Proverili smo kako tačno država daje 20.000 evra za stan i imamo loše vesti
Država će obezbediti mladim parovima podršku do 20.000 evra za pomoć pri kupovini stana, ali im definitivno neće rešiti pitanje cene kvadrata, zaposlenja i sredstava kojim će popuniti stan. Na pomoć ne mogu da računaju oni koji zarađuju više od dve prosečne plate, a neće moći da računaju ni na svih 20.000 evra. Dobiće nekoliko hiljada evra pomoći, ali će i dalje morati da plaćaju rate za kredit i da se “krpe” do prvog.
Vlada je na sednici u četvrtak usvojila uredbu kojom precizira ko ima pravo na subvencije za kupovinu prvog stana, i odluku kojom određuje koliki iznos se dodeljuje na ime ovih subvencija.
Predviđeno je da će maksimalna pomoć iznositi do 20.000 evra, a uslov mogu da ispune majke koje sa svojim partnerom prihoduju manje od 138.272 dinara. Obećana je i pomoć za 19 devastiranih opština, u kojima će država platiti 50 odsto vrednosti radova.
Jovana Ružićić iz „Centra za mame“ rekla je za Nova.rs da ovakve mere ne mogu da podstaknu natalitet, te da je nejasno zbog čega nisu donete pre godinu dana, nego baš pred izbore.
„Treba razumeti pre svega da li je ovo finansijska mera koja bi trebalo da pomogne mladima ili je mera koja podstiče natalitet. Mislim da nijedna mera koja spada u finansijske ne može da podstakne rađanje. Porodici koja skuplja novac za stan ovih 10 ili 20 hiljada evra svakako će značiti za skupljanje novca za stan, ali jedino ako su na tome već radili ranije. Ali, pravo pitanje je zašto se ova mera sada donosi, a ne pre godinu dana i da li to znači da se isključivo pripremamo za izbore i delimo novac šakom i kapom“, priča Ružičić za Nova.rs.
Izvor: FoNet
Upitana da li je ovo adekvatna mera da se pomogne mladima, ona podvlači da je upitno može li mladi bračni par da finansira ratu kredita i pored ove pomoći.
„Upravo sam danas računala šta bi to značilo i zaključak je sledeći: Ako kupujete stan od 40 kvadrata u jeftinijim opštinama poput Surčina ili Rakovice, vi morate da izdvojite za kvadrat 1.300 ili 1.400 evra, a o centru da ne govorim. Kada izračunate, vi jasno vidite da mi i dalje pričamo o kreditnoj rati od 300, 400 evra za ostatak novca. Ne možemo da se ne zapitamo da li porodica koja zarađuje ukupno 136 hiljada dinara može da finansira tu ratu. U tom slučaju bi to bilo na ‚oruk‘ – mnogo biste morali da štedite da se odričete i da računate“, ističe ona i dodaje:
“Svakako da će ovakva mera biti adekvatnija u manjim gradovima nego što su Beograd ili Novi Sad, gde je cena kvadrata manja“, priča naša sagovornica.
Kada je reč o meri da država učestvuje u finansiranju 50 odsto radova u devastiranim područjima, Ružičić naglašava da se time ne rešava suštinsko pitanje zašto su te opštine devastirane.
„Treba da se zapitamo zašto su one devastirane, da li tamo postoje škole ili nekakva budućnost za mlade parove. Čini mi se da nema sistematskog promišljanja šta će porodica da uradi kada izgradi kuću ili stan. Niko vam ne obezbeđuje da imate put, struju, vodu, autobuse – jednostavno tu nema nikakvog plana. Te opštine nisu devastirane zato što je ljudima dosadno, nego zato što nemaju osnovnu infrastrukturu“, dodaje ona.
Naša sagovornica kaže da je potrebnije pružiti sistematičniju podršku parovima.
„Lepo je dati novac, ali je još lepše graditi stanove koje mladi sebi mogu da priušte. Lepo je ulagati u širu infrastrukturu u manjim mestima, odakle ljudi odlaze. Oni nemaju osnove da idu na posao putem koji je asfaltiran. Još jednom, ja ovo vidim kao predizbornu meru koja će značiti nekima, ali kojim se neće rešiti problem. Ukoliko mene pitate, ja bih više volela da žena koja je na porodiljskom, nema platu od 7.000 dinara u prvih godinu dana. To su neke ideje i inicijative koje bi rešile mnoge probleme“, zaključuje Ružičić.
Ekonomista Mihailo Gajić naglašava da će ovom merom direktno porasti cena nekretnina.
„Vidimo da su odvojena veća sredstva za ovu namenu, gde je cilj da nekoliko hiljada porodica reši svoje stambeno pitanje. U globalu, kada imate rast cene nekretnina na tržištu to je zato što imate rast tražnje. Ova mera će dodatno doprineti rastu tražnje, samim tim i cenama nekretnina. Doći će do rasta cena nekretnina u Beogradu i Novom Sadu, pa je veoma upitno da li će to stvoriti neke pomake ili će tu meru da ‚pojede’ rast cena stanova“, ističe Gajić za Nova.rs.
On naglašava da je načelno dobro da podrška ne ide svima, odnosno onima koji sami mogu da kupe stan.
„Kada se pogleda cifra, to su samo dve prosečne plate u kući. Drugim rečima, kada se pogleda koliko može da iznosi maksimalna rata za kredit i kada odbijemo kamate, jednoj prosečnoj porodici bi ostalo 50 do 60 hiljada evra sredstava za kupovinu stana. To je dovoljno za stanove izvan van Beograda, Novog Sada ili Niša, ali to svakako ne može da obezbedi stambenu egzistenciju mladima u najvećim gradovima“, zaključio je ekonomista.
