“Svi me pitaju kako se zovem Sanja i nosim hidžab” – Odrasla je u pravoslavnoj porodici, pa primila islam, a ovo je njena priča
Za Sanju i njenu majku, islam nije bio samo promena vere već pronalaženje puta.
Sanja Domuz Sadiković sa ponosom nosi hidžab, smatrajući ga svojom ispunjenom obavezom. Islam je, kako kaže, prihvatila jer se u njemu pronašla, ne smatrajući da je promenila veru, već da je tek tada stekla svoju prvu istinsku duhovnu pripadnost.
“Nikada ne kažem da sam promenila veru, jer nisam odrasla u verski orijentisanoj porodici. Islam sam prihvatila kao svoju veru, ali pre toga nisam imala versko opredeljenje.Odrasla sam u tradicionalno pravoslavnoj porodici,ali je religija kod nas bila prisutna samo kroz običaje poput proslave Uskrsa i Božića.
Zato često kažem da sam islam prihvatila kao veru u kojoj sam se oduvek osećala kod kuće”, objašnjava Sanja, a prenosi portal Hanuma.ba.
Još kao osmogodišnjakinja počela je da pohađa veronauku i mekteb, a svoj život pre islama opisuje kao beznačajan u poređenju s onim što je kasnije došlo.
Duhovno ispunjenje u islamu
Poput mnogih mladih, tokom puberteta preispitivala je svoja uverenja, istraživala različite puteve i tragala za odgovorima.
“Pokušala sam da pronađem duhovno ispunjenje i na drugim mestima, ali me ništa nije ispunjavalo kao islam“, priznaje.
Sanja veruje da rano gubljenje roditelja menja percepciju o svetu. Deca najčešće vide roditelje kao neuništive, ali kada ih prerano izgube, shvataju da postoji viša sila koja upravlja sudbinom. Ratna dešavanja i tragedije koje je proživela dodatno su je uputile ka islamu, gde je pronašla sigurnost i utehu.
“Priča o Poslanikovom (s.a.v.s.) teškom detinjstvu, njegovom siromaštvu i iskušenjima kroz koja je prolazio, bila mi je inspiracija. Poistovetila sam se s njim i u detinjstvu sam verovala da, ako je on imao tako težak život i zauzeo posebno mesto kod Alaha, mogu se i ja nadati nečemu sličnom“, dodaje.
Hidžab kao simbol zrelosti
Sanja danas smatra da joj je život stabilniji i ispunjeniji jer ima jasan cilj.
“Hidžab je obaveza svake žene i ja sam ga prihvatila onda kada sam se osećala dovoljno zrelom i psihološki spremnom za sve što nosi sa sobom. Komentari okoline su neizbežni, ali ja se ne obazirem na njih. Zato sam i čekala momenat kada ću moći da ih ignorišem i jednostavno se nasmejem”, kaže.
Međutim, mnogi su iznenađeni njenim imenom u kombinaciji s hidžabom.
“Ljudi kod nas najviše sude po imenima. Kad kažem da se zovem Sanja, a nosim hidžab, odmah slede zbunjeni pogledi i pitanja. Naše društvo nije otvoreno za promene i ima mnogo predrasuda, ali mene to ne pogađa”, objašnjava.
Majka kao primer
Sanjina majka Vesna prihvatila je islam sa 36 godina. Odrasla je u porodici u kojoj religija nije igrala značajnu ulogu, a život joj je bio ispunjen teškim izazovima.
“Udala sam se, pa je došao rat, pogibija muža, borba za decu, posleratna izgradnja života. Taj period bio je neprestana borba. Islam mi je doneo novi pogled na život i upotpunio ono što mi je nedostajalo”, zaključuje Vesna.
Za Sanju i njenu majku, islam nije bio promena vere, već put do istinske duhovne pripadnosti i unutrašnjeg mira.
(Kurir.rs)
Aferim.gospodje su pronasle ono sto Im je trebalo,prihvatile i pridrzavaju se Islama,jer kao nekadasnje pripadnice druge vjere,osjecale su se prazno,da Im Allah da snage da ustraju na svom putu ,Amin