Vladan je pravoslavac iz Novog Pazara ali Ramazan nikada nije zaboravio: Njegova priča o muslimanskim komšijama dira u srce
U Novom Pazaru, u vreme kada bi se približio iftar, deca su nekada istrčavala na ulice, čekala ezan i zajedno se radovala završetku dnevnog posta. Među njima bio je i Vladan Đokić, Novopazarac pravoslavne vere, koji je ramazanske običaje svojih muslimanskih komšija doživljavao kao neodvojivi deo sopstvenog detinjstva.
Decenijama kasnije, Đokić se sa posebnom emocijom priseća starih pazarskih sokaka, mirisa sveže pečenih pitica i simita, ali najviše ljudi koji su ga prihvatali kao člana porodice, bez obzira na versku pripadnost.
Njegovo sećanje, ponovo predstavljeno javnosti 19. oktobra 2026. godine, govori o Novom Pazaru u kojem su zajedničke uspomene i komšijska bliskost bile važnije od razlika među ljudima.
Ova priča dobija dodatnu težinu kada se zna da je Đokić i književnik koji je veliki deo svog stvaralaštva posvetio upravo ljudima, istoriji i zajedničkom životu različitih kultura u rodnom gradu.
„Juftar, juftar!“ – detinjstvo koje nije zaboravio
Jedna od najživljih uspomena Vladana Đokića vezana je za trenutke neposredno pred akšam, kada bi deca u novopazarskim mahalama iščekivala završetak posta.
Dok bi se iz kuća širili mirisi pripremljene hrane, mališani bi jurili ulicama i uzvikivali „Juftar, juftar, juftar!“.
Za Đokića to nije bio običaj koji je posmatrao sa strane. Bio je deo svakodnevice u kojoj je odrastao, zajedno sa muslimanskim drugovima i njihovim porodicama.
Posebno pamti trenutke kada bi ga majke njegovih prijatelja pozivale da ostane na iftaru. Čak i kada bi objašnjavao da roditeljima nije javio da neće doći kući, domaćini bi ga ohrabrivali da sedne i pridruži se trpezi.
U takvoj atmosferi nije bilo važno ko kojoj veri pripada. Za njegov doživljaj detinjstva presudni su bili pažnja, gostoprimstvo i osećaj pripadnosti.
Đokić je objasnio da je, uprkos tome što je pravoslavac, ramazansku atmosferu oduvek osećao kao deo svog života i kulture.
Upravo zbog toga, kako godine prolaze, sve snažnije oseća nostalgiju za vremenom kada su ulice, ljudi i porodična okupljanja činili jedinstvenu sliku starog Novog Pazara.
Ko je Vladan Đokić? Pisac koji čuva uspomene na stari Pazar
Vladan Đokić rođen je 17. aprila 1959. godine u Novom Pazaru. Školovao se u rodnom gradu, a potom je studirao srpski jezik i jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Posebno se interesuje za istoriju Vizantije i islamsku kulturu, koje proučava decenijama. Njegovo književno stvaralaštvo oslanja se na uspomene, istorijske događaje i iskustva ljudi koji su živeli u Novom Pazaru.
Prvu knjigu, „Tragovi prošlosti“, objavio je 2019. godine, a tri godine kasnije i zbirku priča „Da ti nešto reknem“. U njima je sačuvao sećanja na ljude, čaršiju i odnose među komšijama različitih veroispovesti.
Krajem decembra 2025. godine u Kulturnom centru Novi Pazar predstavio je svoj prvi roman „Bezimenik“, u izdanju Muzeja „Ras“. Roman obuhvata više od tri veka istorije i povezuje ličnosti, građevine i događaje iz islamskog i hrišćanskog sveta.
Govoreći o svom književnom radu, Đokić je na promociji romana naglasio da je njegova osnovna ideja promovisanje ljudske dobrote, koju smatra temeljem sveta.
Priča o komšijama postala je njegova književna inspiracija
O Đokićevom stvaralaštvu pisano je i ranije. U tekstu objavljenom 2022. godine u „Glasu islama“, autor Dženis Šaćirović istakao je da ovaj pisac ne posmatra ljude prvenstveno kroz nacionalnu ili versku pripadnost, već kroz njihove postupke, dobrotu i međusobno poštovanje.
Sećanja na ramazan koja danas prepričava zato nisu samo nostalgična priča iz detinjstva. Ona se uklapaju u teme kojima se bavi i u svojim knjigama – život običnih ljudi i veze koje nastaju među njima.
Njegova knjiga „Tragovi prošlosti“ dostupna je i preko Digitalne biblioteke Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru, čime su uspomene koje je zabeležio sačuvane i za buduće generacije.
