U subotu je trebalo da ode svojoj ljubavi, a u petak su je odveli drugom: „Plakala sam, ali sam se bojala za brata“
Šest meseci živela je pod istim krovom sa muškarcem za kojeg su je udali, ali nije dozvoljavala da joj priđe. Svakog dana očekivala je da će neko iz njene porodice doći po nju i odvesti je nazad. Ta nada bila je jedino što joj je preostalo nakon što su je, prema njenom svedočenju, protiv njene volje odvojili od mladića kojeg je volela.
Potresnu životnu priču ispričala je starija žena iz Bosne u reportaži „Bosanske seharije“, prisećajući se dana kada su rođaci odlučili o njenoj udaji, iako je već bila dogovorila da započne život sa drugim čovekom.
Umesto da u subotu ode svom izabraniku, u petak su po nju došli rođaci. Kaže da su bili naoružani, a ona se, uplašena za život svog brata, nije usudila da im se suprotstavi do kraja.
Plačući je otišla u kuću čoveka kojeg, kako tvrdi, nikada ranije nije videla.
Umesto da ode voljenom, završila u nepoznatoj kući
Pre tog događaja upoznala je mladića iz Milodraža. Među njima se rodila ljubav, a uskoro su se dogovorili da započnu zajednički život.
Obećala mu je da će doći u njegovu kuću. Sve je bilo isplanirano za subotu, ali je dan ranije usledio događaj koji joj je promenio život.
Rođaci su stigli sa namerom da je odvedu drugom muškarcu. Njene želje i prethodni dogovor nisu uvaženi.
Pokušavala je da se usprotivi, ali je, prema njenim rečima, strahovala da bi moglo doći do ozbiljnog sukoba.
„Bilo mi je žao brata i bojala sam se da ne dođe do tuče“, prisetila se.
U novi dom stigla je tokom noći. Nije poznavala ni čoveka kojem su je doveli, niti put kojim bi mogla sama da se vrati kući.
Ipak, nije verovala da će tu zauvek ostati.
Šest meseci se nadala povratku
Mladić kojeg je volela nije je odmah zaboravio. Poslao je pismo njenom bratu, poručujući da je i dalje želi i da je spreman da sa njom živi odvojeno od drugih.
Za nju je to značilo da još postoji mogućnost da se vrati čoveku kojem je obećala brak.
Zbog toga je mesecima odbijala bliskost sa suprugom za kojeg su je udali.
„Šest meseci nisam dala mužu da mi priđe jer sam se nadala povratku“, ispričala je.
Očekivala je da će neko doći, odvesti je iz te kuće i omogućiti joj da nastavi život koji je sama izabrala.
Međutim, niko nije došao.
Vreme je prolazilo, a ona je na kraju ostala u braku u koji je, prema sopstvenom svedočenju, ušla protiv svoje volje. Kasnije je rodila decu i nastavila život u toj porodici.
Detinjstvo bez roditelja i godine teškog rada
Ova žena suočila se sa velikim životnim teškoćama mnogo pre udaje.
Imala je samo pet godina kada joj je preminuo otac. Majka je nastavila da brine o porodici, ali je i nju izgubila kada je napunila 13 godina.
Još kao devojčica bila je prinuđena da radi kako bi obezbedila ono najosnovnije.
Naučila je da šije, tka i prede, čuvala je stoku, radila na zemlji i donosila vodu sa velike udaljenosti.
Pričala je da je ponekad radila za malo brašna ili nekoliko dinara. Kada se gradila škola, pomagala je noseći cement, a novac koji bi zaradila trošila je na odeću i obuću.
Uprkos siromaštvu, detinjstvo ne pamti isključivo po patnji. Seća se ljudi koji su se više družili i razgovarali, iako nisu imali mnogo novca.
„Bili su teški životi, ali se bilo veselo“, kazala je.
Danas je u invalidskim kolicima, ali nije sama
Posle mnogo godina fizičkog rada, njeno zdravstveno stanje se pogoršalo. Posebno težak trenutak dogodio se dok je pokušavala da pomogne bolesnom suprugu.
Kada je on jednom pao, pokušala je da ga podigne, ali je tom prilikom ozbiljno povredila kičmu.
Danas koristi invalidska kolica.
I pored zdravstvenih problema, trudi se da sačuva samostalnost. Navodi da još može sama da se okupa, pripremi sebi kafu i obavlja pojedine svakodnevne poslove.
Najveći oslonac sada su joj deca. Redovno je obilaze, donose ono što joj je potrebno i svakodnevno održavaju kontakt sa njom.
Iako su od prisilne udaje prošle mnoge godine, u njenom sećanju ostao je trenutak kada je, umesto u zagrljaj čoveka kojeg je volela, uplakana otišla u potpuno nepoznatu kuću.
Bio je to početak života koji nije planirala, ali koji je, kako svedoči njena ispovest, morala da prihvati.
