Neobični prizori sa sahrane u Albaniji: Desetine muškaraca glasno naricale za električarem koji je poginuo pomažući drugima
Sahrana 34-godišnjeg Anđelina Nike, električara koji je stradao pokušavajući da stanovnicima jednog sela kod Skadra vrati električnu energiju, protekla je uz prizore koji su privukli veliku pažnju javnosti. Desetine muškaraca okupile su se kako bi se od njega oprostile na način koji se u planinskim krajevima severne Albanije čuva vekovima.
Umesto uobičajenog tihog žalovanja, okupljeni muškarci glasno su naricali, podizali ruke i izvodili usklađene pokrete. Reč je o tradicionalnom obredu poznatom kao „gjama e burrave“, odnosno muškom naricanju.
Nika je sahranjen 11. novembra 2026. godine u oblasti Dukađin, dva dana nakon tragedije koja se dogodila tokom popravke električne mreže. Snimci ispraćaja prikazuju običaj koji je duboko ukorenjen u tradiciji ovog dela Albanije.
Stradao dok je pomagao porodicama koje su ostale bez struje
Tragedija se dogodila 9. novembra u selu Bardhaj, nedaleko od Skadra.
Prema preliminarnim informacijama policije, nekoliko porodica koje su ostale bez električne energije pozvalo je Niku da pomogne u otklanjanju kvara.
Iako je njegovo radno vreme već bilo završeno, 34-godišnji električar odazvao se pozivu.
Dok je radio na električnom stubu, prema prvim rezultatima istrage, došao je u kontakt sa strujom.
U Urgentni centar Regionalne bolnice u Skadru dovezen je oko 20.36 časova, ali bez znakova života.
Policija je saopštila da dispečerska služba elektrodistributivne kompanije OSHEE nije bila obaveštena o intervenciji. Tačne okolnosti nesreće predmet su istrage koju nadzire tužilaštvo.
Od Nike se javno oprostila i poslanica Marjana Kočeku, koja je porodici uputila saučešće i istakla da će ga pamtiti po dobroti, plemenitosti i ljubavi prema ljudima i svom kraju.
Zašto muškarci na sahrani glasno nariču?
Obred „gjama e burrave“ predstavlja poseban način izražavanja tuge i odavanja poštovanja preminulima u severnoj Albaniji.
U tradicionalnom izvođenju učestvuje grupa odraslih muškaraca, najčešće najmanje deset, koji zajedničkim glasovima i pokretima iskazuju bol zbog smrti člana porodice ili zajednice.
Ritual obično predvodi jedan od iskusnijih učesnika, dok ostali prate njegove uzvike i pokrete.
Prema albanskom registru nematerijalne kulturne baštine, veći broj muškaraca koji učestvuju u obredu tradicionalno se povezuje sa većim poštovanjem prema pokojniku.
Ovaj običaj nekada je imao i praktičnu ulogu: u udaljenim planinskim naseljima, pre savremenih sredstava komunikacije, glasno naricanje služilo je i kao način da se okolini saopšti vest o nečijoj smrti.
Običaj povezan sa Skenderbegovom smrću
Prema narodnom predanju, ovaj ritual povezuje se sa smrću albanskog vojskovođe Đerđa Kastriota Skenderbega 1468. godine.
Legenda govori da je Leka Dukađini, zajedno sa drugim velikašima, tada glasno oplakivao Skenderbegovu smrt, udarajući se po grudima i čupajući kosu.
Ipak, istoričari i etnolozi ukazuju na to da poreklo obreda nije moguće pouzdano vezati za jedan istorijski događaj.
Tokom komunističke vlasti u Albaniji ovaj vid javnog žalovanja bio je zabranjivan i potiskivan, ali je nakon devedesetih godina ponovo oživeo u pojedinim planinskim zajednicama.
Upravo takvim obredom porodica, prijatelji i komšije oprostili su se od Anđelina Nike, čoveka koji je izgubio život pokušavajući da pomogne domaćinstvima koja su ostala bez električne energije.
Njegova smrt dogodila se tokom intervencije čije okolnosti nadležni organi još utvrđuju, dok je poslednji ispraćaj ostao zabeležen kao primer očuvanja jednog od najstarijih pogrebnih običaja severne Albanije.
