Milicu je rodila majka sa Daunovim sindromom, a danas ćerku zove „mama“: Životna priča koja dira u srce
Milica Trandafilović odrasla je uz majku Danijelu, ženu sa Daunovim sindromom, ne sluteći da će jednog dana upravo ona morati da preuzme najveći deo brige o njoj. Njihov život obeležile su brojne teškoće, ali i posebna povezanost koja je, kako Milica ističe, jača od svih prepreka.
Kada je imala samo 12 godina, Milica je izgubila baku, koja je bila važan oslonac porodici. Umesto bezbrižnog odrastanja, suočila se sa odgovornostima koje većina dece tog uzrasta ne može ni da zamisli.
Godinama kasnije, zbog pogoršanja majčinog zdravstvenog stanja, njihove uloge gotovo su se potpuno promenile. Danijela danas ponekad svoju ćerku oslovljava sa „mama“.
Sa 12 godina počela je njena borba
Gubitak bake označio je prekretnicu u Miličinom detinjstvu. Morala je brže da odraste, da nauči kako da se nosi sa svakodnevnim problemima i da postane oslonac svojoj majci.
Kako su godine prolazile, Danijeli je bila potrebna sve veća pomoć. Milica je postepeno preuzimala obaveze koje su zahtevale mnogo vremena, strpljenja i odricanja.
O životnim teškoćama ove porodice javnost je izveštavana još 2017. godine. Tada je objavljeno da porodica Trandafilović živi u Supovcu kod Niša i da Danijela, osim Daunovog sindroma, ima ozbiljno oštećenje sluha i delimično oštećenje vida.
Milica je još tada govorila da majci pomaže prilikom oblačenja, kupanja, pripremanja hrane, hranjenja i odlazaka kod lekara.
Savetovali su joj da majku smesti u ustanovu
U svojoj emotivnoj ispovesti Milica je otkrila da su joj pojedini ljudi savetovali da majku smesti u ustanovu u kojoj bi imala odgovarajuću negu.
Međutim, ona nije želela da odustane od zajedničkog života i brige o ženi koja ju je rodila.
Iako danas ima posao i sopstvene obaveze, značajan deo svakodnevice posvećuje Danijeli. Njihov odnos odavno je prerastao u uobičajenu vezu majke i ćerke, jer je Milica postala osoba na koju se njena majka najviše oslanja.
Posebno emotivan detalj njihove priče jeste to što Danijela ponekad ćerku naziva „mama“. U toj jednoj reči ogleda se koliko su se njihove porodične uloge tokom godina promenile.
Godinama su se borile i za pomoć države
Porodica Trandafilović suočavala se i sa administrativnim preprekama. Prema izveštajima iz 2017. godine, Danijelin zahtev za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć bio je odbijen, uprkos medicinskoj dokumentaciji koja je ukazivala na potrebu za svakodnevnom podrškom.
Milica je tada najavila žalbu na odluku nadležne komisije, smatrajući da zdravstveno stanje njene majke opravdava ostvarivanje tog prava.
Miličina životna priča pokazuje koliko odgovornosti ponekad padne na članove porodica koje brinu o osobama sa invaliditetom.
Uprkos svim izazovima koje je opisala, Milica ostaje pri odluci da nastavi da brine o majci. Njihova svakodnevica i dalje je ispunjena obavezama, ali i bliskošću koju su izgradile tokom zajedničkih godina.
