškove. Tri lekara su se javila i otprilike su svi rekli istu sumu – od 300.000 do 350.000 evra, odnosno nekih 40 miliona dinara. Toliko košta njeno lečenje. Dakle to nije mesečni trošak, ni nedeljni, već pretpostavljamo da su tu uračunali smeštaj u bolnicu, injekcije, imunoterapije, negu. Uglavnom to može da traje od 3 meseca do godinu dana, a može čak i da se ponavlja ako ne da rezultate.

– Terapija je poprilično uspešna. Kažu da više od 80 odsto pacijenata ima uspešnost odgovora, celokupnog ili delimičnog. Posle toga se sa terapijom nastavlja u zavisnosti od potrebe – kaže Anin brat za “Blic” i dodaje da samo još dve klinike u SAD rade ove terapije efikasnije, ali su u Americi troškovi lečenja basnoslovni.

Ani možete pomoći na nekoliko načina:

Slanjem SMS poruke 1675 na 3030

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001908731-57

Uplatom na devizni račun: 160-6000001909850-95

IBAN: RS35160600000190985095

(Blic)