Uredbe za pomoć privredi: Evo ko sve ima pravo na pomoć i kada će biti isplata
Vlada Srbije usvojila je juče tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije korona virusa.
Ovim propisima detaljnije je objašnjeno ko i na koji način može da se prijavi za državnu pomoć, kao i koje su procedure za korišćenje olakšica. “Blic Biznis” vam donosi odgovore na najveće dileme privrednika.
Pitanje: Firmu sam privremeno zatvorio 12. marta. Da li imam pravo na državnu pomoć?
ODGOVOR: Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.
Što se tiče preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika paušalaca uslov je da su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.
Pitanje: Šta moram da uradim da bih se prijavio i dobio poreske olakšice i minimalac za radnike?
ODGOVOR: Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.
Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktičmp Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu:Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.
{module Oglas 1 – 2020}
Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.
Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
Pitanje: Ko sve ima pravo na direktnu novčanu pomoć?
ODGOVOR: Кada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja. Novčanu pomoć može da koristi i samostalni preduzetnik koji nema zaposlenih.
Predviđena je i direktna pomoć velikim preduzećima u vidu uplate bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja. Isplata će se takođe vršiti u maju, junu i julu, u iznosu 50% minimalne zarade za mesec mart.
Pitanje: Kada se očekuje početak isplate?
ODGOVOR: Isplata će početi u maju, najkasnije do 10. maja i ide u tri rate – maj, jun i jul, za sve privredne subjekte i male i velike. Svaka firma za uplatu otvoriće namenski račun, uključujući i paušalce.
Pitanje: Bavim se trgovinom. Imam li pravo na poreske olakšice i direktnu novčanu pomoć za plate radnika?
ODGOVOR: Pravo na odlaganje poreskih obaveza i pravo na direktnu novčanu pomoć nemaju sledeća velika pravna lica: banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama, društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama. Uredbom iz prava na pomoć nije izuzet sektor trgovine.
Pitanje: Bavim se građevinarstvom i račun moje firme je i blokadi. Da li imam pravo na pomoć u okviru ekonomskih mera države?
ODGOVOR: Sama činjenica da se firma nalazi u blokadi nije razlog za izuzimanje od primene mera pomoći. Neophodno je svakako da ta firma može da ispuni ostale uslove da dobije pomoć, na primer, da ne otpušta zaposlene u periodu vanrednog stanja.
Kako je predviđeno, predložene mere se neće primenjivati na subjekte koji su: (i) tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10% (na šta se neće primenjivati prestanak radnog odnosa onim zaposlenima, kojima je radni odnos, u toku vanrednog stanja, prestao istekom ugovora o radu na određeno vreme), (ii) privremeno prekinula poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, tj. pre 15. marta 2020. godine.
Pitanje: Paušalac sam iz radnog odnosa. Da li imam prava na isplatu minimalca od države ili se to odnosi samo na paušalce koji nisu iz radnog odnosa?
ODGOVOR: U programu ekonomskih mera koji je nedavno predstavljen nije navedeno da su paušalci iz radnog odnosa, kako se navodi u pitanju, izuzeti od mogućnosti korišćenja mere direktne podrške preduzetnicima. Inače, navedena mera podrške predviđena je u iznosu od tri minimalne zarade za svakog zaposlenog, kao i u slučajevima kada je preduzetnik jedini zaposleni. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.
Pitanje: Koji su uslovi za korišćenje kredita Fonda za razvoj?
Pravo na korišenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.
Krediti za odravanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.
Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je milion dinara dinara, a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara. Maksimalan iznos kredita može biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 40 miliona dinara i za srednja pravna lica do 120 miliona dinara.
Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020., s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.(Blic Biznis)
