Posle ostavke Gorana Puzovića u fokusu njegova imovina: U Novom Pazaru ima 29 parcela i pet objekata
Goran Puzović, rođeni Novopazarac koji je 12. novembra 2026. godine podneo neopozivu ostavku na mesto direktora „Srbijavoda“, ponovo je u centru pažnje javnosti zbog imovine koju je prijavio nadležnim institucijama.
Posebno interesovanje u Novom Pazaru izazivaju podaci iz novinarskog istraživanja objavljenog 5. novembra, prema kojem se u Alulovićima, na teritoriji ovog grada, na Puzovićevo ime vodi čak 29 zemljišnih parcela i pet objekata.
Istovremeno, poslednja javno dostupna imovinska prijava, podneta Agenciji za sprečavanje korupcije 5. juna 2024. godine, pokazuje da je Puzović prijavio ukupno 43 nepokretnosti, više od 15 hektara zemljišta, kao i automobil, traktor i plovilo.
Reč je o čoveku koji je gotovo 14 godina rukovodio jednim od najvažnijih državnih preduzeća u oblasti vodoprivrede, a čiji su poslovni i životni putevi povezani i sa Novim Pazarom.
Šta je evidentirano u Novom Pazaru?
Prema istraživanju zasnovanom na proveri podataka iz Katastra nepokretnosti, u Alulovićima su evidentirani zemljišni posedi i objekti koji se vode na ime Gorana Puzovića. Novinari su identifikovali 29 parcela i pet objekata.
Ovaj podatak posebno je značajan jer se u zbirnom pregledu njegove imovinske prijave ne navode precizne lokacije svih nepokretnosti.
Broj nepokretnosti iz imovinske prijave i broj katastarskih jedinica pronađenih u Alulovićima ne treba sabirati, jer su u pitanju različiti pregledi imovine koji mogu obuhvatati iste parcele i objekte.
Puzović je rođen 8. februara 1966. godine u Novom Pazaru. Po obrazovanju je diplomirani inženjer poljoprivrede, a najveći deo profesionalne karijere proveo je u vodoprivrednom sektoru.
Stanovi, apartmani, kuće i hektari zemljišta
Prema podacima iz poslednje objavljene imovinske prijave, među 43 nepokretnosti nalazi se pet stambenih objekata ukupne površine 722 kvadratna metra.
Među njima je vikend-kuća apartmanskog tipa sa sedam apartmana, površine 338 kvadratnih metara, koju je Puzović, prema prijavi, stekao kupovinom.
Prijavljena su i dva stana, površine 119 i 76 kvadratnih metara, kao i dve porodične kuće od 107 i 82 kvadratna metra. Za porodične kuće kao osnov sticanja navedeno je nasledstvo.
U njegovoj imovinskoj karti nalazi se i šest pomoćnih objekata ukupne površine 225 kvadratnih metara.
Najveći deo imovinskog pregleda čini zemljište – ukupno 32 parcele koje se prostiru na približno 15,37 hektara. Značajan deo zemljišta, uključujući njive i šume, prijavljen je kao nasledstvo.
Međutim, u izveštaju od 5. juna 2024. godine navedene su i dve kupljene njive, površine 1,51 i 1,5 hektara, kao i četvorosoban stan od 119 kvadrata.
Od pokretne imovine Puzović je prijavio plovilo „Bayliner“, proizvedeno 1992. godine, automobil „Fiat Punto“ i traktor „IMT 539“.
Prema istoj prijavi, njegova mesečna neto plata na direktorskoj funkciji iznosila je 198.000 dinara.
Puzović učestvovao i u važnim projektima u Novom Pazaru
Njegova povezanost sa rodnim gradom nije se završavala na privatnoj imovini. Kao direktor „Srbijavoda“, Puzović je 23. septembra 2024. godine učestvovao u potpisivanju ugovora o zajedničkom ulaganju u regulaciju reka Raške, Jošanice i Trnavice.
Dokument su, pored njega, potpisali tadašnji gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac i vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Maja Grbić. Projekat je predviđao radove na zaštiti od poplava, kao i uređenje mostova i prateće infrastrukture.
Planirani radovi obuhvatali su oko 2,5 kilometara Raške, jedan kilometar Jošanice i 3,6 kilometara Trnavice, sa ciljem povećanja bezbednosti stanovništva u priobalnim delovima grada.
To je jedan od značajnih projekata za Novi Pazar u čijoj je pripremi Puzović učestvovao kao rukovodilac državnog vodoprivrednog preduzeća.
Ostavka posle gotovo 14 godina
Puzović je 12. novembra podneo neopozivu ostavku na direktorsku funkciju koju je obavljao od 2012. godine.
U obrazloženju je naveo da je odluku doneo zbog pretnji i pritisaka kojima su, prema njegovim tvrdnjama, bili izloženi članovi njegove porodice.
Istakao je da ostavka ne znači prihvatanje optužbi koje se iznose protiv njega i izrazio očekivanje da nadležne institucije ispitaju sve navode.
Važno je naglasiti da podaci o prijavljenim nekretninama sami po sebi ne predstavljaju dokaz nezakonitog sticanja imovine. Za takav zaključak bilo bi neophodno utvrditi poreklo sredstava, vreme sticanja i druge relevantne okolnosti.
Poslednja javno dostupna imovinska prijava koja je analizirana datira iz juna 2024. godine, pa se na osnovu nje ne može sa sigurnošću utvrditi potpuno stanje Puzovićeve imovine na dan podnošenja ostavke u novembru 2026. godine.
Redakcija Sandžaklive.rs.
Izvori: Agencija za sprečavanje korupcije, imovina-funkcionera.online, Nova.rs i JVP „Srbijavode“
