Drama na izborima u Izraelu: Netanjahu bez sigurne većine, rekordna izlaznost, a borba za vlast tek počinje
Parlamentarni izbori održani u Izraelu u utorak, 27. oktobra, nisu doneli jasnog pobednika, a politička budućnost premijera Benjamina Netanjahua ostaje neizvesna. Prve izlazne ankete pokazale su da ni njegov blok, ni opozicija predvođena Gadijem Ajzenkotom nemaju dovoljno mandata za samostalno formiranje vlade.
Izborni dan obeležila je izuzetno velika izlaznost, oštre međusobne optužbe političkih protivnika i incident u kojem je muškarac sa nožem priveden nakon što je prišao opozicionom lideru Jairu Golanu.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, na birališta je izašlo 77,7 odsto građana sa pravom glasa, što je najveća izlaznost od 1999. godine. Skoro 5,7 miliona Izraelaca učestvovalo je na izborima čiji rezultati mogu značajno da promene političku situaciju u zemlji.
Prve ankete: Netanjahu i opozicija bez potrebne većine
Za formiranje izraelske vlade neophodna je podrška najmanje 61 poslanika u Knesetu, koji ima ukupno 120 mesta.
Prvobitne projekcije davale su prednost opozicionom bloku, ali se odnos snaga tokom noći menjao.
Prema ažuriranim izlaznim anketama, dve projekcije predviđaju po 51 mandat Netanjahuovom i opozicionom bloku, dok treća daje 52 mesta premijerovim saveznicima i 49 opoziciji. Nijedna od tih procena ne obezbeđuje većinu potrebnu za formiranje vlade.
Prvi zvanični podaci, nakon prebrojavanja približno 40 odsto glasačkih listića, pokazivali su da je Netanjahuov Likud osvojio 21,70 odsto glasova, dok je stranka Jašar, koju vodi Gadi Ajzenkot, imala 15,72 odsto. Reč je o delimičnim rezultatima koji još ne određuju konačan broj mandata.
Likud, prema izlaznim anketama, ostaje najjača pojedinačna stranka, ali to samo po sebi ne znači da će Netanjahu uspeti da zadrži premijersku funkciju.
Arapske stranke mogle bi da odluče ko će vladati Izraelom
Jedan od najvažnijih rezultata izbora jeste snažan rast podrške strankama koje predstavljaju arapske, odnosno palestinske građane Izraela. Prema ažuriranim procenama, one bi mogle da osvoje između 18 i 19 poslaničkih mesta, čime bi dobile značajnu ulogu u mogućim pregovorima o novoj vladi.
Gadi Ajzenkot poručio je da izbori pokazuju gubitak poverenja u aktuelnu vlast i najavio pokušaj formiranja nove vlade.
Netanjahu je, sa druge strane, pozvao na stvaranje snažne desničarske vlade, dok je Ajzenkot zatražio da premijer prihvati političku odgovornost i povuče se sa vlasti.
Optužbe za krađu glasova i incident sa nožem
Izborni dan protekao je uz ozbiljne političke optužbe.
Netanjahu je optužio pojedine predstavnike arapskih stranaka da pokušavaju da utiču na rezultate izbora. Tvrdio je da su trojica zvaničnika stranke Raam uhapšena na jugu zemlje zbog sumnje na podmićivanje birača.
Opozicija je uzvratila optužbama da premijer pokušava da dovede u pitanje regularnost glasanja i unapred pripremi teren za eventualno osporavanje rezultata.
Centralna izborna komisija nije utvrdila dokaze o sistematskim izbornim manipulacijama.
Dodatnu zabrinutost izazvao je incident u Tel Avivu, gde je tokom predizborne aktivnosti lideru Demokrata Jairu Golanu prišao muškarac sa nožem.
Prema navodima njegove stranke, obezbeđenje je zaustavilo muškarca, a tokom intervencije iz njegove odeće ispao je veliki nož. Osumnjičeni je potom priveden.
Nadležni nisu javno potvrdili nameru osumnjičenog, pa se događaj za sada vodi kao sumnja na pokušaj napada.
Šta sledi nakon izbora?
Izbori su održani u trenutku dubokih političkih i društvenih podela, posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili u Gazi i drugim delovima Bliskog istoka.
Po završetku brojanja glasova, izraelski predsednik Isak Hercog obaviće konsultacije sa predstavnicima stranaka i poveriti mandat političaru koji ima najveće izglede da formira vladu. Mandatar može dobiti najviše šest nedelja da obezbedi potrebnu podršku.
Ukoliko nijedan politički blok ne uspe da formira većinu, Izrael bi mogao da se suoči sa novim parlamentarnim izborima. Do formiranja naredne vlade Netanjahu ostaje na čelu tehničke vlade.
Zvanično prebrojavanje glasova nastavlja se u sredu, 28. oktobra, a konačan raspored mandata biće poznat nakon završetka izbornog postupka.
