ILI STE SA NAMA, ILI SA KOLJAČEM / Jača pritisak EU na Srbiju, sve žešća retorika i PRETNJE zbog neuvođenja sankcija Rusiji

Svaka je bila oštrija od prethodne. Počelo se sa direktnom porukom “ako sarađujete sa Putinom i Kremljem, radite s nekim ko kolje narod i uništava Ukrajinu”. Igra je podignuta na viši nivo, pa je stigla čak i otvorenja pretnja da je “Srbiji jasno koja je cena ako je na pogrešnoj strani”.

Srbija je svoj stav prema krizi u Ukrajini iskazala dokumentom od 15 tačaka u kojem je istaknuto da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.

Srbija je podržala Rezoluciju UN o osudi agresije, a prekjuče se po prvi put pridružila sankcijama EU i produžila važenje restriktivnih mera prema bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, za koga se veruje da je ruski državljanin, i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

To za Evropsku uniju, sa kojom Srbija pregovara o članstvu više od decenije, izgleda da nije dovoljno, a Brisel sve otvorenije to i daje do znanja. Rukavice su odložene u fioku, a na sceni su sve jači pritisci.

“Zaustavite pokolj”

Tako je portparol EU Petrer Stano u utorak rekao da EU ”ceni jasnu poziciju Srbije” kada je reč o podršci Rezoluciji UN, ali je poziva da, ukoliko želi da se pridruži ”civilizovanoj i na pravima zasnovanoj zjaednici”, uvede sve političke, ekonomske i finasijske mere kako bi zaustavila ”pokolj” koji Putin čini u Ukrajini.

– Ako sarađujete sa Putnom i Kremljom, ako im obezbeđujete finasiranje, ako pomažete da zaobiđu sankcije koje je uvelo više od 40 zemlja, vi radite sa nekim ko kolje narod u Ukrajini i uništava Ukrajinu – poručio je Stano.

Mihael Žibert, generalni direktor u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), zadužen za odnose sa Rusijom i istočnim partnerstvom, ocenio je da Srbija nije uverena da su sankcije protiv Rusije pravi odgovor u ovom trenutku, ali da EU jasno daje do znanja Srbiji koja će biti cena ako bude na pogrešnoj strani sukoba.

To je izgovorio pred širokim auditorijumom, na raspravi na Spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta posvećenoj ratu u Ukrajini, odgovarajući na pitanje poslanika EP ”koje će biti posledice po Srbiju zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji”.

Koja je cena?

Logično je zapitati se koja je to cena, s obzirom na to da o njoj do sada niko javno govorio.

Kako je “Blic” već pisao, dva dana pred glasanje u UN o Rezoluciji kojom se osuđuje napad na Ukrajinu, vlast u Srbiji dobila je upozorenje da će, u slučaju da se ne priključi osudi, nemačke investicije u našoj zemlji biti povučene, što bi značilo gubitak više od 40.000 radnih mesta.

U tom scenariju bi verovatno još neke kompanije iz drugih evropskih država mogle da slede nemački primer. Istovremeno, državni vrh je bio izložen pritiscima, a stizale su i pretnje sankcijama i uvođenjem viza.

Zaustavljanje pregovora

Aleksandar Popov , direktor Centra za regionalizam, kaže za “Blic” da bi najdirektnija cena mogla da bude zvanično zaustavljanje pregovora sa EU.

– Nije slučajno pred glasanje poslata poruka da će biti “ili – ili”, a verujem da će pritisci biti sve veći i veći. U slučaju da se zaustavi put ka EU situacija bi bila teška. Srbija 70 odsto robne razmene obavlja sa EU, a u 2020. i 2021. je više izvezla u Rumuniju, nego u Rusiju. Potpuno bismo morali da zaboravimo na fondove. Pojedine zemlje bi se usprotivile, poput Mađarske i njenog lidera Viktora Orbana, ali bi se našao načina kako da izdejstvuju ono što su naumili – kaže Popov.

Da takvih ideja ima, svedoči i devet poslanika Evropskog parlamenta iz liberalne grupe “Obnovimo Evropu”, koji su poslali pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i Visokom predstavniku Žozepu Borelju, u kome traže privremeno zamrzavanje pregovora sa Srbijom i obustavljanje finansijske pomoći EU dok se ne uskladi sa pozicijama Unije po pitanju Rusije.

Prestrojavanje

Međutim, situacija za Srbiju bi bila teška i ako uvede sankcije Rusiji.

– Moskva će to teško podneti zbog bliskog odnosa sa Beogradom. Zadužila nas je kroz gas i glas u UN, kupovinu migova. Može da dođe do problema sa energentima, što nije mala stvar – kaže Popov.

Sa druge strane, direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković objašnjava da je u toku homogenizacija mišljenja i prestrojavanje zemalja na “mi” i “oni”.

– Sve će biti jača netrpeljivost prema onima koji su između, a naročito onih zemalja koje su najviše pogođene krizom, što znači da će i pritisci biti veći. Cena koja se spominje su evropske integracije. EU je politički subjekat koji ima jasne vrednosti i interes, i to tako treba gledati – kaže Novaković.

(Blic)