DW / Časni i počasni građani Novog Pazara
Ljudi u Sandžaku su preplašeni zbog naglog porasta broja zaraženih i umrlih. Koliko je tome doprinela predizborna kampanja? Kolika je krivica političara – i lokalnih iz Sandžaka i onih iz Beograda?
{module Oglas 1 – 2020}
Iznenadna smrt novopazarca Besima Biberovića, koji je u sedamdesetprvoj godini preminuo od posledica kovida, zatekla je mnoge. Brojni lokalni mediji preneli su vest o smrti istaknutog radnika u oblasti kulture i turizma, koji je svuda s ponosom izgovarao ime svog grada Novog Pazara i pozivao sve dobronamerne ljude da ga posete.
„Moj otac je sigurno bio jedan od najcenjenijih ljudi u našem gradu. Kroz svoj život pre svega se trudio da predstavi svoj grad i svoj narod u najboljem svetlu, a životna misija mu je bila da šalje poruke mira i ujedinjenja naroda“, objašnjava u razgovoru za DW Anes Biberović, sin pokojnog Besima.
Na dan kada je Besim preminuo, u Srbiji su, prema zvaničnim podacima, od posledica korona-virusa umrle još četiri osobe. Međutim, upravo je pogoršanje situacije u Sandžaku, pre svega u gradovima Novi Pazar, Sjenica i Tutin dodatno produbilo sumnje građana u verodostojnost podataka o broju zaraženih i preminulih od korone.
{module Oglas 0 – 2020}
Opasne predizborne igre
Politički akteri širom Srbije su, prateći direktive Beograda, učestvovali u predizbornim aktivnostima, a sve je više dokaza da su izbori pogoršali epidemiološku situaciju u čitavoj zemlji. Potpredsednik vlade i aktuelni ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić ostaće upamćen po pobedničkom skoku sa bine u publiku na završnom mitingu pred izbore u jeku epidemije u Novom Pazaru. Gaf ministra Ljajića dogodio se dvanaest dana pred smrt Besima Biberovića.
Premijerka Ana Brnabić je, dan nakon Besimove smrti, a zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, posetila Opštu bolnicu u Novom Pazaru za koju su građani tvrdili da je pred kolapsom zbog nedostatka lekova, medicinske opreme i velikog broja zaraženih zdravstvenih radnika.
Aktivistkinja za ljudska prava iz Novog Pazara, Aida Ćorović izjave predstavnika vlasti nakon posete Opštoj bolnici za DW opisuje kao sraman i arogantan nastup: „Za njih je sve to samo politička kampanja i došli su da sve nas pljunu u lice, da kažu da svi mi lažemo, da hiljadu ljudi laže, samo je to Potemkinovo selo koje Vučić već godinama gradi stvarno“, zaključuje Ćorović.
Smrt kao provokacija
U razgovoru za DW, međutim, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ističe da je problem pre svega diletantska reakcija premijerke na građane koji su se tokom posete okupili ispred bolnice, na njihovo nezadovoljstvo koje se gomila decenijama, a čiji je okidač bio strah od velikog broja mrtvih.
{module Oglas 2 – 2020}
„Njima je eskalacija bolesti u Novom Pazaru došla kao direktna provokacija. Tamo je bilo mnogo propagande pred izbore, nošenja respiratora, što je forsirao pre svega Rasim Ljajić. Mi smo na samom tom skupu videli Ljajića koji smiruje i upravlja delom tih ljudi“, objašnjava Janjić i dodaje da su ispred bolnice protestvovali i ljudi među koje se sa bine bacio ministar Ljajić u transu pobede.
Za dalju politizaciju epidemiološke situacije u Sandžaku pobrinuo se predsednik Srbije i počasni građanin Novog Pazara Aleksandar Vučić koji je, nakon nekoliko dana ćutanja, izjavio da neće dozvoliti da bilo ko ruši dobre odnose Srba i Bošnjaka, niti nacionalnim ekstremistima da urušavaju mir i stabilnost.
Janjić pak smatra da su takve izjave propagandno-politička zloupotreba, jer u stvarnosti postoji veći rizik od tenzija između sandžačkih političkih lidera – Rasima Ljajića, Sulejmana Ugljanina i muftije Muamera Zukorlića, nego od međuetničkih tenzija između Srba i Bošnjaka.
„Jedan od rizika je postojanje žestoke političke borbe unutar bošnjačkih političkih grupacija. Taj sukob objektivno ne vodi ka međuetničkim tenzijama, već ka unutrašnjem slabljenju i onemogućavanju samog bošnjačkog korpusa – koji je većina – da postigne demokratski dogovor”, smatra Janjić. On kaže da pretpostavke za takav dogovor postoje, ali je neophodan iskorak u politiku normalizacije odnosa i saradnje političkih vođa Bošnjaka.
Aida Ćorović takođe smatra da je priča o destabilizaciji odnosa Srba i Bošnjaka u Sandžaku politizacija i produbljivanje krize: „To su teme koje su zloupotrebljene za dnevno-političke svrhe i nemaju potporu u realnosti“.
Podanički mentalitet
Advokat Ahmed Delimeđac iz Novog Pazara čiji je otac oboleo od korone i trenutno je hospitalizovan, u razgovoru za DW takođe kaže da je Sandžak za zvaničnike iz Beograda često plodno tlo za podizanje tenzija: „U situaciji gde ljudi umiru, Vučić govori o problemu Bošnjaka i Srba. Zar je bitno da li je neko Bošnjak ili Srbin kad ljudi umiru?“
Delimeđac ističe da su sandžački lideri podjednako krivi za trenutnu situaciju, zbog podaničkog mentaliteta prema Beogradu, dubokih podela i međusobnih potkusurivanja na lokalu: „Ljudi su preplašeni i ucenjeni. Niko ne može da se zaposli bez da se prikloni jednoj političkoj stranci. To je sada SDP Rasima Ljajića. Istovremeno se manipuliše islamskom zajednicom – kojih je dve. Ukoliko neko ne pripada jednoj od njih, hodže i sveštena lica neće da dođu na ukop osobe koja pripada drugoj zajednici. To društvo je duboko podeljeno“, ističe Delimeđac.
Sandžak je svet
Rešenje za kompleksne odnose Sandžaka i Beograda postoji, smatra za DW Dušan Janjić. Ono podrazumeva prepoznavanje te regije kao multietničke, multikulturne i multikonfesionalne: „Alternativa bi bila da se shvati šta Sandžak jeste, a to je multietnička kulturna regija na raskršću civilizacija i puteva koja je, spletom ekonomskih i istorijskih događaja, ostala nerazvijena, a koja ima ogromne potencijale“, zaključuje Janjić.
Pokojni Besim Biberović je, prema rečima njegovog sina Anesa, nesumnjivo bio deo rešenja: „Vrhunac njegovog rada bilo je organizovanje velikih festivala kulture, gde je uspeo da okupi ljude iz celog sveta na jednom mestu, gde su svi govorili jednim jezikom, bez obzira na političko opredeljenje, religiju“.
(DW)
{module Oglas 0 – 2020}
