Beba iz SANDŽAKA umrla 7 dana po rođenju: Na rukama doktorke nađena bakterija koja je kriva za smrt
U obdukcionom nalazu se navodi da je preminuo od gušenja, masovnog krvarenja u plućima izazvanog bakterijom “bacillus species”
Slavišin i Dankin sin Dušan danas bi bio na kraju četvrtog razreda osnovne škole. Učio bi, slobodno vreme provodio u igri, išao na treninge. Ali, umesto na roditeljske sastanke, njegovi roditelji gotovo deset godina idu na suđenja, kako bi se utvrdilo ko je odgovoran za njegovu smrt, pišu Vijesti.
Rođen je 8. novembra 2014. godine, u bolnici u Bijelom Polju, gradu na severu Crne Gore. Preminuo je sedam dana kasnije, na Neonatologiji Kliničkog centra u Podgorici.
U obdukcionom nalazu se navodi da je preminuo od gušenja, masovnog krvarenja u plućima izazvanog bakterijom “bacillus species”. Ova bakterija izolovana je u porodilištu bjelopoljske bolnice, kao i na rukama načelnice neonatologije doktorke Hake Tahirović.
Nakon njegove smrti i infekcije još četiri bebe, rođene u tom periodu, pokrenuta je istraga. Zbog sumnje da su izvršili “teško delo protiv zdravlja ljudi”, prvostepenom presudom Višeg suda u Bijelom Polju, Tahirović i tadašnji direktor bolnice Tomislav Jeremić osuđeni su na po sedam meseci zatvora.
Načelnik porodilišta Zvonko Puletić i pedijatrica Jela Cimbaljević osuđeni su na po šest meseci kućnog pritvora. Apelacioni sud je tu odluku preinačio i osudio svo četvoro na po godinu zatvora. Vrhovni sud je ukinuo tu presudu i naložio ponovno suđenje. Cimbaljević je u međuvremenu preminula.
Na svakom suđenju negirali su krivicu. Novo ročište zakazano je za 31. maj. Svaki novi izlazak na sud nam dodatno produbljuje rane, kaže Slaviša Knežević za Radio Slobodna Evropa:
“Ko to nije doživeo ne može da zamisli kako nam je, koliko boli. Njega nema a mi se i dalje, 10 godina kasnije, borimo da dođemo do sudske pravde i da oni koji su odgovorni za njegovu smrt odgovaraju. Možda i nisu ali neka se to dokaže”.
Šta se dogodilo?
U bjelopoljskoj bolnici tog novembra 2014. godine inficirano je pet beba. Četiri bebe, koje su bile u kritičnom stanju, nakon lečenja u Podgorici su se oporavile, a Dušan je preminuo.
Slaviša se priseća tih dana, kao i perioda pre njegove smrti.
“Supruga Danka je imala normalnu, zdravu trudnoću. Dušan je rođen u terminu i ocenjen devetkom. Bio je dobro, sve je teklo kako treba. Boravio je pored majke.”
Dan po rođenju, kaže Slaviša, odjednom je počeo da menja boju.
“Bio je žut, plav, ni sam ne znam. Uputili su me da mu privatno odradim laboratorijske analize. CRP mu je bio povišen, četiri puta više od dozvoljenog. Uputili su nas hitno za Podgoricu. Svi parametri su mu bili povišeni. Uskoro, bubrezi su počeli da otkazuju… Izgubili smo ga. Sa njegovim odlaskom i pola našeg sveta.”
Tri bebe, koje su bile inficirane u istom porodilištu, rođene su pre Dušana.
“Da su odmah zatvorili porodilište, odveo bih suprugu u susedno Berane, tamo bi se porodila i naš sin bi danas bio živ, trčkarao oko nas.”
Šta su analize pokazale?
Analize Instituta za javno zdravlje pokazale su da su nađene bakterije u bjelopoljskom porodilištu i neonatologiji, na rukama zaposlenih i radnim površinama. Nađene su i u vazduhu soba za pregled beba i vizitu.
Nalazom Sudsko-medicinskog odbora u Beogradu dokazano je da se u bolnici radilo o infekciji “neonatalne sepse i da su smrt jedne, a oboljenja preostale četiri bebe usledila zbog toga”:
“Utvrđeno je da je do toga došlo zbog loših higijenskih uslova u odeljenjima ginekologije i neonatologije, i brojnih propusta medicinskih radnika”, piše u nalazu.
U zaključku obdukcionog nalaza doktora Nemanje Radojevića naznačeno je da je smrt Dušana od gušenja izazvanog masivnim krvarenjem u plućima, usled spolja unešene bakterije u organizam novorođenčeta:
“Imajući u vidu da je dete lečeno bolnički pre smrti, a da je tokom tog perioda primalo razne antibiotike, teško je dokazati da je bakterija “bacillus species” i konkretan uzrok infekcije novorođenčeta.”
Radojević nije mogao potvrditi ni prisustvo neke druge bakterije, zbog datih antibiotika.
Prema rečima Slaviše, oca preminule bebe, Sudsko-medicinski odbor u Beogradu zaključio je i da bi njegov sin bio živ da je rađeno sve po medicinskim standardima i da je uzrok u bjelopoljskoj bolnici.
Šta kažu okrivljeni?
Optuženi lekari ne oglašavaju se mimo sudnice, kazao je njihov advokat Drago Konatar za RSE.
“Njihov nepromenjeni stav je da ničim nisu doprineli smrti Dušana Kneževića.”
Tvrdi da su lekari uradili sve što je bilo do njih.
“Dokazano je da se u bolnici u Bijelom Polju posumnjalo kod tih novorođenčadi na neonantalnu sepsu. Oni su pravovremeno uz adekvatnu terapiju poslati u Institut za bolesti dece u Podgoricu, gde su lečeni i ispitivani”, kaže Konatar.
Smatra da je samo presuda Vrhovnog suda, koji je ukinuo osuđujuće presude, nedvosmislena.
“Sve ostalo je nedopustivo poigravanje sa osećanjima, prvenstveno porodice Knežević a ništa manje sudbinom nasumično optuženih lekara”, zaključio je Konatar.
Na poslednjem ročištu je, prema zapisniku u koji je RSE imao uvid, bivši direktor bjelopoljske bolnice Tomislav Jeremić rekao je da je pošteno i časno radio svoj posao.
“Kako sam im naudio tako bog pomogao meni i mojoj porodici. Dobitnik sam mnogobrojnih nagrada i ponosan sam na svoje lekarske intervencije”, kazao je Jeremić.
Doktorka Haka Tahirović kazala je da postoji kontradiktornost u vezi sa krivičnim delom koje joj se stavlja na teret – nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti.
“Neonatalna sepsa se izjednačila sa opasnom zaraznom bolešću, epidemijom i interhospitalnom infekcijom, a radi se o različitim pojmovima i stanjima.”
Advokat porodice: Pravda je morala već biti zadovoljena
Hamid Ganjola, advokat porodice Knežević, kaže za RSE da sudski postupak traje predugo a najviše zbog toga što su se često menjale sudije a potom pretres kretao iz početka. U toku je suđenje pred četvrtim većem.
“Itekako je bilo važno zadovoljiti pravdu kako bi sudska praksa pokazala značaj prevencije i dodatnog opreza zdravstvenog sistema koji je u ovom slučaju zakazao zbog neodgovornosti optuženih o čemu je bilo puno materijalnih i drugih dokaza.”
Ovom procesu se, smatra Ganjola, kraj ne nazire.
“Nema garancije da se i ovaj sudija neće promeniti, otići. Kao da beže od odgovornosti i odluke. Pretpostavljam da je mala sredina i osetljivo pitanje. Ali na sudiji je da to prevaziđe i presudi u skladu sa zakonom.”
Knežević je podsetio na oslobađajuću presudu lekarima 2019. nakon što je Vrhovni sud ukinuo osuđujuću odluku Apelacionog i odredio novo suđenje:
“Nisam iz sveta politike ali moram reći da je predsednica Veća Vrhovnog suda, koja je odlučivala o žalbi optuženih bila Vesna Medenica. Sumnjamo da za te sudije Vrhovnog suda nisu bili presudni dokazi već politički razlozi i njena reč.”
U to vreme na vlasti je bila Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića, optuživana od tadašnje opozicije i nevladinih organizacija da vrši veliki uticaj na sudstvo.
Duga borba do pravde
Na dugom putu dok je, kako kaže, čekao pravdu, Knežević je više puta bio u štrajku glađu, sa očevima još četiri tada zaražene bebe.
Tražili su da se lekari, protiv kojih se vodio postupak zbog izbijanja infekcije u porodilištu, udalje sa posla do izricanja presude.
Direktori Bolnice, načelnici pedijatrije i neonatologije i dežurni lekar su smenjeni a potom i suspendovani nakon upornog štrajka roditelja i solidarnosti javnosti.
Nakon što je, kako kaže, shvatio da neće brzo stići do sudske pravde, te da će one za koje smatra odgovornim za smrt deteta gledati slobodne u gradu, Knežević se odselio iz Bijelog Polja.
“Tamo smo imali kuću, supruga i ja stalne poslove. Napustili smo sve i došli da živimo kao podstanari, u gradu gde moram da radim dvadeset sati dnevno. Ali sve je lakše od toga da ih gledam slobodne.”
“Rodila se Jelena i udahnula nam život”
Kneževići danas žive u Budvi. Dve godine nakon Dušanove smrti, dobili su ćerku Jelenu koja im je, kako kaže Slaviša, udahnula život.
“I Danku i mene je spasila, izvukla nas je psihički.”
Danka i Slaviša imaju ćerku od 14 godina i dve godine mlađeg sina.
(Telegraf.rs)
