Da li ih i vi pravite: 10 grešaka prilikom kupovine zimskih guma
Zima nam polako stiže, pa mnogi vozači razmišljaju o kupovini zimskih guma. Izbor je veliki, cene su šarolike, a zime više nisu oštre i snežne kao što su nekada bile, što može da navede na pogrešne odluke ili čak na odustajanje od kupovine, piše sajt Polovni automobili.
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Naime, zakon kaže da su zimske gume obavezne od 1. novembra do 1. aprila, ali samo u slučaju snega, leda ili poledice na putu.
“Pa to znači da mogu skoro celu zimu da prođem na letnjim gumama ako vozim isključivo kada je asfalt suv i čist!”, pomisliće vozač željan uštede.
Teoretski da, ali to je i prva (velika) greška na našoj listi.
1) “Zimske gume mi nisu potrebne, pošto su po zakonu obavezne samo kada na putu ima snega, leda i poledice“, razmišljaju pojedini vozači.
Stvari su mnogo komplikovanije. Kod zimskih guma nije reč samo o dubljem profilu i drugačijoj šari, već i o smeši koja je prilagođena niskim temperaturama, što znači da se neće suviše stvrdnuti i izgubiti svoje prijanjajuće karakteristike.
Letnjim gumama se pri niskim temperaturama ozbiljno menjaju karakteristike, pa će se mnogo lošije ponašati u raznim zimskim uslovima čak i ukoliko imaju šaru koja je naizgled pogodna za vožnju po snegu.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Takođe, ne zaboravimo da poledica može iznenada da se pojavi na nekim delovima puta (na primer, na mostovima, nadvožnjacima…), a tu su mraz, iznenadna promena vremenskih uslova, naročito ako putujete negde dalje, itd.
Neki se uzdaju u lance za sneg za slučaj iznenadnog snega, ali ova taktika ima mnogo manjkavosti. Navešćemo samo neke.
Sneg počne lagano da pada, dovoljno da letnje gume pretvori u sanke, ali je sloj snega na asfaltu toliko tanak da lance jednostavno ne smete i ne možete da koristite pošto oni ne smeju da udaraju po asfaltu – mogu da puknu i da naprave veliku štetu na kolima.
Lanci za sneg su sa dobrim razlogom predviđeni samo za korišćenje po dubokom snegu. Inače, lance za sneg (ili neka druga sredstva za povećanje trakcije) po zakonu morate da imate u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ali samo ukoliko idete van naselja. Dakle, držite ih u prtljažniku, a policija ima pravo da proveri da li ih posedujete.
2) Kupovina najjeftinijih guma, po principu: Samo da “prezimim”
Ne zalećite se na najjeftinije gume, pošto mala početna ušteda kasnije lako može da se pretvori u veliki trošak. Na tržištu danas ima mnogo proizvođača i brendova, pa je prosečnom vozaču veoma teško da proceni odnos kvaliteta i cene.
Konstantno se pojavljuju neka nova „imena“, za koja je teško utvrditi odakle dolaze, ko je pravi vlasnik (majka-firma), u kojoj zemlji se proizvode gume i slično. Zato nije na odmet istražiti pre kupovine, raspitati se i eventualno pogledati neke testove na specijalizovanim sajtovima ili u časopisima, mada oni zaista retko testiraju gume iz cenovnog ranga koji gleda prosečan vozač u Srbiji.
Uglavnom, kada su u pitanju najčešće dimenzije, razlika u ceni između najjeftinijih, tzv. budžet guma, i onih za koje se može reći da spadaju u srednji ili premijum segment, nije naročito velika.
3) Kupovina polovnih guma
Ne znate u kakvom su stanju i koliko su kilometara prešle. Mogu da imaju skrivene mane koje ne mogu da se uoče golim okom, čak ni prilikom montaže i balansiranja.
Na primer, oštećena unutrašnja noseća struktura nakon udarca ili prebrzog penjanja na ivičnjak.
Tokom upotrebe samom materijalu od kojeg je pneumatik izrađen menjaju se karakteristike usled raznih uticaja, pa ima slabije prijanjanje prilikom kočenja ili skretanja. Tu su i mikropukotine i druga veoma sitna oštećenja.
Dubina šare nije pokazatelj pređene kilometraže. Gazeći sloj gume troši se različitom brzinom u zavisnosti od stila i uslova vožnje, težine vozila, snage motora, vremenskih uslova, kvaliteta asfalta…
{module Oglas 2019 – U članku 2}
4) Ne planiraju kupovinu na vreme
Mnogi čekaju zadnji čas za kupovinu, odnosno da počne sneg, pa se tada susretnu sa raznim problemima. Na primer, ne mogu da nađu gume koje žele, ili ih nađu ali ih nema u dimenziji koja njima treba; zatim ih nađu u nekoj prodavnici koja je daleko, a znamo da sneg automatski izaziva užasne saobraćajne gužve…
Čak i kada kupe gume, kod vulkanizera je gužva, pa ne mogu da stignu na red da ih zamene, već moraju sutra ponovo da dolaze, pri čemu treba imati u vidu da svo to vreme voze po snegu na letnjim gumama.
I naravno, tu je ona osnovna dilema, koju sada treba na brzinu rešiti – koje gume uopšte kupiti?
5) Procenjuju karakteristike zimske gume na osnovu izgleda šare
Stara navika naših vozača je da dođu u prodavnicu ili kod vulkanizera, pa vizuelno, na osnovu izgleda šare gazećeg sloja procenjuju koja je guma bolja za sneg, odnosno za zimu.
Nekada davno tako smo mogli da procenimo koja će guma bolje da “kopa” po snegu, ali je tehnologija u međuvremenu znatno napredovala, pa današnje zimske gume imaju znatno napredniju konstrukciju gazećeg sloja.
Stoga je pametno na vreme planirati kupovinu zimskih guma, raspitati se na više strana, potražiti savete na forumima, pogledati testove u specijalizovanim časopisima ili na sajtovima…
6) Ne vide kupovinu zimskih guma kao investiciju, koja pritom štedi letnje gume
Kupovina zimskih guma je investicija iz mnogo razloga. Sa njima ste bezbedniji i smanjujete šansu da doživite udes sa posledicama koje iz toga proističu.
Takođe smanjujete mogućnost da u udesu oštetite ili uništite auto ili ostanete negde zaglavljeni, pa morate da zovete pomoć. Ukoliko izazovete udes, čak i blaži, sledeće godine će vam biti skuplje obavezno osiguranje.
Neki vozači, naročito oni čiji automobili imaju atraktivne alu felne sa niskoprofilnim gumama, zimi koriste poseban set točkova i to čelične felne sa zimskim gumama drugačijih dimenzija – manje felne i gume višeg profila.
Na taj način ne samo da čuvaju alu felne i letnje gume od soli i rizle koji se posipaju po putu, već i od udarnih rupa koje se češće pojavljuju u zimskom periodu. Pritom je zimski set točkova sa “debljim” gumama (višeg profila) otporniji na oštećenja prilikom prelaska preko udarnih rupa.
7) Odlažu kupovinu novih guma dok se dubina šare na starima ne spusti na zakonski minimum
Po zakonu je na zimskim gumama minimalna dubina šare 4 mm.
Međutim, ne preporučuje se čekanje da se šara toliko potroši, pri čemu treba imati u vidu da nije reč samo o njenoj dubini, već i o tome da zimske gume, odnosno materijal od kojeg su napravljene, vremenom gubi karakteristike neophodne za bezbednu zimsku vožnju.
8) Kupuju gume pogrešnih dimenzija, zato što su jeftinije
Na jedne felne mogu da se montiraju gume različitih dimenzija, bez obzira da li je reč o širini ili o visini profila. Ovu mogućnost koriste neki vozači kako bi kupili zimske gume u dimenziji koja je jeftniija.
Na taj način i direktno i posredno mogu ozbiljno da utiču na bezbednost na putu. Naime, kada je reč o širini guma, postoje standardi po pitanju kompatibilnosti širine felne i širine gume.
Ukoliko malo odstupite od tih standarda, nije strašno, ali ako preterate, mogu da se jave negativni efekti u vidu lošije upravljivosti, stabilnosti i udobnosti.
Zato savetujemo da se držite fabričkih preporuka, naročito zato što ni ušteda sa kupovinom guma drugih dimenzija nije naročito velika.
Kada je reč o visini profila gume – savetuje se da razlika ukupnog prečnika točka (spoljašnji prečnik gume) ne bude veća od 3%. Zato je najbolje rešenje kupiti poseban set manjih i užih felni koje ćete koristiti zimi i na njih montirati uže gume višeg profila tako da ukupan prečnik ostane približan originalnom.
Na primer gume dimenzija 195 65 R15 i 205 55 R16 su praktično iste.
Tako ćete smanjiti troškove na više načina – jeftinije zimske gume, manja je mogućnost oštećenja alu felni, ne plaćate dva puta godišnje vulkanizera za montažu/demontažu.
9) Zaboravljaju na prateće troškove
Pored same cene guma, tu su troškovi montaže i balansiranja. Cena zavisi od dimenzija točka i mesta gde obavljate montažu, tako da mogu da postoje osetne razlike u ceni.
10) Kupuju kvalitetnije gume za prednje točkove, dok stare i istrošene stavljaju pozadi
Zadnje ogibljenje je izuzetno važno za stabilnost i upravljivost automobila, čak i na suvom asfaltu. Kada je reč o snegu, poledici i sličnim zimskim uslovima sa klizavim kolovozom, negativni efekti koncepcije dobrih guma napred i loših pozadi mnogo lakše dolaze do izražaja.
Na primer, kod skretanja postoji veća opasnost da vam “pobegne” zadnji kraj, da se izgubi kontrola nad vozilom u situacijama kada se istovremeno koči i izbegava prepreka na putu, pa čak ni kod kočenja na pravcu situacija nije naivna pošto zbog klizavog kolovoza zadnji točkovi bukvalno nisu u stanju da kontrolišu zadnji kraj vozila.
Zato se savetuje da kvalitet zimskih guma na svim točkovima bude jednak.
