“JE L’ TREBA DJECU DA PRIJAVLJUJEMO KAO ŽIVOTINJE” – Majka Marije koju je pijani Igor usmrtio pred kućom: Veća je kazna kad ubiješ jelena nego dijete!

“Jako je teško kada živite kao u nekom snu, gde još uvek ne možete da prihvatite da vam dete nikada više neće doći kući. Živeti sa tim saznanjem da više dete nećete da zagrlite, a gledam unuka kako raste. I najveća je tuga što neće da upozna tetku, a kada vidi tetkinu sliku on je ljubi. A ima tek dve godine. E to je jako teško”.

Ovim rečima počinje bolnu ispovest Žaklina Šulović, majka Marije Šulović (25) iz Niša, koju je 31. decembra 2020. godine na 500 metara od kuće pokosio pijani vozač „mazde“ Igor S. (40), a koja je 22. marta preminula u Beogradu u toku oporavka od teških povreda.

Vest da je protiv bahatog vozača, konačno podignuta optužnica, Žaklina je primila u suzama, nedelju dana pre druge godine Marijine smrti.

– Jedva čekam da se to suđenje završi, da se time više ne bavim. Da o tome više ne razmišljam. A tuga, tuga nikada manja neće da bude. Nikada. Sve je teže i teže. Znam da će za njegov advokat da traži za njega olakšavajuće okolnosti. Za njega je, za sud, samo otežavajuća okolnost to što je ugrozio bezbednost javnog saobraćaja a nije otežavajuća okolnost što je Mariju uskratio da živi, što je Mariju uskratio da postane majka, što je Mariju uskratio da postane ugledni član ovog društva… A postala bi sigurno. To neće za njega da budu otežavajuće okolnosti, nažalost – kaže Žaklina kroz suze.

“Bodrila sam je da se bori”

Ona se poverava da je svakim trenom svog života u toj priči a da su joj posebno teška sećanja na dane koji su prethodili Marijinoj smrti.

– Ja sam svaki minut, svaki sekund u toj priči. Ona je meni uvek na pameti. Da li je to na poslu, da li kod kuće. Mene niko ne vraća u tu priču, ja iz te priče nikada neću da izađem. Uvek se vraćam… U ovo vreme je pre dve godine još uvek bila živa. Sećam se kako sam je tešila i bodrila da se bori, da će svakim danom sve bolje da bude, ali nažalost sudbina nije htela tako. Najsrećnija bih bila da nema ni suđenja, ni ničega – samo da je ona meni živa i kući, kaže majka nastradale Nišlijke.

Ona sa žaljenjem konstatuje da se u zakonodavstvu se ništa nije promenilo i da država ništa ne čini da spreči pijane vozače da uzrokuju nova stradanja u udesima.

– Država može da spreči nove tragedije. Moju Mariju i sve ostalu decu i ljude koji su nastradali u udesima ništa ne može da vrati, ali država treba da uradi po pitanju toga da spreči druge tragedije, da druge porodice ne budu zavijene u crno. To treba da uradi država. Time što će visokim kaznama da spreči pijane vozače da sednu u kola. Ja mislim da bi se sprečilo kada bi se uvele visoke kazne, dodaje Žaklina.

Ona kaže da i drugi roditelji koji su ostali bez dece, ukazuju na to da kazne moraju biti daleko veće kako bi se sprečile tragedije.

“Veća kazna za ubistvo jelena van sezone”

– Skoro sam slušala jednu majku kojoj je dete nastradalo u udesu. Kaže, čovek ubije jelena van lovne sezone i dobije tri godine strogog zatvora pa se pita se da li smo mi našu decu na popisu trebalo da prijavljujemo kao životinje, kao jelene. Drugi otac priča, ono dete što je autobus vukao i prešao mu točkom preko glave, Apelacioni sud mu smanjio kaznu na dve i po godine zatvora. Dve i po godine za jedno ljudsko biće!? To je sramota! Ja sam svega toga svesna, jeste da teško preživljavam sve to, ali nažalost znam da država ne radi ništa jer državi nije u interesu da ljudi budu dugo u zatvoru jer to košta državu. I naša deca su samo statistički podaci ove države – kaže Žaklina.

Kazne da se poštuju

Nebojša Šulović, Marijin otac smatra da je maksimalna kazna od 12 godina koja je zaprećena pijanim vozačima premala, ali da bi efekat sigurno bio veći kada bi se i te kazne poštovale.

– Maksimalna kazna je 12 godina, ali ko je osuđen na maksimalnu kaznu? Da se poštuju maksimalne kazne, bilo bi jedno, ali advokati to izvrgnu ruglu na sudu… Evo, još nije ni počelo suđenje, a već je prošlo dve godine. Nama nijedna kazna ne može da bude dovoljna ali on treba da odgovara za to što je uradio. Ne samo on, nego bilo ko, i ja sutra ako uradim nešto tako. Normalan čovek po mom mišljenju to ne bi mogao da podnese. Treba veće kazne da budu. Moje dete je trebalo da bude živo i da stvara porodicu, a gde je sada? Kazne bi trebalo da budu strože i da se poštuju, a ne da se izvrgavaju i nalaze olakšavajuće okolnosti – kaže Nebojša.

Studirala i radila

Marija je završavala Elektronski fakultet, ali je paralelno i radila, želeći da sama zarađuje. Po rečima njenih najbližih, tri ispita su joj ostala do kraja na Elektronskom fakultetu a osim što je učila, radila je i promocije jer je želela svoj dinar da zaradi, da bude samostalna. Bila je uvek nasmejana…

Umrla u toku oporavka

Marijina porodica ranije je ispričala za “Blic” da je ona nakon nesreće zadobila tako strašne povrede da je jednostavno jedva da je bila živa. Imala je povrede mozga, krvarenje u moždanom stubu zbog čega nije mogla da bude ni operisana. Bila je zbrinuta na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC u Nišu, a nakon što joj se stanje popravilo prebačena je u Beograd na Kliniku za rehabilitaciju. Nažalost, stanje joj se odjednom pogoršalo pa je preminula 22.marta 2020.godine. Veštačenjem je, prema nezvaničnim informacijama, potvrđena veza između zadobijenih povreda u udesu i uzroka smrti.

Pokosio Mariju sa 1,4 promila alkohola u krvi

Kako je “Blic” pisao, Igor S. se tereti da je počinio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje se može izreći kazna od dve do 12 godina zatvora. Kako je “Blicu” rečeno u Višem sudu u Nišu, optužnica je pravosnažno potvrđena tako da će uskoro biti zakazan i početak glavnog pretresa. Teška saobraćajna nesreća desila se 31. decembra 2020.godine oko 17.30 časova na raskrsnici ulica Donjovlaške i Miodraga Petrovića Čkalje u Nišu koja se nalazi na svega 500 metara od Marijine kuće a prema prvim nalazima osumnjičeni vozač imao je u krvi 1,4 promila alkohola.

(Blic)