HOĆE LI ZELENSKI USKORO DOBITI PONUDU KOJA SE NE ODBIJA? Tri evropska moćnika dolaze u Ukrajinu i imaju SAMO JEDNU MISIJU

--- Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala ---

Ovakve vesti postale su svakodnevne: na evropskim berzama cene deonica pale i u ponedeljak ujutro, peti dan zaredom, jer se ulagači plaše da će najviša inflacija u SAD-u u 40 godina navesti američku centralnu banku (Fed) na agresivnije povećanje kamata ranije nego što se očekivalo.

I na azijskim berzama cene deonica su oštro pale, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, oko 9.30 sati bio u minusu oko 2,5 odsto. Pritom je na Tokijskoj berzi indeks skliznuo 3 odsto, dok su cene deonica u Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 0,9 i 3,5 odsto.

Globalna se ekonomija još nije oporavila od šoka izazvanog pandemijom pa se i dalje nosi s poremećajima koji su doveli do usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija. Na tu su kritičnu masu došli i geopolitički udari koji su dali dodatni zamah geoekonomskim neizvesnostima.

Ruska agresija na Ukrajinu presudni je geopolitički faktor u ovom trenutku, a kako se približava leto, a rat ne jenjava, sve je veća zabrinutost za nastavak negativnih efekata, primarno za Evropu koja oseća najteže posledice. Otkako se Moskva vratila vojnom modelu koji favorizuje njenu prednost, moćni topovski i raketni udari uz podršku oklopa u Donbasu, ostvarila je i određene uspjhe. Iako u Kijevu i dalje vlada optimizam, realni pogled na odnos snaga, osim kad je reč o moralu – a u ovakvom modelu ratovanja, za razliku od otvorenog napada na Kijev, neprestane eksplozije granata ne lome, ali slabe moral branitelja jer se ne vidi protivnik – iznosi na videlo rusku prednost, malu, ali prednost.

Vreme je, dakle, stvaranja preduslova primirja i to je prioritet Evropi.

U subotu je u Kijevu, nenajavljeno, osvanula Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. U nedelju je nemački “Bild am Sontag” objavio da će kancelar Olaf Šolc konačno u Kijev. Kao lider jakog tima, uz njega dolaze i francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi.

Ni jedan od njih od početka ruske agresije nije bio u Kijevu, a Dragi i Makron su razgovarali s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kancelar Šolc nije išao u Ukrajinu zbog besramnog napada ukrajinskog ambasadora na nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera. Da bi promišljeno i hladno, ali realno, rekao da ne želi da se slika i vrati kući bez rezultata.

Evropski poverenici su u ponedeljak na sastanku utvrđivali hoće li Ukrajini dati status kandidata. Delom je zbog toga predsednica Lajen bila u Kijevu. Odluka nije laka, Zapadni Balkan oseća se odbačenim, a u redu stoje Moldavija i Gruzija. Za ovu poslednju, koliko bila važna geopolitički, ipak treba razmisliti može li ispuniti kriterijum- evropska.

Prema informacijama koje je objavio “Fajnenšal tajms” mogući ishod je da Ukrajina ove nedelje dobije status kandidata, ali uz čvrsto utvrđeni spisak obaveza unutrašnjih reformi, a na prvom su mestu borba protiv korupcije i vladavina prava. Reč je o političkom ustupku koji bi trebalo da oslabi otpor ukrajinskog vođstva bilo kakvoj ideji pregovora s Moskvom. Nakon toga – datum još nije određen, “Volstrit džornal” govori o četvrtku – u Kijev bi došla trojka najmoćnijih, koji će biti presudni u obnovi porušene zemlje i njenom približavanju EU.

To bi svakako bio dosad najteži sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog jer je Nemačka krenula u proces oslobađanja od ruskih energenata, ali želi da taj proces budu postupan i ne izazove nagle, dubinske udare industriji s negativnim posledicama. Francuska se dobro oporavlja, postaje važno središte finansijske industrije nakon Bregzita i želi da se taj trend nastavi. Italija je zadužena, a zbog najavljenog rasta referentnih kamata Evropske centralne banke poskupljuje joj zaduživanje i to je brine u svetlu parlamentarnih izbora iduće godine nakon kojih će Dragi napustiti premijerski položaj.

Stabilnost tripoda koji predstavlja ovaj trijumvirat od vitalne je važnosti za stabilnost prvo evropodručja, a posledično i cele EU. Ukrajina, iako razmišlja u vanrednim, ratnim okolnostima, mora biti svesna uticaja ovog procesa na vlastitu otpornost. Istočne članice EU prazne skladišta oružja i municije sovjetskog normativa, a za moderno oružje po standardu NATO-a potrebna je obuka za koju nema vremena. Ni logistike za popravak.

Nije ni Rusija u idealnim okolnostima, uvodi u borbu zastarele tipove naoružanja, tenkove, ali količinski je i dalje u prednosti.

Severodonjeck je moguća prekretnica jer je sve više znakova da Ukrajina ne može da ga zadrži. Njegovim padom Rusija bi mogla da opravdati uspeh “specijalne vojne operacije”, a Kijev javnosti da objavi da je potrebno zaustaviti masakr vojnika – predsednik Zelenski rekao je da dnevno gine 60 do 100 ljudi, što je dugoročno pogubno za zemlju. Jedan od scenarija bilo bi primirje po modelu Korejskog poluostrva. Koji god se model stavio na sto, krucijalni je termin “primirje” koje sada odgovara svima. Predsednik Zelenski ne jednom je rekao da su pregovori mogući kad se ruske snage vrate na stanje od 23. februara, dan pre napada. Koliko god hladno i bezosećajno glasila ova rečenica, ali Zelenski mora biti svestan da se Rusija neće povući s okupiranog, a da se razgovarati mora. Možda bi morao da razmišlja po modelu Nagorno Karabaha za koji je Azerbajdžan čekao godinama, pa ga vratio. Vremenska varijabla bi mogla biti presudna.

Ukrajina bi, zauzvrat, dobila otvorena vrata prema EU, vremena da se vojno oporavi, Rusija bi mogla da proglasi pobedu i s njom bi se, kad je reč o konvencionalnom obliku ratovanja oslabljenom, moglo ozbiljno pregovarati o novoj sigurnosnoj arhitekturi u Evropi kako ne bi, kako je poručio Henri Kisingdžer, postala “kineska predstraža u Evropi”. Zaustavile bi se podele koje, očekivano, rastu i unutar NATO-a i EU jer je primarni interes ostvaren, Rusija je zaustavljena i sada članice počinju da gledaju kroz optiku vlastitih interesa.

Cena energenata bi pala, ukrajinsko bi žito krenulo put Afrike i Azije, cena bi mu pala. Inflacija bi se smirila. Kijev i Moskva bi morali da uspostave trajne modele komunikacije. Uklonila bi se pretnja mogućeg sukoba Rusije i NATO-a koja bi mogla da vodi prema nuklearnom armagedonu.

Zelenski i njegov tim moraju dobro da poslušaju evropski trijumvirat, a i SAD će tomu biti sklon.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker